Избори за Скупштину Републике Србије се приближавају. Биодиверзитет или механика уништења? Моје питање није за кога ћемо гласати? Много је важније за шта ћемо гласати? Питање је да ли ћемо гласати за здрау воду и храну или за обећану шачицу евра? Ово је наставак серијала о литијуму.
Биодиверзитет као „Оквир живота“ – Суживот на удару
Да бисмо разумели зашто је Биолошки факултет заузео тако чврст став, морамо демистификовати термин биодиверзитет. Професор Кризманић га не дефинише само као прост број врста, већ као неразмрсив сплет гена, јединки и станишта који су се прилагођавали једни другима милионима година. За долину Јадра, он користи сликовит и снажан термин: „оквир живота“. Свако живо биће има свој оквир из којег не може да изађе; ако промените само један параметар, попут температуре воде или хемијског састава тла, тај оквир пуца и врста нестаје.
Мозаик који рудник не признаје
Долина Јадра није монотон пејзаж. Она је, према Кризманићевим речима, специфичан мозаик антропогених (људских) и природних екосистема. Овде се сусрећу поља пшенице и кукуруза са шумарцима и потоцима у којима обитавају врсте које су навикле на суживот са човеком.
Професор наводи готово поетски, али научни пример: у Рађевини је могуће да у свеже пролећно јутро на свом прагу затекнете шареног даждевњака, а свега стотинак метара даље, у потоку, смука. Ове животиње нису „дружељубиве“, али су кроз векове научиле да се не боје човека јер им он не угрожава станиште. Заузврат, човек има директан корист—смук ће природно контролисати број глодара који уништавају летину, смањујући потребу за опасним хемикалијама. Рудник, својим карактером, овај деликатни уговор између човека и природе раскида заувек.
Поразни подаци теренског истраживања
Извештај Биолошког факултета из 2020. године, који је настао на основу теренског рада преко 20 истраживача, донео је податке који су изненадили и саму струку. На подручју планираног пројекта идентификовано је:
- Преко 250 заштићених и строго заштићених врста биљака, животиња и станишта.
- Код појединих група животиња, попут кичмењака, проценат заштићених врста иде и преко 90%.
- Чак и у 21. веку, на овом простору је откривена потпуно нова врста флоре за Србију, и то, иронично, управо на локацији где је планирана депонија отпада „Штавице“.
„Кеса из Лидла“ као гаранција сигурности
Један од најшокантнијих делова Кризманићеве анализе тиче се одлагања отпада. Компанија „Рио Тинто“ најављује депоновање милиона тона отрова у облику „сувих погача“ на пластичној фолији. Професор ово пластично пореди са „кесом из Лидла“, указујући на апсурд гаранција које трају краће од самог животног века рудника. Док произвођачи гарантују трајност фолије до 40 година, планирано је да рудник ради 60. Питање које професор поставља јесте: шта се дешава у преосталих 20 година рада, и што је још важније, шта остаје нашој деци након што компанија затвори капије и однесе профит?
За разлику од Новог Београда, који је пре 150 година био мочвара са 100% биодиверзитета, а данас је урбана зона са свега 5%, долина Јадра је простор где природа још увек дише пуним плућима. Уништити такав екосистем за неколико деценија профита, према Кризманићу, представља неповратан губитак који ниједна „мера санације“ не може да надокнади.
Механика уништења – Илузија невидљивог рудника
Један од најчешће коришћених адута компаније и државних званичника јесте тврдња да ће рудник бити подземан, те да ће самим тим површински утицај бити занемарљив. Професор Кризманић ову тврдњу категорички одбацује као замену теза. Процес екстракције јадарита није хирушки прецизан захват, већ брутална интервенција у геологију и хидрологију читавог региона.
4 тоне експлозива сваког дана
Да би се дошло до руде, планирано је детонирање четири тоне експлозива дневно, 365 дана у години, током пуних шест деценија. Кризманић упозорава да ово није обичан војни експлозив, већ смеша амонијум-нитрата и дизела која приликом детонације ослобађа енормне количине прашине и токсичних гасова (угљен-диоксид, угљен-моноксид, азотна једињења).
Ови гасови и фина прашина не остају заробљени под земљом; они се кроз вентилационе системе износе на површину, где их ветрови разносе километрима унаоколо. Када се та прашина помеша са кишом и снегом, она ствара хемијска једињења која преко корена биљака улазе у ланац исхране. Ово води ка тихом исељавању: чак и ако рудник не „експлодира“, за десет година нико више неће хтети да купи кромпир или пшеницу из Рађевине, чиме се економски уништава локално становништво.
Сумпорна киселина: „Само“ 90 степени?
Професор се осврће и на реторику о употреби сумпорне киселине. Док компанија истиче да се киселина неће грејати на 250, већ на „само“ 90 степени Целзијуса, Кризманић то назива баналним исмевањем здравог разума.
„Пробајте да вам сумпорна киселина на нула степени капне на кожу, па ћете видети резултат“, оштар је професор.
Проблем није само температура, већ обим употребе и могућност изливања отпадних вода које су нуспроизвод третирања руде овим агресивним хемикалијама.
Скривени утицаји инфраструктуре
Посебно поглавље у Кризманићевој анализи заузимају тзв. претходни радови. Чак и пре него што се ископа прва лопата руде, изградња путева, пруга, далековода и цевовода већ неповратно мења терен. Ови објекти делују као баријере које секу миграторне путеве животиња. Кризманић наводи пример мрешћења риба: рибе се могу мрестити само у врло уском температурном опсегу (нпр. 15–18°C за штуку). Ако радови на обали или испуштање чак и „чисте“ воде промене температуру реке за само степен или два, подмлатка неће бити. Рибљи фонд неће нестати одмах у помору који сви виде, већ ће тихо изумрети за пар година јер неће бити нових генерација.
Иреверзибилност – Тачка без повратка
Све ове промене професор карактерише као иреверзибилне (бесповратне). Док рударске компаније често говоре о „рекултивацији“, Кризманић је јасан: једном када уништите хидролошки режим и затјете специфичне врсте на локалитету, никакав новац и никаква накнадна активност не могу вратити природу у првобитно стање. Србија се тиме доводи у стање „паприкаша“ из ког се, како ће касније објаснити кроз метафору, више никада не може поново направити акваријум са живим рибама.
Анализа припремљена у сарадњи са Gemini АI моделом компаније Google.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
