12. априла 2026. године, мировни преговори на високом нивоу, који су трајали 21 сат, између Сједињених Држава и Ирана у Пакистану завршени су без договора. Међутим, они нису формално „отказани“. Иако је потпредседник САД Џ. Д. Венс отишао након што преговори нису успели да доведу до споразума, званична саопштења сугеришу да би технички разговори могли да се наставе упркос недостатку непосредног напретка.
Дипломатски извори које је цитирао Аксиос указују да преговарачи нису успели да се договоре чак ни о привременом механизму верификације , што је кључни услов за продужење прекида ватре.
Кључни развој
- Распад на највишем нивоу: Амерички преговарачи су напустили Пакистан без оквирног споразума, доводећи у опасност крхко двонедељно примирје.
- Технички дијалог се наставља: Упркос дипломатском застоју, постоје назнаке да би размене на нижем нивоу – као што су документи, предлози и индиректна комуникација – могле да се наставе.
- Ескалација тензија: Иран наставља да намеће ограничења у Ормуском мореузу, уском грлу кроз које протиче око 20% светске нафте. Било какав поремећај угрожава глобалну енергетску стабилност, повећавајући цене и неизвесност за економије зависне од увоза. Као одговор, САД и њихови савезници су појачали војну готовост у Персијском заливу. У међувремену, председник Трамп је задржао пркосан тон, наводећи да је равнодушан према споразуму и тврдећи да су САД већ „победиле“ војно.
Иранска перспектива: „Стратешка транспарентност“
Професор Мохамед Маранди, члан иранске делегације, нагласио је дубок скептицизам према намерама САД. Он преговоре не представља као прави пут ка компромису, већ као прилику да се америчка „лоша вера“ покаже глобалној публици.
Маранди прави разлику између различитих америчких администрација, али тврди да структурно неповерење остаје непромењено. Из Техеранове перспективе, учешће у преговорима служи стратешкој комуникационој сврси: да покаже и глобалном Југу и западној јавности како се преговори одвијају – и ко их опструира.
Овакав оквир изгледа одјекује у деловима Африке, Латинске Америке и Југоисточне Азије. Иако не подржавају све владе отворено став Ирана, постоји уочљив образац скептицизма према западној дипломатији. За многе посматраче, разговори су мање о непосредним исходима, а више о кредибилитету и контроли наратива.
Ово се поклапа са ширим обрасцима гласања у недавним резолуцијама Генералне скупштине УН, где су се многе земље глобалног Југа уздржале или се одупрле мерама које подржава Запад.
Упуштањем у дуготрајне преговоре који су на крају пропали, Иран се позиционира да тврди да је био спреман да преговара, док истовремено приказује САД као страну која га опструише.
Истовремено, Маранди је издао оштро упозорење: Иран остаје отворен за решења, али је „потпуно спреман“ за обнову сукоба. Он инсистира да је такозвана „Осовина отпора“ у великој мери потцењена.
Порука Вашингтона: Победа без договора
Реторика председника Трампа остаје карактеристично асертивна. Његова изјава – „Без обзира на то, ми побеђујемо“ – сугерише фокус на пројектовању снаге, а не на сигнализирању дипломатске флексибилности.
Извештаји указују да је администрација нагласила обезбеђивање протока енергије кроз Ормуски мореуз, укључујући војне операције за отклањање поморских претњи. Ово се у земљи представља као стратешки успех: обезбеђивање непрекидног транзита нафте и гаса, без обзира на дипломатске исходе.
У овој нарацији, стабилност глобалних енергетских тржишта постаје мерило победе, а не успех преговора.
Америчка Централна команда је наводно повећала распоређивање морнарице у региону, укључујући пловила за противминско деловање и средства ударних група за носаче авиона.
Трамп очигледно намерно “заборавља” да је Ормуски мореуз био потпуно отворен пре почетка Америчко-Иранске агресије на Иран. Поновно отварање мореуза тешко је протумачити као победу. Бар за оне који користе здраву логику.
Сенка Тел Авива
Понављајућа тема у анализи разговора је уочени утицај Израела на политику САД. Критичари тврде да премијер Бенјамин Нетањаху игра одлучујућу улогу у обликовању стратешког става Вашингтона.
Они указују на обрасце као што су:
- Амерички вето у Савету безбедности УН поклапа се са израелским ставовима
- Извештавана координација између америчких и израелских безбедносних званичника уочи важних саопштења
- Промене у порукама САД након израелских безбедносних консултација
Иако се ове тврдње и даље оспоравају, оне доприносе широј перцепцији да политика САД није потпуно аутономна у овом контексту.
Додатне забринутости укључују:
- Нерешени војни циљеви: Упркос тврдњама о „потпуној победи“, извештаји сугеришу да је Иран задржао способност да нападне израелску војну и енергетску инфраструктуру до прекида ватре.
- Домаћи притисци у Израелу: Опадајући Нетањахуов резултат у анкетама указује на могућност да би ескалација могла бити искоришћена за консолидацију политичке подршке – потенцијално на рачун шире регионалне стабилности.
Пауза, а не мир
Исход разговора у Пакистану поставља кључно питање: да ли су ови преговори били истински покушај деескалације или стратешка пауза?
Сада се појављује неколико сценарија:
- Повратак преговорима, што би потенцијално могло довести до привременог продужења примирја
- Постепена ескалација кроз санкције, посредничке активности или ограничене ударе
- Изненадни слом примирја који би довео до директног сукоба
- Независна акција регионалних актера, попут Израела или земаља Персијског залива, поново увлачи и САД и Иран у сукоб
Ситуација остаје веома флуидна, а погрешне процене представљају стални ризик.
Закључак
Ово је геополитички покер на највишем нивоу.
Иран тежи да преузме моралну надмоћ, посебно у очима глобалног Југа. Сједињене Државе балансирају између домаћих наратива о снази и стратешких захтева својих савезника. Обе стране управљају не само војним и дипломатским реалностима, већ и глобалном перцепцијом.
Свет посматра — не само шта се дешава, већ и како је то представљено. Земља која је измислила хамбургер покушава да надмудри земљу која је измислила шах.
Ако су ови разговори били само тактичка пауза, онда је следећа фаза можда већ у току. Ако су били прави тест дипломатије, њихов неуспех носи озбиљне последице.
У сваком случају, исход ће открити да ли кључни актери теже миру — или једноставно купују време за следећи потез.
Погледајте мој први покушај да ово објавим на YouTube каналу:
Анализа припремљена у сарадњи са Gemini АI моделом компаније Google.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
