Одговор на питање да ли је Србија спремна за мултиполарни свет ће означити и степен наше независности и способности да се развијамо.
Ово је трећи од неколико чланака који ће покушати да одговори на ово важно питање. Полазна тачка ове анализе су односи Србије са Азербејџаном, Израелом, Мађарском и УАЕ. Ради се о односима Србије са ове четири земље у последњих десет година. Какав је значај наших односа са ове четири државе у оквиру наших односа са доминантним половима већ настајуће мултиполарности. У покушају да одговорим на ово питање потражио сам помоћ од неколико “дигиталних саветника” портала Поглед 360. Ово је производ тог заједничког рада.
Паралела ова четири међудржавна односа (Мађарска, Азербејџан, УАЕ, Израел) са интересима Русије је сложенија него са Кином, јер се интереси Москве и Београда у овим партнерствима често преплићу, али и сукобљавају.
Русија је у овим односима присутна као:
- Енергетски партнер кога Србија диверзификује (Азербејџан, Мађарска)
- Војно-технолошки партнер кога Србија замењује (УАЕ, Израел, Мађарска)
- Савезник кога Србија не напушта, али га релативизује (подршка у УН, али отварање према алтернативама)
Хајде да систематизујемо.
🇷🇺 Русија као структурна позадина: четири партнерства
| Мађарска | Савезник Русије у ЕУ: Мађарска блокира санкције, одржава енергетску сарадњу (гас преко Турског тока), одбија војну помоћ Украјини. Орбан и Путин одржавају редовне контакте. | Мађарска је за Србију мост ка Русији унутар ЕУ. Преко Мађарске, Србија задржава приступ руском гасу и избегава западне притиске да уводи санкције. Истовремено, Мађарска помаже Србији да диверзификује енергетску зависност (преко Азербејџана), чиме се умањује руски утицај, али не и прекида веза. |
| Азербејџан | Енергетски конкурент Русије: Азербејџан је кључни играч у „јужном гасовом коридору“ који смањује зависност Европе од руског гаса. Русија и Азербејџан одржавају коректне, али конкурентске односе. | Србија увозом гаса из Азербејџана директно смањује зависност од руског гаса. То је у руском интересу? Није. Русија губи удео на српском тржишту. Међутим, Србија то ради у координацији са Мађарском, која истовремено наставља да увози руски гас. Резултат: Србија диверсификује, али не раскида са Русијом. |
| УАЕ | Партнер Русије у БРИКС-у и нафтној политици: УАЕ су у БРИКС-у заједно са Русијом, сарађују у оквиру ОПЕК+, и постале су центар за руски капитал након санкција. Ипак, УАЕ су и амерички савезник, што ствара напетост. | Преко УАЕ, Србија заобилази западне санкције и одржава трговинске и финансијске токове са Русијом. УАЕ су постале „банкар“ за руски новац. Истовремено, УАЕ помажу Србији да замени руско наоружање (дронови, ракетни системи) — што Русија посматра са резервом, али не може да спречи. |
| Израел | Неутрални партнер Русије: Израел и Русија одржавају оперативну комуникацију у Сирији (разграничење ваздушног простора), али су се односи захладили због руског приближавања Ирану и Хезболаху. Израел не уводи санкције Русији, али подржава Украјину (хуманитарно, не војно). | Сарадња Србије са Израелом (војна трговина, дронови, ракете) директно замењује руско наоружање које Србија више не може да набави због санкција и рата. За Русију, то је губитак утицаја у области у којој је била доминантна. Међутим, Србија то ради уз тихо одобрење јер Москва није у стању да испоручује, а губитак тржишта прихвата као неминовност. |
🔁 1. Енергетска дилема: Русија и Азербејџан у Србији
Србија је до 2024. године била скоро у потпуности зависна од руског гаса. Уговор са Азербејџаном за 400 милиона кубика гаса (уз планове за повећање на милијарду) представља:
- Удаљавање од руског монопола, али не и раскид.
- Диверзификацију извора која је у складу са европском политиком, али коју Србија спроводи сама, без бриселских услова.
Русија на ово гледа двојако:
- Са резервацијом: губи удео на тржишту које је сматрала својим.
- Са разумевањем: Србија није увела санкције, задржала је транзит руског гаса ка Мађарској преко своје територије, и остала један од ретких европских партнера Москве.
Кључни детаљ: гас из Азербејџана стиже истим цевоводом (Трансбалкански коридор) којим стиже и руски гас, а интерконектор са Бугарском омогућава и даљи транзит. Русија није избачена из игре, већ је стављена у позицију конкурента — што је за Москву губитак, али не катастрофа.
🛸 2. Војна дилема: Русија, Израел и УАЕ
До 2022. године, Русија је била доминантни снабдевач српске војске (МиГ-29, тенкови Т-72, противваздушни системи Панцир-С1, итд.). Рат у Украјини и западне санкције довели су до:
- Прекида испорука: Русија више није у стању да испоручује ново наоружање Србији (сопствене потребе, логистика, санкције).
- Потребе за алтернативама: Србија се окреће Израелу (дронови, ракетни системи) и УАЕ (камиказа дронови, муниција).
Русија на ово гледа:
- Са разочарањем, али без драме. Москва зна да не може да испоручује и не очекује да Србија чека.
- Са прорачунатошћу: израелски и УАЕ системи су компатибилни са НАТО стандардима, али нису НАТО. Србија и даље користи руске системе (Панцир-С1, С-125) и задржава обуку са руским инструкторима.
- Са свешћу да је Израел, иако под америчким утицајем, задржао оперативну комуникацију са Русијом. Набавке из Израела не виде се у Москви као „прелазак у непријатељски табор“.
Кључни детаљ: Србија и даље набавља руско оружје преко посредника (Белорусија, УАЕ). Формално, руске испоруке су обустављене, али неформални канали и даље функционишу.
🏦 3. Финансијска и политичка димензија: УАЕ као руски „банкар“
Након увођења западних санкција Русији 2022. године, УАЕ су постале један од кључних центара за руски капитал, трговину и финансијске трансакције:
- Руске компаније пребацују седишта у Дубаи и Абу Даби.
- Трговина нафтом, златом и житарицама иде преко УАЕ.
- УАЕ су омогућиле руским компанијама приступ глобалном тржишту упркос санкцијама.
За Србију, то значи:
- УАЕ су посредник у трговини са Русијом која заобилази западне санкције.
- Инвестиције УАЕ у Србију (Yugoimport, CEPA) делом су руски новац који долази преко Емирата.
Русија ову улогу УАЕ подржава и користи. Када Србија сарађује са УАЕ, она посредно одржава везу са Русијом — чак и када се формално удаљава од руског наоружања.
🇭🇺 4. Мађарска као продужена рука Москве у ЕУ
Мађарска је за Русију најважнији савезник у ЕУ:
- Блокирала је или ублажила 12 пакета санкција Русији.
- Одржава куповину руског гаса (преко Турског тока, који пролази кроз Србију).
- Одбија да испоручује оружје Украјини.
- Отворено критикује Брисел због „ратне хистерије“.
За Србију, чврсти односи са Мађарском значе:
- Заштиту од европских притисака да уведе санкције Русији.
- Одржавање енергетских токова (руски гас преко Мађарске ка Србији и обратно).
- Инфраструктурно повезивање које Москва види као неутрално (пруга Београд–Будимпешта не угрожава руске интересе).
Русија овај однос активно подржава и користи Мађарску као посредника у одржавању веза са Србијом, Словачком и другим земљама региона.
🧭 6. Шта то значи за “економску саборност”
Враћајући се на твој позив на „саборност“ и ослањање на „братске народе Русије и Белорусије“ — ова паралела показује:
- Србија није напустила Русију, али је релативизовала зависност од ње.
Енергетска диверзификација (Азербејџан), војна диверзификација (Израел, УАЕ), и инфраструктурно повезивање са Мађарском (која је руски савезник) — све су то потези који умањују руски утицај, али не прекидају везу. - Русија толерише ове потезе јер нема алтернативу.
Москва није у стању да испоручује наоружање, не може да обезбеди енергетску сигурност Србије у тренутној кризи, и не може да замени западне инвестиције. Србија користи овај вакуум да ојача сопствену позицију. - Мађарска је кључни посредник.
Преко Мађарске, Србија одржава везу са Русијом (гас, политичка подршка у ЕУ) и истовремено диверсификује (Азербејџан, Израел). Мађарска делује као тампон зона која омогућава Србији да маневрише без директног сукоба са Москвом. - „Саборност“ са Русијом данас значи — не напуштати је, али ни бити зависан.
Србија је одабрала модел у коме Русија остаје важан, али не и једини партнер. То је реалан, а не романтичан приступ савезништву.
📝 Закључак
Паралела ова четири међудржавна односа са интересима Русије показује:
- Мађарска — најјача карика: Русија преко Мађарске одржава утицај у Србији и штити је од западних притисака.
- Азербејџан — губитак, али толерисан: Србија диверсификује енергетику, али остаје у оквиру руских транспортних коридора.
- УАЕ — посредник: кроз Емирате, Србија одржава финансијске и трговинске токове са Русијом, заобилазећи санкције.
- Израел — замена, али не и непријатељство: Србија замењује руско наоружање, али то чини уз молчаљиво руско прихватање, јер Москва не може да испоручује.
За разлику од Кине, која је структурални добитник свих ових односа, Русија је у позицији да чува оно што има (утицај преко Мађарске, енергетски транзит) и да толерише губитке (војно тржиште, енергетски монопол) јер нема капацитет да их спречи.
Србија, с друге стране, води веома рационалну политику: не раскида са Русијом, али смањује зависност; задржава братске односе, али гради алтернативе. То је саборност у пракси — не романтизовано ослањање, већ стратешко умрежавање.
Анализа припремљена за портал Поглед 360 у сарадњи са Саветом АИ.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
