У недавно објављеном чланку поставио сам питање о способности Србије да привуче капитал из Уједињених Арапских Емирата који увелико “бежи” од рата у Заливу? Неки дата-центри у земљама Залива су већ бомбардовани. Те земље су изградиле доста ових центара иако у почетку нису имале довољно стручњака на том пољу. Стручњаке је релативно лако довести. Шта није лако и брзо је расположивост и цена електричне енергије.
Они су то имали али је то под озбиљном претњом. Питање је у шта би ми желели да добијемо потенцијалне инвестиције из УАЕ, који су нам један од важних партнера. Мислим да нам фабрика чарапа и мотача каблова више не треба. Улагање у вештачку интелигенцију и дата центре би било добродошло. Како решити питање обилног и стабилног снабдевања електричном енергијом? Да ли Србија може да буде конкурентна у вештачкој интелигенцији?
Нуклеарна енергија у Србији: Страх или будућност?
Немачка је затворила своје нуклеарне електране у које је уложила десетине милијарди евра. Сада купује струју из Француске, Пољске и чак из Србије, а њихова индустрија је у озбиљним проблемима. Због скупље енергије, све више немачких фабрика се затвара или сели у друге земље, а цене струје за грађане и предузећа су порасле. То је можда највећи енергетски самоубиствени потез једне развијене државе у 21. веку.
А ми у Србији још увек расправљамо да ли смемо и да помислимо на нуклеарну енергију.
Као да смо решили све друге проблеме па сад имамо времена да се бавимо идеолошким страховима из 80-их.
Србија данас има око 10.200 MW инсталиране снаге, од чега преко 60% долази од угља. Да бисмо озбиљно ушли у трку за дата центре, вештачку интелигенцију, електрификацију индустрије и нормалан живот у 21. веку, треба нам додатних 1.500 до 2.500 MW стабилне, базне снаге у наредних 8–10 година.
Ветар и сунце су важни и последњих година у Србији имамо видан напредак у изградњи ветро- и соларних капацитета. Савремене технологије у овој области заиста обећавају још боље резултате у будућности. Међутим, њихова променљивост и зависност од временских услова ограничавају њихову улогу као основе енергетског система. Без огромних батерија или пумпних хидроелектрана (које су скупе и ограничене), они не могу да обезбеде континуирану енергију коју захтевају савремени дата центри.
Гас? Увозни и геополитички ризичан.
Угаљ? Све скупљи, све прљавији и све мање прихватљив за Европу.
Остаје нуклеарна енергија, једини реалан извор који може да обезбеди стабилну, јефтину и чисту базну снагу. На пример, у Француској више од 70% електричне енергије долази из нуклеарних електрана, захваљујући чему има константно ниске цене струје и један од најнижих степена емисије CO2 по становнику у Европи.
Али уместо да разговарамо о технологији, безбедности и економији, ми се још увек бавимо страховима из прошлог века. „Чернобил!“, „Фукушима!“, „Нећемо радиоактивни отпад!“ — као да Немци нису имали исто то, па су ипак затворили своје нуклеарке и сада плаћају цену. Међутим, треба знати да су савремене нуклеарне електране засноване на много напреднијим технологијама него стари реактори из прошлог века. Нове генерације реактора имају вишеструке механизме за безбедност и аутоматско гашење у случају проблема, што значајно смањује ризик од хаварија. Такође, управљање радиоактивним отпадом је унапређено: отпад се складишти у специјализованим, заштићеним просторима, а неки нови типови реактора чак могу користити већ потрошено гориво као сировину. Ове чињенице показују да се савремена нуклеарна енергија не може поредити са страховима насталим пре четрдесет година.
Немачка је показала шта се дешава када идеологија победи разум. Србија не сме да понови ту грешку.
Нуклеарна енергија није „опасна религија“. То је технологија. Исто као што је и аутомобил технологија — може да убије, али и да нас одведе далеко. Питање је само да ли ћемо бити паметни или ћемо се плашити сопствене сенке.
Време је да престанемо да се понашамо као народ који се још увек плаши атома, а хоће да живи у 21. веку.
Знам да ће многи “зелени” колико сутра да се упуте према мом дворишту да демонстрирају. Ако! Само бих их замолио да по повратку покупе пластичне кесе које су бацали дуж пута, што је у Србији сасвим нормална ствар.
Анализа припремљена за портал Поглед 360 у сарадњи са Саветом АИ. Сарказам је мој лични. Морам да признам да чланови Савета АИ полако али сигурно напредују по том питању. Паметне пчелице које никада не спавају и којима је струја “слаба страна”. Шта ћеш, нико није идеалан.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
