Одговор на питање да ли је Србија спремна за мултиполарни свет ће означити и степен наше независности и способности да се развијамо.
Ово је први од неколико чланака који ће покушати да одговори на ово важно питање. Полазна тачка ове анализе су односи Србије са Азербејџаном, Израелом, Мађарском и УАЕ. Ради се о односима Србије са ове четири земље у последњих десет година. Какав је значај наших односа са ове четири државе у оквиру наших односа са доминантним половима већ настајуће мултиполарности. У покушају да одговорим на ово питање потражио сам помоћ од неколико “дигиталних саветника” портала Поглед 360. Ово је производ тог заједничког рада.
Односи Србије, Азербејџана, Мађарске, Израела и УАЕ из перспективе Кине
Паралела ова четири међудржавна односа (Мађарска, Азербејџан, УАЕ, Израел) са интересима Кине не само да је могућа, већ открива дубљу стратешку матрицу: све четири земље су, на различите начине, део кинеске стратегије за преобликовање глобалних токова — енергетских, трговинских, инфраструктурних и безбедносних — ван оквира западних институција.
Кина не делује директно у овим односима (осим у случају Мађарске, где је директно присутна кроз инвестиције), али је присутна као структурни услов који свакој од ових земаља даје алтернативу западном оквиру.
Хајде да систематизујемо.
Кина као структурна позадина четири партнерства
| Партнер | Кина у односу на ту државу | Шта та веза значи за Србију |
|---|---|---|
| Мађарска | Директна кинеска инвестиција: Мађарска је примила највише кинеских инвестиција у Централној Европи (BYD, CATL, пруга Београд–Будимпешта). Кинеска „појас и пут“ (BRI) пролази кроз Мађарску. | Србија се преко Мађарске повезује са кинеским инфраструктурним коридором (пруга, нафтовод). Мађарска делује као кинеска капија ка Србији и Балкану. |
| Азербејџан | Средњи коридор: Кина улаже у транскаспијски транспортни пут (Казахстан–Азербејџан–Грузија–Турска–Европа), алтернативу руском Северном коридору. Азербејџан је кључни чвор. | Србија се преко Азербејџана (и будућег повезивања са Турском) може укључити у енергетске и транспортне токове Средњег коридора, избегавајући потпуну зависност од западних рута. |
| УАЕ | Кина у GCC: УАЕ су најважнији кинески партнер у GCC (трговина, луке, вештачка интелигенција, БРИКС). Кина преко УАЕ финансира пројекте широм Балкана и Африке. | УАЕ су кинески „банкар“ за многе пројекте у региону. Инвестиције УАЕ у Србију (Yugoimport, CEPA) делом су усмерене у складу са кинеским интересима да се Балкан интегрише у не-западне трговинске мреже. |
| Израел | Технолошка сарадња: Кина и Израел имају интензивну сарадњу у области високе технологије, вештачке интелигенције и одбране, упркос притиску САД. Кина није увела санкције Израелу и не осуђује га у УН. | Србија кроз сарадњу са Израелом добија приступ напредним војним технологијама (дронови, ракете) ван НАТО оквира, често у конкуренцији са кинеском технологијом, али у оквиру исте стратегије диверзификације. |
1. Мађарска: Кинеска капија у Европу
Мађарска је данас најважнији кинески партнер у Централној Европи. Од 2020. године, Пекинг је искористио Орбанову владу као улазну тачку за:
- Инвестиције: фабрике електричних возила (BYD у Сегедину), фабрике батерија (CATL у Дебрецину).
- Инфраструктуру: пруга Београд–Будимпешта део је кинеске „појас и пут“ иницијативе (BRI), први велики железнички пројекат у Европи финансиран из Кине.
- Политичку подршку: Мађарска блокира или ублажава све европске иницијативе критичне према Кини (од Украјине до људских права).
За Србију, то значи да пруга Београд–Будимпешта није само билатерални пројекат са Мађарском, већ део кинеске стратегије да повеже грчку луку Пиреј (у којој доминира China Ocean Shipping Company – COSCO) са централном Европом. Србија се, кроз Мађарску, укључује у овај коридор и добија приступ кинеском финансирању и технологији, без потребе да пролази кроз ЕУ процедуре (које су често споре и условљене).
Азербејџан: Средњи коридор као алтернатива
Кина већ две деценије гради „Средњи коридор“ (Trans-Caspian International Transport Route) који повезује Кину са Европом преко Казахстана, Каспијског мора, Азербејџана, Грузије, Турске, а затим преко Балкана (Бугарска, Србија) до Европе. Овај коридор:
- Заобилази Русију (Северни коридор) и Иран (Јужни коридор).
- Смањује зависност од руских и иранских рута, али и од поморских рута које контролише Запад (Суецки канал).
Азербејџан је кључни чвор овог коридора. Сарадња Србије са Азербејџаном (гас, нафта, инфраструктура) директно се уклапа у ову матрицу:
- Енергија: гас и нафта из Азербејџана стижу у Србију преко Турске и Бугарске, пратећи трасу Средњег коридора.
- Транспорт: будуће повезивање Србије са Турском (кроз „Отворени Балкан“ и инфраструктурне пројекте) отвара пут за робу из Средњег коридора ка Европи.
Кина директно не учествује у односу Србија–Азербејџан, али свака енергетска и транспортна веза Србије са Азербејџаном чини Средњи коридор одрживијим — што је у директном кинеском интересу.
3. УАЕ: Кинески финансијски центар на Балкану
УАЕ су од 2020. године постале најважнији кинески финансијски партнер у GCC. Кина кроз УАЕ:
- Финансира пројекте у Африци, Азији и на Балкану.
- Развија вештачку интелигенцију и високе технологије (сарадња са компанијама као што је G42).
- Улаже у луке (DP World сарађује са кинеским оператерима).
За Србију, веза са УАЕ значи:
- Приступ кинеском финансирању преко УАЕ канала, без директног задуживања код кинеских банака (што би могло изазвати западне реакције).
- CEPA споразум са УАЕ отвара пут за даљу трговину са GCC и Кином, јер су УАЕ у оквиру BRI и БРИКС+.
Када УАЕ улажу у српску одбрамбену индустрију (Yugoimport) или купују српско оружје, они то често раде у складу са својим улогом кинеског партнера у региону који се ослобађа западне доминације.
4. Израел: Технологија без западних условљавања
Однос Србије и Израела наизглед је најмање повезан са Кином, али у дубљем слоју носи сличну логику: приступ напредној технологији ван НАТО/ЕУ оквира.
Кина и Израел имају:
- Интензивну трговину (кинеске компаније граде луке и инфраструктуру у Израелу).
- Сарадњу у вештачкој интелигенцији, сајбер безбедности и војној технологији, упркос америчким притисцима.
Србија, куповином израелских дронова (Hermes 900) и ракетних система (PULS), добија:
- Технологију која није западног порекла, али је компатибилна са НАТО стандардима.
- Независност од руске или кинеске понуде, што даје маневарски простор.
- Сигнал да може да бира партнере и ван руско-кинеско-западне поделе.
У овом случају, Кина није директно присутна, али структура односа — приступ технологији без политичке условљености — следи исту логику као и кинеска стратегија „неинтервенције“ и диверзификације.
Србија не мора да бира између Запада и Истока
Србија може да:
- Користи Запад за формалне оквире (ЕУ кандидатура, НАТО Партнерство за мир).
- Користи Исток (Кину, Русију) за инфраструктуру, енергетику и политичку подршку у УН.
- Користи „прокси“ партнере (Мађарску, Азербејџан, УАЕ, Израел) да гради алтернативне мреже — војне, технолошке, трговинске — које нису директно у конфликту са Западом, али га заобилазе.
