Рат рафинерија је у току али се о томе ретко детаљно извештава. Преговори о продји НИС-а су се изгледа негде заглавили. Одбраном рафинерије Панчево брани се енергетски суверенитет Србије.
Преживљавање националног рафинеријског комплекса зависи од два фактора — ко контролише цеви и ко поседује постројења. Са истеком санкционих изузетака за руску нафту, Србија је у трци против индустријске маргинализације.
1. Математика опстанка: тржиште у ком превише значи уклањање
Балкански регион суочен је са структурним вишком прерадних капацитета који директно угрожава мање, независне рафинерије. Укупни капацитет прераде нафте у региону износи преко 33 милиона тона годишње, наспрам реалне потражње од свега 12–15 милиона тона. У индустрији где рафинерија на 50% капацитета пословно пропада, доминантни играчи попут MOL-а имају структурни подстицај да угасе регионалне конкуренте.
| Укупни регионални капацитет 33,3М тона годишње | Стварна потражња 12–15М тона годишње | Вишак капацитета ~18–21М тона — „мртав терет“ | Капацитет Панчева 4,8М тона — мета консолидатора |
| Компанија / регион | Капацитет (год.) | Статус |
| MOL група (Мађарска + Словачка) | ~13,6 М тона | Консолидатор |
| Румунија (Rompetrol / OMV Petrom) | ~10,4 М тона | Регионални ривал |
| НИС / Панчево (Србија) | 4,8 М тона | Мета |
| INA / Ријека (Хрватска — под MOL контролом) | 4,5 М тона | Секундарни чвор |
У индустрији где рафинерија на 50% капацитета пословно пропада, доминантни играчи попут MOL-а имају структурни подстицај да угасе регионалне конкуренте. „Закон јачег“ не познаје сентименталност: Панчево се у Будимпешти и Братислави посматра не као актив, него као конкурент за ликвидацију.
2. Гробље рафинерија: три опомена са Балкана
Регионални образац је јасан — чим страни консолидатор преузме контролу над рафинеријом или над логистиком која је снабдева, следи поступно гашење прераде. Три случаја служе као директна упозорења за Панчево.
Сисак, Хрватска
Узрок: корпоративна централизација под MOL-ом
Након што је MOL преузео управљање ИНА-ом, Сисак је проглашен „нерентабилним“ и угашен упркос снажном локалном отпору. Постројење је претворено у складишни центар и парк соларних панела. Хрватска сирова нафта из Славоније данас се директно пумпа у мађарску рафинерију у Сазалобати — Хрватска је постала транзитни коридор за сопствене ресурсе.
Брод, Република Српска
Узрок: санкције и логистичка изолација
Рафинерија под управљањем Зарубежнефт/Оптима групе није прерађивала нафту од 2019. Катастрофална експлозија 2018. и ЕУ санкције на руску нафту путем цевовода ЈАНАФ финализовале су судбину постројења. Данас опстаје кроз рециклажу пластике (32 тоне дневно) и компресорску станицу за природни гас.
OKTA, Скопље (Северна Македонија)
Узрок: грабежљива аквизиција
Хеленик петролеум је по преузимању одмах зауставио прераду. Постројење је претворено у складишни терминал за гориво рафинисано у Грчкој и достављено кроз цевовод из Солуна. Солунски луч данас напаја само складиште, не прераду.
Упозорење за Панчево
Свако постројење које је изгубило независну логистику или власничку контролу завршило је исту судбину — претворено у скупи склад горива рафинисаног у иностранству. „Сисачки сценарио“ је директна претња, не теоријска.
3. ЈАНАФ: инфраструктурно оружје или умбиликална врпца?
Јадрански нафтовод (ЈАНАФ) — рута Омишаљ (Крк) → Сисак → Нови Сад → Панчево — представља јединог снабдевача сирове нафте за Панчево. Хрватски транзитни монопол и директиве Брисела претвориле су ово од техничког питања у алат геополитичке уцене.
Технички профил
Омишаљ → Сисак → Нови Сад → Панчево
Укупна дужина: ~610 km
Српска секција (Транснафта): 154 km
Статус: критичан ризик
Геополитичка рањивост
100% прекоморске нафте пролази кроз Хрватску
Забрана јефтине руске Урал-нафте → скупља ирачка (Киркук) или америчка мешавина
Трамп администрација укинула глобалне изузетке: мај 2026.
Све dok Хрватска држи славину, Србија преговара са везаним рукама
4. Пробијање обруча: два нова коридора
Београд је покренуо вишесмерну инфраструктурну офанзиву ради разбијања хрватске монополије и смањења централноевропског притиска.
Северни коридор (Мађарска) – Северни коидор
Нови Сад → Алђе (Мађарска)
Дужина: 128 km
Капацитет: 5,5 М тона/год.
Инвестиција: 14,5 млрд. РСД (~123 М €)
Гаранција државе: 150 М €
Конзорцијум: MVM Južna Bačka
Уговор: 16. мај 2026.
Циљ: прикључак на „Дружба“ нафтовод
Јужни коридор (Грчка) – Јужни коридор
Панчево → Скопље → Солун
Приступ: Средоземље, Блиски Исток, Африка
Стратегија: прво гас, па нафта
Гас-интерконектор са Сев. Македонијом: 2027.
Продужетак нафтовода: после 2028.
Основа: Министарски сусрет Атина, 15. мај 2026.
Стратешка логика
Северни коридор је тактичко хитно решење — обнова токова Дружба нафте до раних 2028. Јужни коридор је трајно решење — потпуно уклањање Хрватске из енергетске равнице и замена хрватске монополије медитеранским приступом глобалним тржиштима.
5. Хронологија кризе: кључне тачке
15. мај 2026.
Министарски сусрет у Атини — потврђена дипломатска основа за Панчево–Солун коридор; приоритет гас-интерконектора са Северном Македонијом.
16. мај 2026.
Транснафта додељује уговор конзорцијуму MVM Južna Bačka — нафтовод Нови Сад–Алђе (14,5 млрд. РСД). Стартује изградња северног коридора.
22. мај 2026. (рок)
Истиче последњи глобални изузетак за увоз руске нафте. ЈАНАФ потпуно затворен за Урал сирову нафту. Почиње период скупљих алтернатива.
2027.
Циљни рок за завршетак гас-интерконектора Србија–Северна Македонија. Реактивација Солун–OKTA нафтоводне секције.
Рани 2028.
Планирано пуштање северног коридора у пун рад — обнова Дружба токова. Почиње фаза изградње јужне нафтоводне деонице. Окончање ЈАНАФ монополије.
6. Панчево: последња тврђава
Рафинерија у Панчеву није просто индустријски објекат — она је инструмент контроле цена горива и брана против потпуне зависности од увозних лобија из Будимпеште и Букурешта. Модернизација „дубоке прераде“ чини постројење технолошки међу водећима у Европи, способним да покрије домаћу потражњу и извози у Бугарску, Црну Гору и БиХ.
Изузетна ефикасност чини Панчево примамљивом метом. За MOL са 18,1 милион тона вишка капацитета, Панчево је конкурент за неутрализацију.
„Црвене линије“ суверенитета — непреговориве тачке
1. Обавезна прерада: свако претварање у складиште је економска капитулација.
2. Гарантована диверзификација снабдевања: северни нафтовод (5,5 М тона) је једини штит од ЈАНАФ уцене.
3. Безбедност власништва: правно обавезујуће казне за свако смањење капацитета, уколико конкурент (попут MOL или OMV) стекне удео.
Ако ове „црвене линије“ нису правно осигуране, Панчево ће постати четврта жртва регионалне консолидације — поред Скопља, Брода и Сиска. Без независних цевовода, рафинерија је само скупо складиште.
Енергетски суверенитет није само застава — то је цевовод и активна прерадна јединица.
7. Закључак: инфраструктурни штит или индустријска предаја
Преживљавање српске рафинеријске индустрије зависи од брзе изградње инфраструктурног штита. Северни коридор до Дружбе осигурава тактичко преживљавање до 2028, а Моравско-Вардарска осовина ка Солуну представља трајно ослобађање од континенталног затвора.
Технолошка модернизација попут „дубоке прераде“ јесте витална одбрана, али је бескорисна ако је логистичка умбиликална врпца пресечена. Инфраструктурни прекретници из маја 2026. — уговор вредан 14,5 милијарди динара и атинске министарске одлуке — нису само пословне вести. Они су услов опстанка српске енергетске независности.
У изради су учествовали Claude AI заједно са члановима дигиталног савета Погледа 360 (Google Gemini AI, Google NotebookLM) и подвргнут је критици и провери Perplexity AI и DeepSeek AI
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net