Драги мој Александре, крчаг иде на воду док се не разбије. После тога га је немогуће залипити а још теже продати. Поготову онима који имају историју продавања разбијених крчага.
Иницијатива „Ко си бре ти“: Стратешка анализа одговорности, политичке мимикрије и системске корупције
Стратешки контекст Портала одговорности
Иницијатива „Ко си бре ти“ представља софистицирани „популистички заобилазак“ формалних правних и надзорних институција у Србији. Стратешки гледано, овај портал је реактивни маневар осмишљен да ублажи системски ризик који представља четрнаестогодишње акумулирање моћи које је изнедрило свеприсутну културу бахатости.
У оквиру тренутног политичког пејзажа, владајућа администрација се суочава са све већом кризом легитимитета, јер се локални и национални званичници све више доживљавају као „мали богови“ који делују ван домашаја закона. Док председник Александар Вучић представља портал као механизам за „снажније и брже“ унутрашње чишћење како би се задовољила јавна потражња за правдом, институционални аналитичари и опозиционе личности га виде као тактичку дистракцију. Ова анализа процењује да ли је портал истински инструмент реформи или прорачуната вежба у управљању јавним негодовањем, уз очување основне хијерархије државе.
Извршно образложење: „Борба против ароганције“
Са стратешке перспективе, администрација разуме да је видљивост „борбе“ против корупције често политички вреднија од саме структурне елиминације корупције. Портал „Ко си бре ти“ – за који је председник појаснио да ће се проширити изван веб странице и обухватити разне канале друштвених медија – позициониран је као директна интервенција извршне власти за решавање онога што он назива „тешком болешћу“.
Портал је осмишљен да прикупља директне извештаје грађана о широком спектру званичника, што је доказано директивом председника:
„Људи не осећају да се води борба против арогантних, што значи да ћу морати више и снажније да радим на томе. Ускоро ћу објавити како ме можете контактирати… у вези са људима који се понашају арогантно, од директора, менаџера, министара, помоћника, заменика, секретара и свих осталих; то је опака болест и борићемо се против ње свим средствима и на сваки могући дозвољени и легални начин.“
Ја ово видим као поткопавање ауторитета државе. Зашто? Прво, очигледно је да се иницијатива односи на функционере СНС-а. Председник не би требало да се поистовећује са једном странком (макар она била на власти), нити да се меша у рад те (или било које друге) странке. Не знам да ли се ово коси директно са Уставом Србије, али сам сигуран да се коси са духом Устава. Друго, зар ми немамо државне структуре које се баве оваквим проблемима, него морамо да се „дописујемо“ са председником лично? Да ли председник има времена да чита све примедбе, јер ће их вероватно бити много?
Временски оквир ове иницијативе служи као кључно средство за умиривање јавности након институционалних пропуста високог профила. Конкретно, објава портала долази након дестабилизујућег скандала у који је умешан бивши службеник београдске полиције Веселин Милић, који је тренутно осумњичен заједно са још девет особа за кривична дела везана за убиство Александра Нешовића Баје . Стварањем дигиталне линије извештавања, извршна власт покушава да дистанцира централно руководство од „ароганције“ својих подређених, представљајући недолично понашање као индивидуални неуспех, а не као системски нуспроизвод.
Критичка контранарација: Мимикрија и „контрола штете“
Критичари дефинишу портал не као реформаторско средство, већ као ремек-дело политичке мимикрије — симулирање одговорности ради заштите статуса кво. Стратешки циљ није демонтажа мрежа покровитељства које одржавају режим, већ „контрола штете“ идентификовањем локалних оперативаца који су постали толико токсични да њихово присуство омета „изборну машинерију “. Ово сигурно делује као припрема за предстојеће изборе.
Табела 1: Изјављена намера наспрам критичког тумачења
| Владин стуб | Изјављени циљ | Критичка перспектива |
|---|---|---|
| Јавно извештавање | Оснаживање грађана да пријаве ароганцију путем портала „Ко си бре ти“ и друштвених мрежа. | „Маркетиншки трик“ осмишљен да купи време и симулира реакцију на бес јавности. |
| Званична одговорност | Уклањање „злих“ и „арогантних“ службеника из државног апарата. | Тактичке жртве локалног „мртвог терета“ ради заштите језгра страначке хијерархије. |
| Интерне чистке | Чишћење редова Српске напредне странке (СНС) кроз повратне информације грађана. | „Сигурносни вентил“ за унутрашњи надзор странке како би се осигурала изборна ефикасност. |
Социолог Иван Живков тврди да портал служи као стратешки обавештајни алат. Праћењем „листе арогантних“, руководство може да идентификује чија непопуларност званичника „спречава људе да гласају“. Стога, портал функционише као интерна страначка дијагностика за уклањање појединаца чија је видљивост постала препрека опстанку руководства, а не тежња ка судској правди.
Институционалне перспективе: Полиција и терет „прљавих значки“
Министарство унутрашњих послова (МУП) представља прву линију ове кризе. Полицијски синдикат „Слога“ тврди да су „прљаве значке“ резултат намерног политичког мешања, а не појединачних пропуста.
Синдикат идентификује троструки структурни квар:
- Негативна селекција: Систематско промовисање „политички подобних“ у односу на професионално компетентне.
- Ерозија каријерног пута: Уништавање напредовања заснованог на заслугама у корист лојалности политичким центрима моћи.
- Снижени критеријуми: Употреба „убрзаних курсева“ за статус OSL, што резултира полицајцима којима недостаје основно правно знање о употреби силе.
Стратешка евалуација синдиката наглашава да „висока корупција“ остаје недодирљива због политичке заштите. Њихово предложено решење је оснивање „независне тужилачке полиције“ која може да делује без зависности од страначке моћи. Они тврде да све док је систем компромитован са врха, обични официри неће моћи да пријаве недолично понашање, плашећи се да су „шефови“ система „прљавији“ од подређених.
Браво за синдикат „Слога“. Ако они не знају шта је прави узрок ове ситуације из прве руке, онда то нико не зна.
Одрживост реформе кроз дигитално извештавање
Портал „Ко си бре ти“ је мање инструмент правде, а више „институционални плацебо“. Иако пружа дигитални излаз за јавну фрустрацију, његова стратешка корисност је ограничена на управљање унутрашњом лојалношћу странке и идентификовање изборних обавеза.
Одрживост ове иницијативе је фундаментално поткопана „тријадом“ моћи – коју представљају личности попут круга Вучић/Веселиновић/Вучевић – које остају изоловане од саме одговорности коју портал тврди да промовише.
Како Јелена Милошевић примећује, дужина листе проблематичних званичника је „обрнуто пропорционална политичкој вољи да се проблеми реше“. Ако „чистка“ циља само нискорангиране званичнике, док корупција на високом нивоу остане заштићена, портал ће бити упамћен као тактички маневар за куповину времена за режим који се креће кроз 14. годину апсолутне контроле, а не као истинско обнављање институционалног интегритета.
Да завршим оном народном: Није мајка сина карала што се коцкао, него што се вадио.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net