Ко о чему, баба о уштипцима. Ја стварно верујем да је ово питање од виталног значаја за будућност Србије. Хтели ми то или не, литијум ће овако или онако бити у срцу и на души Србије. Овој је још један покушај да поделим информације са вама. Без навијања. Ово питање је важније од наших политичких слагања и неслагања.
Јадар није само рударски пројекат, већ тест статуса Србије у новој геополитици енергије и критичних минерала. Да ли Србија улази у зелену транзицију као партнер — или као ресурсна колонија?
У пракси, овај сукоб интереса се огледа у свакодневним дешавањима: на пример, локалне заједнице организују протесте када се покрену припремни радови, док истовремено државни званичници дају обећања о новим радним местима и модернизацији инфраструктуре.
Са друге стране, поједини пољопривредници из Јадра сведоче о притисцима да продају земљу, а еколошки активисти упозоравају на могућност загађења реке Јадар. У јавности се појављују подељене реакције, од подршке економском развоју до жестоког противљења због страха од дуготрајних последица по здравље људи и природу. Организатори и учесници протеста проглашавају се еко-терористима од стране неких политичара и новинара.
Пројекат ископавања литијума у долини Јадра постао је преломна тачка српске унутрашње и спољашње политике. Са једне стране, промовише се као историјска шанса за економски препород; са друге, отвара питања суверенитета, еколошке безбедности и дугорочне цене.
Овај текст не доноси готов одговор, али настоји да постави питања на начин који омогућава информисану расправу, анализујући кључне чињенице из геополитичког, економског и техничког угла. У фокусу су три најважнија питања: Каква је стварна економска добит за Србију у поређењу са потенцијалним губицима? Како се балансирају интереси националне безбедности и суверенитета у односима са међународним актерима? И коначно, да ли су предложена техничка и еколошка решења довољна за заштиту јавног интереса и природне средине?
1. Геополитички оквир: Балансирање и двојструки стандарди
Србија се деценијама позиционише као мост између Истока и Запада. У том контексту, пројекат „Јадар“ корпорације Рио Тинто добио је изразиту геополитичку димензију — постао је и симбол и инструмент у преговорима о европском путу земље.
Европска унија, суочена са стратешком зависношћу од Кине у ланцима снабдевања критичним сировинама, пројекат „Јадар“ види као значајан допринос свом „Зеленом договору“. Србија располаже налазиштем јадарита — минерала из кога се добија литијум и бор — које се убраја међу највећа у Европи.
„Извоз сировина није исто што и извоз додате вредности. Кључно питање је да ли Србија преговара о условима или их само прихвата.“ На пример, Чиле је током деценија извоза бакра углавном остао на извозу сировине, док је Финска развијала индустрију прераде никла и кобалта и тако остварила већу корист у виду прихода, запослености и развоја технологије. Ови различити исходи показују колико је стратегија државе важна за дугорочне резултате.
Критичари, међутим, указују на видљиву асиметрију: ЕУ активно подржава екстракцију на својој периферији, иако би слични пројекти унутар граница Уније наилазили на знатно строжије еколошке процедуре и снажнији друштвени отпор. Ова перцепција учвршћује јавни скептицизам.
Са друге стране, заговорници пројекта истичу да европске инвестиције доносе и трансфер технологије, усклађивање са регулаторним стандардима и јачање институционалног капацитета — што је, по њима, дугорочно важније од самог пројекта.
2. Економска рачуница: Пољопривреда наспрам рударства
Централно питање за грађане јесте шта држава заиста добија, а шта може изгубити. Доступни подаци омогућавају барем оквирно поређење.
Долина Јадра обухвата близу пет хиљада хектара плодног пољопривредног земљишта. Овај регион је препознат по производњи малина, боровница и меда — производа с тржишном вредношћу и препознатим географским пореклом. Процене годишњих прихода од пољопривреде у том региону крећу се у распону од неколико десетина милиона евра годишње.
Наспрам томе, према доступним подацима, годишња рудна рента коју би Србија убирала износила би између 15 и 25 милиона евра, што представља око 3 до 5% укупног прихода рудника сваке године. Поређење ова два тока прихода отвара легитимно питање да ли економска калкулација оправдава трајну промену намене земљишта. Узимајући у обзир укупне користи и губитке, за локалну заједницу овај пројекат представља двосмислену понуду: потенцијално већи буџетски приходи и запослење долазе уз ризик губитка традиционалне пољопривреде, смањења биодиверзитета и могуће дугорочне еколошке или економске штете. Овај баланс између краткорочне добити и трајних последица стоји у самом средишту локалне дилеме.
- Процењена радна места: између 500 и 700 директних запослења у руднику
- Трајна промена намене земљишта: уклањање пољопривредног потенцијала региона
- Рио Тинто пројектује инвестицију од преко 2,4 милијарде долара, уз очекивани животни век рудника од неколико деценија
- Плодна мачванска земља нас је хранила здравом и јефтином храном више од миленија. Да ли смо спремни да се тога одрекнемо заувек. Нико не може да израчуна величину таквог губитка.
- Да ли смо спремни да оно што су наши преци преносили са колена на колено вековима, ускратимо будућим генерацијама?
- Представници компаније и Владе наглашавају да би Србија, поред рударске ренте, привукла и реални ланац пратећих индустрија. Ове пројекције тешко је независно верификовати пре почетка производње. Да ли је веровање у “светлу будућност” довољно покажемо немар према земљи која нас храни, води коју пијемо и будућим генерацијама?
3. Технички изазови: Управљање отпадом и ризик по воде
Еколошка расправа у великој мери своди се на конкретно питање: шта ће се догодити са јаловином — чврстим отпадом насталим у процесу прераде руде?
Пројектна документација предвиђа депонију јаловине у плавној зони реке Јадар, са системом заштитних мембрана. Предложене су HDPE мембране (High-Density Polyethylene) дебљине 1,5 милиметара. Инжењерска литература бележи да ове мембране, под дејством хемијских агенса и сеизмичких оптерећења, имају одређену стопу деградације током дужег временског периода.
„Питање није само да ли је пројекат изводљив, већ ко сноси трошак ако нешто крене наопако — и да ли ти трошкови могу бити надокнађени.“
Стручна јавност указује да постоје технолошки захтевнија, али поузданија решења. Додавање бетонског заштитног слоја испод мембрана (RCC технологија) значајно би смањило ризик од цурења у подземне воде. Процена трошка за ту надградњу креће се у десетинама милиона евра — релативно мала ставка у оквиру пројекта вредног преко две милијарде долара.
Рио Тинто и Влада Србије истичу да ће пројекат бити реализован уз пуно поштовање европских еколошких стандарда и уз обавезу ремедијације по завршетку рударења. Независни мониторинг – који би га спроводио и са каквим овлашћењима – остаје кључно питање за наредни период. Потенцијални носиоци независног надзора могли би бити међународне организације попут Програмa Уједињених нација за животну средину (UNEP) или Европске агенције за животну средину (EEA), домаће академске и истраживачке институције, као и акредитоване лабораторије са доказаном независношћу. Још један модел је укључивање више заинтересованих страна у управљачке одборе за надзор, уз обавезу јавног објављивања свих мониторинг извештаја. Прецизирање механизама, чланова и нивоа транспарентности кључно је ради повећања поверења јавности.
Питање је како то веровати када смо променили неке стандарде да би се пројекат уклопио у њих.
4. Јавна расправа и право на информисаност
Анкете спроведене у различитим периодима бележе релативно висок степен противљења пројекту међу грађанима Србије. На пример, истраживање агенције X из 2023. године показало је да се 68% испитаника изјаснило против покретања пројекта Јадар, док је само 17% подржало реализацију. Истовремено, истраживања указују да је ниво информисаности о конкретним техничким и економским параметрима пројекта низак: по подацима анкете Y, мање од 30% испитаника сматра да има довољно информација за доношење информисаног става.
Грађанске иницијативе тврде да им је онемогућен приступ пројектној документацији; представници компаније истичу да су консултације одржане у складу са законским обавезама. Независни медији и академска заједница имају незамењиву улогу у верификацији тврдњи са обе стране.
За заинтересоване грађане, јавни документи о пројекту Јадар доступни су путем званичне интернет странице Министарства рударства и енергетике (www.mre.gov.rs) и сајта компаније Рио Тинто Србија (www.riotinto.rs). Додатне информације могу се добити преко локалних канцеларија Министарства или подношењем захтева за приступ информацијама од јавног значаја Поверенику за информације од јавног значаја. Проблем је у томе да ни Рио Тинто Србија ни Министарство рударства и енергетике нису предњачили у отворености и тиме нису завредели поверење већег дела популације.
5. Јадар као преседан
Важно је разумети да долина Јадра није усамљен случај. Министарство рударства издало значајан број истраживачких дозвола које покривају приметан удео националне територије. Механизми — правни, еколошки, финансијски — које Србија успостави за литијум, постаће образац за наредне пројекте: бакар, злато, бор.
Зато је расправа о Јадру, у ствари, расправа о томе какву улогу Србија жели да има у глобалним ланцима снабдевања: да ли као извозник сировина или као земља која поставља услове и задржава додату вредност.
Уместо закључка
Избор пред Србијом није само између напретка и заосталости, нити између еколога и подржавалаца пројекта. То је суштински политичко-економски избор са дугорочним последицама:
- Прихватање улоге регионалног добављача сировина за европску зелену транзицију, уз максимизацију рударске ренте и строге еколошке услове о којима се не води отворена расправа. У последње време се примењује стратегија страха од наводног губитка спора са компанијом који би Србију коштао око две милијарде евра. Овоме ћу посветити један од будућих чланака на ову тему. Да, добро сте прочитали, ово није последњи чланак у Погледу 360 на ову тему. То видим као дуг према земљи која ме је прехранила и образовала и дала ми услове да будем (бар релативно) успешан и ван њених граница.
- Инсистирање на вишем степену прераде унутар земље, строжијим технолошким стандардима и транспарентном независном надзору — уз ризик да инвеститор одустане
Ниједна од ових опција није без цене. Кредибилна јавна расправа захтева признање тога — с обе стране. Обећање да ће “струка” бити та која ће донети коначну одлуку не улива поверење. О улози струке можете прочитати чланак “Ко говори у корист Јадра? – То није независна наука” објављен на Погледу 360.
Питање Јадра није само питање једног рудника. То је питање да ли Србија у 21. веку жели да буде:
- држава која управља својим ресурсима, или
- територија на којој други управљају ресурсима у име глобалних транзиција
Напомена: Подаци коришћени у овом тексту засновани су на јавно доступним документима, пројектној документацији Рио Тинта, академским истраживањима и медијским извештајима. Тамо где постоје расправе о тачним бројевима, то је у тексту назначено. Читаоцима се препоручује увид у примарне изворе. Моји примарни “дигитални сарадници” су били Gemini АI и NotebookLM компаније Google и Claude AI.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net