Аутор: Александар Аџић
Прочитао сам председников “План за Србију у пет тачака” који је објављен у понедељак, 5. маја 2026. године у тексту за Курир.
Био сам мало збуњен па сам упитао Google шта је дефиниција речи “план”. За сваки случај, да не напишем некакву глупост. Ево одговора (дефиниције):
План је унапред утврђен, структуриран распоред активности, метода и ресурса потребних за постизање одређеног циља у будућности. Он представља документ или концепт који дефинише шта треба урадити, како, када и ко ће то извршити
Као неко ко је провео деценије радећи на разним пројектима за унапређење процеса (process improvement) у областима производње и логистике, морао сам да научим како се прави план. Оно што је објављено у Куриру се не може назвати тим именом. Ја разумем да новине нису баш најбоље место за објављивање детаљног плана. Међутим, то ме је навело да проверим историју сличних планова у последњих десетак година.
1. Увод: Разлика између декларација и извршења
У дисциплини јавне управе постоји фундаментална разлика између политичке декларације и техничког извршног плана . Политичка декларација је агитационо средство – изјава о намери на високом нивоу осмишљена да сигнализира стратешки правац, често објављена у популарним медијима (као што је таблоид Курир ) ради добијања јавне подршке. Насупрот томе, технички извршни план је обавезујућа административна обавеза коју карактеришу детаљни кораци, специфичне расподеле ресурса и мерљиви правни исходи.
Када владином саопштењу недостају ове специфичности, оно се често одбацује као „празно причање“ или „изјава предизборне кампање“. За посматрача јавне политике, изазов лежи у разликовању између жеље лидера да пројектује визију и стварне спремности владе да спроведе институционалне промене. Без јасног „како“, „када“ и „колико“, план остаје програмска апстракција, а не мапа пута.
Овај концептуални јаз најбоље је илустрован кроз српски „План од пет тачака“ објављен у мају 2026. године, који нуди мајсторску класу о напетости између реторичке амбиције и техничког дефицита.
2. Анализа: Српски план од пет тачака (мај 2026)
У мају 2026. године, влада Републике Србије представила је стратешки програм усредсређен на пет основних стубова. Иако се ови стубови баве кључним националним приоритетима, они више функционишу као програмска декларација него као практична бела књига.
| Стуб | Изјављени циљ | Увид ученика |
|---|---|---|
| 1. Смањење броја државних службеника | Драстично смањење броја министара, секретара и помоћника; укидање сувишних агенција. | Иако популарно, без дефинисане „цензуре“ или „максималног N“ броја министарстава, ово остаје реверзибилан политички избор, а не структурна институционална реформа. |
| 2. Продуктивност и рад | Повећање националне продуктивности и радне етике; дерегулација непотребних ЕУ сертификата. | Дерегулација се овде третира као општа доктрина; без специфичног пакета законодавних мера, недостаје јој механизам за покретање стварних економских промена. |
| 3. Реформа образовања | Спровођење „храбре промене“ која укључује дуални систем и глобалну отвореност према високотехнолошким тржиштима. | Позиционира тржиште рада као примарни покретач школовања, али преправља постојеће концепте дуалног образовања без нових буџетских оквира. |
| 4. Енергетска и нуклеарна стабилност | Изградња нафтовода/гасовода и постројења за обновљиве изворе енергије; увођење нуклеарне енергије као дугорочне опције. | Инфраструктурни пројекти често трају више деценија; посебно је истаћи да нуклеарна компонента остаје у фази „дискусије и проучавања“ уместо да буде финансиран пројекат. |
| 5. Вештачка интелигенција и роботика | Усвајање вештачке интелигенције и роботике путем суперрачунара и центара података – „фабрика интелигенције“. | Фокусира се на високотехнолошку конкуренцију истичући постојећу инфраструктуру као да је у питању нова стратешка иницијатива. |
Иако ови циљеви пружају увид у приоритете владе, они показују значајан „технички дефицит“ који их спречава да буду класификовани као извршни планови.
За мене је посебно интересантна Реформа образовања. О образовању сам овде већ писао и чланке у вези тога можете прочитати овде. За мене је кључно питање избор између Болоњске лоботомије и саборног (српског) образовања. Укратко, да престанемо да образујемо нове генерације на начин који их припрема да постану производи на тржишту рада ЕУ.
3. Шта чини план „реалним“?
План је робустан колико и његова техничка основа. Евалуација српског плана из 2026. године открива недостатак конкретних детаља потребних за трансформацију политичке реторике у спроводив владин програм. Следећа четири елемента су упадљиво одсутна:
- Квантитативни циљеви: Приметан је недостатак тачних бројки и индикатора учинка. На пример, план захтева повећање продуктивности, али не предлаже Закон о продуктивности или нове, квантитативне индикаторе ефикасности државне службе.
- Временски оквири: План не пружа календарски дефинисан план. Не постоје потврђени датуми почетка или корак-по-корак прекретнице за спајање агенција или декомисионирање сувишних административних бироа.
- Финансијска структура: Не постоји транспарентна анализа трошкова и добити нити је идентификован наменски извор финансирања. Да би се сматрао „реалним“, извршни план мора одвојити дугорочне инвестиционе трошкове од пројектованих економских приноса.
- Правни/институционални оквири: Трансформативни планови захтевају специфичне законске инструменте. Стубовима из 2026. године недостају позивања на нове измене Закона о органима државне власти или конкретни документи индустријске стратегије који би ове циљеве учинили правно обавезујућим.
Ова техничка празнина сугерише да многи „нови“ планови нису оригиналне иновације, већ „препаковане“ верзије постојећих правних структура намењених политичкој потрошњи.
4. Феномен „препакивања“: Нове декларације наспрам постојећих закона
Уобичајена тактика у јавној управи је представљање „новог“ плана који само сумира акције које су већ прописане постојећим законима. У Плану од пет тачака из 2026. године, неколико компоненти се ослања на правне и стратешке темеље који постоје годинама.
| Област политике | Постојећа правна/стратешка основа | Јаз у имплементацији |
|---|---|---|
| Образовање | Стратегија развоја образовања 2025 ; Закон о основном/средњем образовању. | Закони већ покривају дуално образовање; „План од пет тачака“ не нуди нова, детаљна извршна правила за транзицију. |
| Енергија | Енергетска стратегија (2014, 2018) ; пројекти цевовода и соларне енергије (2015–2026). | Прави пројекти постоје, али су „упаковани“ у нову макроформулу; нуклеарна енергија остаје дискусија, а не финансирани пројекат. |
| Администрација | Закон о органима државне власти (реформе 2010–2020). | Оквир за реорганизацију постоји, али не постоји конкретан документ који дефинише коначну „цензуру“ за број државних секретара. |
| Технологија | Стратегија за ИТ (2019–2023) ; Дата центар у Крагујевцу. | Суперкомпјутер је већ оперативан; „празнина“ је недостатак нове стратегије која повезује овај постојећи хардвер са индустријским циљевима. |
Упоређивањем ових стубова са постојећим законима, аналитичар може лако да утврди где је „нова“ иницијатива само реторички резиме статуса кво.
Као неко ко је објавио бојне чланке о пројекту Јадар Рио Тинта, очекивао сам да се и то негде помене у овом чланку, али тога није било. Искрено, то видим као нешто забрињавајуће. Нешто што се представља као стратешка инвестиција од посебног националног интереса због неког разлога није нашло место у овом плану. Зашто?
Одрживо управљање захтева техничке детаље пре него агитационе компоненте . Када програму недостају „како“, „колико“ и „до када“, разумно је проценити га као празну причу поткрепљену контекстом. Да би политика заиста променила животе грађана, она мора да превазиђе фазу кампање и уђе у ригорозан, документован свет јавне администрације.
Заслуге за претрагу информација и дубоку анализу заслужују NotebookLM и Perplexity AI
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net