Да ли Србија срља у самоубиство из заседе. Пројекат Јадар није мртав. Он се само прави мртав. До прве прилике да оживи. Да ли вам смета ова тишина око пројекта Јадар и Рио Тинта? Иста тишина је примећена пред последње изборе за Скупштину Србије. Ни једна странка није ни поменула тај пројекат пред изборе. Да ли се сећате како је то прерасло у медијску буку после тих избора. Можда треба да вас подсетим да је Уставни суд Републике Србије поништио одлуку којом се забрањује рударење у Србији од стране Рио Тинта. Та неуставна одлука је донета пре избора. Случајно? Немојмо бити баш толико наивни.
Колико читалаца је упознало свог животно партнера после “blind date” (слепи рандеву) организованог преко неке интернет агенције? Ја не знам тачан одговор али мислим да ћете се сложити у процени да је таквих врло мало. Процена такође каже да их се бар половина покајала.
Исто питање треба поставити и у вези избора. На жалост, већина бирача у Србији је у вези са странком после “blind date”. Зашто то мислим? Када разговарам о политици, уобичајено питање је “за КОГА ћеш гласати”? Пошто избори за Скупштину нису директни, ми се на изборима изјашњавамо за “своју” партију. Та партија ће онда у наше име одредити ко ће је заступати у Скупштини. То значи да ми у ствари и не знамо за кога ћемо директно гласати. Зато ја предлажем да почнемо да питамо “за ШТА ћемо гласати”.
Ако почнемо да размишљамо за шта ћемо гласати, мораћемо да се определимо шта нам је као житељима Србије и гласачима важно? Да ли је то здравље, цене хране, развој пољопривреде, или стање образовања. Свако зна шта је њему као грађанину важно. Када утврдите шта је вама као поједину важно, намеће се битно питање – Која странка у свом програму и наступима нуди решења која ми одговарају по питањима која су ми важна. Застаните за тренутак и упитајте се: Да ли знам каква је политике “моје” странке по питању онога што је мени важно? Ајде да се опкладимо да огромна већина није у стању да одговори на то питање. То је исто као да на гласање гледамо као одлазак на слепи рандеву, па како буде!
Мислим да после овога знате “шта је писац хтео да каже”. Да пређемо на конкретну тему овог чланка.
Јадар литијумски пројекат и европски дефицит у производњи батерија: стратешка и регулаторна анализа
Хронологија и статус Јадар литијумског пројекта
Јадар пројекат је водећи зелени пројекат развоја литијум-боратних руда у западној Србији. Када достигне пуни капацитет, пројекат је дизајниран да годишње производи око 58.000 тона литијум-карбоната батеријског квалитета, што би омогућило снабдевање до милион електричних возила и позиционирало га као највећи извор литијума у Европи на период од 15 година.
Регулаторна историја пројекта показује забрињавајући образац понашања српске владе. Наша анализа указује на систематско заобилажење законских процедура за одбијање захтева. Уместо да одбије непотпуне или неусклађене апликације, како то закон налаже, влада је давала неформална продужења, чиме је поткопала правну сигурност и поверење јавности у регулацију сектора.
Главне прекретнице у тачкама:
- 2020: Декларација о почетним резервама руде и одобрење инвестиције од 200 милиона долара за завршетак фазе изводљивости и студије.
- 2021: Потписивање меморандума о разумевању са словачком фирмом за батерије InoBat ради успостављања “од колевке до колевке” вредносног ланца.
- Почетак 2026: Пројекат улази у продужену “фазу чекања”, коју карактеришу значајна смањења радне снаге и обустава активног развоја, јер друштвена дозвола и регулаторни статус и даље изазивају спорове.
Економска и фискална анализа утицаја на Републику Србију
Постоји значајан јаз између званичног наратива владе и анализа које су представили Поповић, Мијатовић, Дракулић и Шошкић. Према Министарству рударства и енергетике, очекује се да ће пројекат Јадар допринети до 180 милиона евра годишње у директним фискалним приходима током првих 15 година рада, углавном кроз рудну ренту, порез на добит и сродне дажбине. Насупрот томе, независне анализе процењују да ће нето фискална добит годишње бити ближа износу од 40–60 милиона евра, када се одбију трошкови заштите животне средине и субвенције. Док заговорници пројекта истичу више пројекције за национални раст, независне рецензије указују да би стварне фискалне користи могле бити знатно ограниченије и потенцијално анулиране пратећим трошковима.
Јадар пројекат: Пројектоване економске реалности за Србију
| Kатегорија | Званични став и став Рио Тинта | Експертска анализа заснована на чињеницама |
|---|---|---|
| Годишњи приходи | Значајан пораст БДП | Процена € 17.4 – 27 милиона (€ 2.6 до 4.1 по глави становникиа |
| Власничка структура | 100% Рио Тинто | Удео Србије 0% и доходак остаје минималан чак и са 20% власништва |
| Изградња инфраструктуре | 100% о трошку Србије | Србија да финансира путеве, пруге, воду и енергију – процењено да пређе € 100 милиона |
| Одговорност за заштиту природне околине | “У складу са високим светским стандардима” | Финансијски терет и чишћење за време (у случају несреће) и после затварања ће бити покривено из државног буџета |
Шта заиста значи “У складу са високим светским стандардима”? Ништа. Пробао сам да нађем одговор на то питање и нисам успео. Позвао сам и вештачку интелигенцију да ми помогне али одговор нисмо могли да нађемо. Лепо звучи али не значи баш ништа.
Према доступним подацима, нето економска корист за Републику Србију остаје веома неизвесна и у реалним фискалним сценаријима је у суштини неутрална. За потребе ове анализе, „реални фискални сценарији“ подразумевају стандардне стопе рудне ренте од 5 одсто, порез на добит од 15 одсто, типичне локалне дажбине, као и урачунате директне државне субвенције и трошкове заштите животне средине, како је тренутно предложено. Ове претпоставке одражавају највероватнији сет фискалних услова који би се применили на пројекат у оквиру постојећих законских и политичких оквира.
Управљање ресурсима и профил еколошког ризика
Експлоатација литијума из тврдих стена (гранитски пегматити) у Јадру носи значајан еколошки ризик. Ове ризике треба проценити у односу на регионалне пољопривредне потребе.
- Интензитет коришћења воде и исцрпљивање водоносника: Експлоатација литијума захтева изузетно велике количине воде, од 300 до 3.000 м³ по тони еквивалента литијум-карбоната (LCE), а прогнозе до 2026. године указују на до 2 милиона литара (2.000 м³) по тони. Ово представља критичан ризик од исцрпљивања подземних вода и трајног пада нивоа водоносника у пољопривредним регионима. Да би се ублажили ови ризици, неопходно је увести строге регулаторне мере, укључујући обавезно праћење и извештавање о потрошњи воде у свим фазама пројекта, утврђивање граничних вредности за подземне воде које аутоматски покрећу успоравање рада када се премаше, као и захтев за затвореним системима за рециркулацију воде ради минимизирања потрошње свежих вода. Поред тога, потребне су редовне независне ревизије нивоа водоносника и свеобухватне консултације са свим заинтересованим странама у планирању управљања водама на локалу. Усвајање оваквих мера појачаће еколошке заштитне механизме и смањити дугорочне негативне утицаје на водне ресурсе.
- Управљање јаловиштем и опасност од поплава: Управљање постројењима за складиштење јаловине (TMF) носи значајне ризике, посебно због кумулативних утицаја. Технички подаци указују да када више пројеката експлоатише исти ресурс, еколошки утицаји могу бити и до три пута већи него код једне рударске операције. Колапс бране Tiefenbachhalde из 1966. године, који је погодио Геисинг, истиче важност темељног планирања предложених депонија отпада у Јадру.
- Губитак биодиверзитета: Пројекат задире у посебна заштићена подручја (Natura 2000), угрожавајући станишта заштићених врста као што су тетреб и потковичасти слепи миш, и доводи у ризик уништење јединствених биотопских мрежа и планинских ливада.
Структурни изазови у европском екосистему батерија
Европске стартап компаније у области батерија суочавају се са великим изазовима у конкуренцији са утемељеним азијским фирмама, које имају предност због развијене интеграције процеса и акумулираног техничког искуства.
Кинеска процесна предност:
- Предност у приносу: Према подацима Фраунхофер института, сваки изгубљени проценат приноса у производњи (однос употребљивог излаза у односу на укупан излаз) кошта око 10 милиона евра годишње за фабрику капацитета 40 GWh. (Гигават-сат, GWh, мери капацитет складиштења батерија.) Кинеске компаније имају значајну предност у овој фази „капиталног сагоревања“.
- Економија обима: Драстичан производни дефицит илуструје податак да је 2024. године једна фабрика у Ниндеу (253 GWh) произвела скоро 70% укупне производње свих европских фабрика. Очекује се да ће Европа тек у периоду 2025/2026. премашити излаз овог појединачног погона.
- Доминација у ланцу снабдевања: Кина контролише преко 90% тржишта LFP (литијум-гвожђе-фосфат) катода и ћелија, што омогућава бржу итерацију и ниже улазне трошкове. (LFP ћелије су врста пуњиве батерије са катодом од литијум-феро-фосфата.)
Макроекономски показатељи за Европу:
- Капитални трошкови: Капиталне инвестиције су 47% веће у ЕУ него у Кини.
- Трошкови енергије: Индустријске цене електричне енергије у Европи (~199 €/MWh) више су него двоструко веће у односу на Кину (88 €/MWh).
- Волатилност валуте: Несклад између евра и америчког долара довео је до повећања трошкова од 10% у периоду 2022–2024, када је евро пао испод паритета, озбиљно умањујући ионако танке марже европских произвођача.
Инвестиција у InoBat и наратив “од колевке до колевке”
Стратегија “од колевке до колевке” компаније Rio Tinto заснива се на партнерству са словачком фирмом InoBat. Међутим, овакав аранжман захтева критичко преиспитивање. InoBat је делимично у власништву Rio Tinta, што ствара круг интереса и компликује план Владе Србије да обезбеди 419 милиона евра субвенција овој компанији. У циљу заштите јавног интереса и јачања одговорности, препоручује се да Србија уведе независне механизме надзора над доделом и коришћењем јавних субвенција у случају повезаних страна. Конкретне мере могу укључити обавезно обелодањивање власничке структуре, транспарентно извештавање о исплати субвенција и формирање независног ревизијског тела за контролу свих трансакција између јавних органа и субјеката са преклапајућим власништвом. Овакве мере би смањиле потенцијалне сукобе интереса и ојачале поверење јавности у управљање субвенцијама.
Ова значајна јавна инвестиција усмерена је ка компанији која нема искуство у производњи батерија великог обима. Осим тога, европски контекст поткопава визију локалног вредносног ланца: до краја 2025. године, око 701 GWh гигапројеката у Великој Британији, Немачкој и Италији је пропало, одложено или стављено у стање мировања, што је открило јаз између амбиција и реализације.
Алтернативне технологије и тржишни трендови (2026–2033)
Појава алтернативних решења за литијум уноси значајну нестабилност на тржиште нових пројеката. Графен-алуминијум-јонске (G+A) ћелије, попут оних које развија GMG, достигле су енергетску густину од 100 Wh/kg. Ове ћелије, које се тренутно налазе на четвртом нивоу спремности батеријске технологије (BTRL 4), користе обилне материјале и у потпуности заобилазе потребу за литијумом или бакром.
Праг перформанси за конкурентност до 2033. године: Да би били одрживи у конкуренцији са кинеским компанијама до 2033, стартапи морају достићи следеће циљеве:
- Енергетска густина: Око 300 Wh/kg (98. перцентил за NMC—никл-манган-кобалт—ћелије, које представљају доминантан тип литијум-јонских батерија високе енергије).
- Трошковна ефикасност: Трошкови NMC (никл-манган-кобалт) ћелија морају се приближити вредности од $36–50/kWh, док се за LFP (литијум-гвожђе-фосфат) ћелије очекује да достигну $11–17/kWh, уз претпостављено годишње смањење цене од 17%.
Стратешки закључци
Ова анализа идентификује три кључна стратешка ризика повезана са пројектом Јадар и европским дефицитом у производњи батерија:
- Упркос иницијативама за локалну експлоатацију, структурна зависност Европе од спољашње контролисаних ланаца снабдевања и даље постоји. Власничка структура компаније InoBat и њена доминантна ослоњеност на азијску технологију доводе у питање могућност постизања економског и технолошког суверенитета. За ублажавање ових ризика, политике за јачање суверенитета могу подразумевати: подстицање домаћег истраживања и развоја, производње батерија, подршку развоју интегрисаног вредносног ланца унутар ЕУ, формирање стратешких резерви критичних минерала и склапање разноврсних уговора о снабдевању са партнерима ван Азије.
- На нивоу ЕУ, могуће стратегије укључују увођење циљаних субвенција за кључне батеријске технологије, подстицање прекограничних индустријских партнерстава и коришћење иницијатива попут Платформе за стратешке технологије Европе (STEP) ради смањења ослоњености на спољне ланце снабдевања. На националном нивоу, владе би могле да дају приоритет транспарентним политикама јавних набавки и охрабре захтеве за локалним садржајем како би подстакле развој домаћих капацитета. Иако ове мере захтевају координисану регулаторну и фискалну акцију, оне представљају конкретне путеве за смањење зависности и јачање економске сигурности.
- Континуирана административна неформалност и одступања од утврђених правних процедура у оквиру српског регулаторног система представљају потенцијалне изазове за владавину права, стварајући неизвесност за учеснике и утичући на дугорочну стабилност сектора.
- Постоји изражена неравнотежа између великих трошкова заштите животне средине и инфраструктуре које углавном сноси српска држава и концентрације финансијске добити код спољних инвеститора пројекта. Овај однос може резултирати нето преносом економске вредности из матичне земље.
Колико вам је важна здрава храна и чиста вода? Плате и пензије ће вам расти под било којом следећом владом. Као и инфлација. Питање је какав квалитет хране ћете бити у прилици да купите тим “вишком” новца. Колико боца флаширане воде можете да купите за четири евра годишње? Проверите да ли “ваша” странка има икакав став по питању пројекта Јадар. Ако нема ништа, проверите да ли нека “туђа” странка има то у свом програму и о чему се ради. Ја сам већ проверио. Пошто ме не занима пропагирање било које странке у Србији, одговор на то питање вам нећу дати.
У супротном, желим вам добру срећу са “blind date” (слепи рандеву).
Анализа припремљена у сарадњи са Gemini АI моделом компаније Google. “Копање” по подацима је импресивно обавио NotebookLM компаније Google.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
