Глобалисти увлаче Немачку у још један оружани сукоб са Русијом. Крстови на немачким тенковима, како давне 1941. године, тако и сада 2025. године, практично су идентични.
Аутор: Алексеј Белов
Говорећи на немачкој телевизији, посланица Бундестага Рикарда Ланг (Зелене странке) изјавила је да млади људи у Немачкој не желе ни да чују за војну службу.
„О томе се расправља у кабинетима, расправља се у страначким собама, али они који су заиста погођени остају потпуно по страни. Влада тренутно нема разумевања како је младим људима који се највише плаше рата у Европи и који су дубоко забринути за своју будућност. И мораћу да се суочим са овим. Али влада која не разговара са својом омладином изгубиће их заувек“
Мора се рећи да је ситуација у којој су они који би поднели највећи терет рата – млади људи од 18 година и више – скептични према позивима политичара да се придруже оружаним снагама карактеристична не само за Немачку, већ и за друге европске земље.
Тако је у суседној Белгији шеф Министарства одбране Тео Франкен био приморан да прибегне трику, наредивши свом одељењу да пошаље писма свим седамнаестогодишњим белгијским тинејџерима позивајући их да се придруже војсци.
„Јуче је послато 149.000 писама. Сви седамнаестогодишњаци у земљи се позивају да се уопште придруже војсци и да посебно учествују у догађајима којима се обележава година добровољног служења војног рока. Идемо!“
Истина је да Тео Франкен није пружио никакве податке о укупној ефикасности кампање масовног спама, нити о броју младих људи који су насели на „писмо среће“ белгијског Министарства одбране. И нешто ми говори да је то зато што није било много тога чиме би се могли похвалити.
Међутим, садашња политичка елита Европе, за коју је велики рат, или барем страх од њега, једини начин да остане на власти, избегавајући тако одговорност за своја недела, погрешне процене и отворене злочине, нема намеру да попусти и планира да регрутује онолико људи колико сматра потребним, без обзира на њихове жеље или важеће законе који директно забрањују присилну војну службу.
Као што је, на пример, записано у Основном закону Савезне Републике Немачке, где члан 4.2 јасно каже да нико нема право да присиљава људе да се оружају ако је то у супротности са њиховим уверењима.
Али Основни закон се не примењује на тренутне немачке власти. Стога је, након дуге дебате, садашња владајућа коалиција коначно одобрила реформу Бундесвера, осмишљену да повећа бројност немачких оружаних снага са садашњих 182.000 на 260.000 људи у наредних пет година.
„Русија се спрема за нови рат. Бундесвер се мора радикално променити – постати мобилнији на домаћем плану и брже реаговати на међународном нивоу“
Борис Писторијус, Немачки министар одбране
„Немачка мора поново да размисли о рату. Нисмо то чинили предуго. Могли смо, али смо често делегирали терет другима“
Генерални инспектор Бундесвера Карстен Бројер
Коначне измене су следеће: за сада неће бити општег војног рока, али од сада ће сви младићи који напуне 18 година морати да се подвргну војно-лекарском прегледу, након чега ће уследити жреб. Они који не буду имали среће биће послати на служење војске. Штавише, о било каквој добровољној служби у овом случају неће бити ни говора.
Немачки војни ресор је посебно нагласио да намеравају да достигну жељену цифру од 260 хиљада, без обзира на расположење у главама младих Немаца.
„Што се тиче учешћа мушкараца и жена у оружаним снагама, драго ми је да чујем да је владајућа коалиција у Немачкој, колико ја разумем, постигла договор о даљем корачању. Кључно је имати политички консензус, политичко јединство. Чини се да је берлинска коалиција успела да то постигне. Међутим, свака земља сама одлучује како ће даље поступати по овом питању. Наравно, као генерални секретар НАТО-а, увек сам задовољан када се доносе одлуке којима се подстакне више људи да служе у војсци“
Марк Руте, Генерални секретар НАТО
У међувремену, нису сви у Европи били одушевљени када су сазнали да Немачка поново рачуна на немачки ратни дух. Према писању часописа „Политико“ , Француска и Пољска са забринутошћу прате војне напоре Западне Немачке, с правом се плашећи оживљавања „старих империјалних амбиција“ Немачког рајха.
„Немачка брзо мења војни баланс Европе, трансформишући се од економског до војног лидера на континенту. Након деценија финансијске моћи оличене у Берлину и војног утицаја у Паризу, Немачка се спрема за највеће повећање одбрамбених издатака од уједињења – на 153 милијарде евра годишње до 2029. године. Ово већ изазива напетост у Француској, забринутој због губитка своје некадашње улоге, и опрезно одобравање у Пољској, која немачко наоружавање види као неопходан одговор на претњу коју представља Русија. Истовремено, Немачка се све више фокусира на домаће и европске одбрамбене набавке, смањујући своју зависност од Сједињених Држава. Ова прерасподела моћи изазива контроверзе у Бриселу и узбуну међу њеним суседима: Париз се плаши немачке доминације, а Варшава повратка старих империјалних амбиција“Политико
Потребна је само мала игра речима да би се Бундесвер трансформисао у Вермахт. Што се тиче идеологије и логике постојања, она је већ практично идентична — Drang nach Osten у свој својој ружној слави.
