Данас је Републичка дирекција за робне резерве сведена на то да стратешке државне залихе хране (пшеницу, кукуруз, уље) чува у изнајмљеним просторима код такозваних „овлашћених складиштара”
До деведесетих година прошлог века, држава је преко друштвених предузећа имала моћан ланац јавних силоса и хладњача. Међутим, кроз процес брзе и често лоше приватизације, држава је распродала готово сву логистичку инфраструктуру.
Данас је Републичка дирекција за робне резерве сведена на то да стратешке државне залихе хране (пшеницу, кукуруз, уље) чува у изнајмљеним просторима код такозваних „овлашћених складиштара”. Овај модел не само да великим приватним системима омогућава монопол и уцењивање малих произвођача током жетве, већ је државу до сада коштао стотине милиона евра кроз закупнине и огромне проневере.
Са којим приватним агро-бизнисима држава највише сарађује?
Дирекција за робне резерве функционише преко уговора са мрежом од око 60 до 80 приватних фирми широм земље. Међу највећим овлашћеним складиштарима и трговцима од којих држава зависи издвајају се:
- DPS Klas Group (Шабац): Један од кључних играча са огромним капацитетима за складиштење и млиновима у Дебрцу и Платичеву.
- Meteor Komerc (Сомбор): Компанија која доминира складиштењем и трговином житарица у западној Бачкој.
- Agroomega (Жабаљ) и Raca (Зрењанин): Велики регионални центри за Централну Бачку и Банат, који редовно добијају државне уговоре за чување робе.
- Велики конгломерати: Иако држава често потписује уговоре са средњим млиновима и задругама, највећи приватни системи попут МК Груп (MK Group), Матијевића и Алмекса поседују логистративну моћ која индиректно диктира правила игре. Мали произвођачи физички немају где друго да одложе своје жито током жетве, што ове гиганте ставља у позицију да контролишу и цену закупа и цену откупа.
Систем јавних складишта и робних записа
Систем јавних складишта и робних записа у Србији замишљен је феноменално на папиру када је закон донет 2009. године. Идеја је била пресликана из ЕУ: сељак преда жито, добије робни запис, оде у банку, узме повољан кредит за наредну сетву, а жито продаје тек на зиму када цена скочи.
У пракси, овај систем је данас готово потпуно клинички мртав. Банке више не прихватају робне записе, јавних складишта скоро да нема, а мали произвођачи су поново остављени на милост и немилост великим откупљивачима.
Ево отворене анализе зашто је систем доживео колапс и шта је потребно урадити да би се ствари покренуле са мртве тачке.
1. Зашто систем у Србији није заживео? (Кључне системске грешке)
Разлог за неуспех није у сељацима, већ у системском краху поверења и безбедности.
Системски криминал и крах Компензационог фонда
Да би банка прихватила робни запис као колатерал (залог за кредит), она мора бити 100% сигурна да то жито физички постоји у силосу. Закон је предвидео државни Компензациони фонд који је требало да обештети банке или пољопривреднике ако складиштар банкротира или украде робу. Међутим, када су се десиле прве велике афере — када су поједини приватни складиштари буквално испразнили силосе и тајно продали државно и приватно жито — испоставило се да је Компензациони фонд финансијски сувише слаб. Држава није хтела да покрије десетине милиона евра штете, банке су претрпеле огромне губитке и од тада су ставиле вето на робне записе. За њих је тај папир постао безвредан ризичан документ.
Ригидност и неповерење банкарског сектора
За разлику од ЕУ, где банке имају деценијско искуство са аграром, банке у Србији су изразито конзервативне. Након поменутих крађа, почеле су да траже додатне гаранције. Ако пољопривредник донесе робни запис за пшеницу вредну 20.000 евра, банка му не даје кредит на основу тог записа, већ му тражи хипотеку на кућу или земљу. Тиме је обесмишљена цела суштина система.
Слаба инспекцијска контрола
Пољопривредна инспекција у Србији је хронолошки патила од мањка људи и застареле технологије. Инспектори физички нису могли да контролишу силосе у реалном времену. Власници приватних јавних складишта су знали да инспекција долази једном или два пута годишње, што им је остављало месеце простора да „обрћу“ туђе жито на црном тржишту.
Свесна опструкција великих трговаца
Крупним извозницима и прерађивачима у Србији потпуно одговара тренутни хаос. Њихов циљ је да купе пшеницу и кукуруз у августу, када је сељак притиснут дуговима и мора хитно да прода робу по најнижој цени. Функционалан систем робних записа би ојачао сељака и омогућио му да чека бољу цену, што крупном капиталу директно избија профит из џепа.
2. Шта је потребно урадити за рестарт система?
Да би се српски пољопривредник заштитио од монопола, систем јавних складишта мора проћи кроз радикалну реформу.
Кораци за оживљавање система
| Тренутно стање | Неопходна промена | Како то извести? |
| Папирологија и лажирање | Потпуна дигитализација и е-Робни записи | Увођење централног електронског регистра складишница повезаног са Управом за трезор и Народном банком Србије. |
| Слаб Компензациони фонд | Државна гаранција и обавезно осигурање | Фонд мора бити докапитализован из буџета, а сва роба у јавним складиштина мора бити реосигурана код снажних међународних осигуравајућих кућа. |
| Контрола „од ока“ | Савремена дигитална контрола залиха | Инсталирање 3D сензора на врховима силоса који у сваком секунду мере тачан волумен и масу зрна, тако да држава и банке на даљину виде да ли роба фали. |
| Слабе и мале задруге | Државно финансирање задружних силоса | Преусмеравање државних субвенција и IPARD фондова искључиво на изградњу силоса који су у сувласништву локалних пољопривредних задруга (модел Француске), чиме се заобилазе приватни монополисти. |
Закључак
Систем јавних складишта у Србији неће оживети све док држава не преузме улогу ултимативног гаранта. Тек када гувернер Народне банке Србије и министар финансија стану иза Компензационог фонда својим потписом, банке ће поново почети да верују робним записима, а мали произвођачи ће добити финансијско оружје да се одбране од уцена на тржишту.
Ово није крај серије о стању пољопривреде и системској пљачки српског сељака од 1949. године. Моји дигитални сарадници и саветници још нису престали са „копањем“ и рачунањем.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net