Александар Вучић се од почетка своје политичке каријере окружио многим видљивим и невидљивим саветницима и лобистима. Не чини се да има сараднике.
Анализа политичког пута Александра Вучића би захтевала писања читаве једне књиге. Ја нисам ни писац ни историчар па ћу писање такве једне књиге препустити онима који су за то стручнији. Моји дигитални сарадници и саветници смо се добро ознојили да би се написао (по обичају) прилично дугачак чланак. За оне који не воле дугачке чланке, припремили смо презентацију „у речи и слици“. Скролујте до краја овога чланка да би видели презентацију. Да кренемо
Наративни инжењеринг и тактике управљања кризама (2023–2026)
1. Двострука саветодавна архитектура
Александар Вучић користи софистицирану двоструку саветодавну архитектуру како би изоловало режим од домаће одговорности, а истовремено обезбедило међународни дипломатски имунитет. Овај систем намерно раздваја „званичне/унутрашње“ саветодавне кругове, који управљају домаћим информативним простором, од „неформалне/спољашње“ мреже која олакшава геополитичке трансакције са високим улозима.
Одржавањем ових паралелних колосека, председник може пројектовати технократски, проевропски имиџ глобалним партнерима, док истовремено примењује нелибералне тактике код куће како би сузбио неслагање и централизовао моћ.
Ова подела осигурава да се осетљиви преговори о националним ресурсима – као што је пројекат литијума „Јадар“ – одвијају унутар спољашњег круга, ефикасно заобилазећи парламентарни надзор и захтеве за јавном транспарентношћу.
Табела 1: Категоризација саветодавне сфере и стратешки резултати
| Категорија | Кључно особље | Сфера утицаја | Извор финансирања | Стратешки резултат |
|---|---|---|---|---|
| Унутрашњи круг | Сузана Васиљевић | Контрола медија и управљање кризама | Државни буџет Републике Србије | Наративна доминација; примена „естетике жртве“. |
| Унутрашњи круг | Ивица Којић | Координација пројеката и старе мреже (Динкић) | Државни буџет Републике Србије | Оперативно управљање железничком пругом Београд-Будимпешта; мост ка Динкићевим економским мрежама. |
| Унутрашњи круг | Татјана Јовић | Геополитички протокол | Државни буџет Републике Србије | Техничка припрема дипломатских ангажмана на високом нивоу и поверљиве преписке. |
| Спољна мрежа | Јерг Хескенс | Геополитичка трансакција (индустријска) | Немачки GIZ (пројекат од 1,3 милиона евра) | Обезбеђивање немачког „ћутања“ путем приступа критичним минералима (литијум). |
| Спољна мрежа | Ричард Гренел | Трансакциона дипломатија (САД) | Неформално / засновано на инвестицијама | Директан мост до руководства републиканаца у САД; заобилазећи традиционалне канале Стејт департмента. |
Структурна основа овог модела почива на „саветницима у сенци“ као што су Јерг Хескенс и Млађан Динкић. Хескенс, иако га финансира немачки ГИЗ, функционише као де факто саветник у сенци унутар председништва, осигуравајући да се немачким индустријским интересима да приоритет у замену за прећутну подршку Берлина домаћој политици режима.
Млађан Динкић наставља да врши утицај кроз наслеђену мрежу кадрова (укључујући Ивицу Којића, Небојшу Мијаиловића, Весне Арсић и Ренате Пинџо између осталих), обезбеђујући континуитет у економској централизацији. Ова саветодавна архитектура омогућава председништву да спроводи трансакциону спољну политику под маском институционалне стабилности.
2. Управљање домаћим кризама и стратегије наративног уоквиривања
Током кризног периода 2024–2026. године – који је изазван трагедијом у Новом Саду и накнадне блокаде које су предводили студенти – српски комуникациони апарат је применио тактичку матрицу уоквиривања. Примарни циљ је био неутрализација домаће нестабилности померањем наратива са државног немара на националну безбедност и личну виктимизацију режимских личности.
Основне стратегије неутрализације кризе:
- Криминализација неслагања: Грађанске акције и блокаде универзитета се систематски преименују у „тероризам“ и „узнемиравање“ у прорежимским медијима (Pink, Happy, Informer). Да би се разблажио легитимитет студентских покрета, режим мобилише „контрастудентске“ групе – које се пласирају као „студенти који желе да студирају“ – како би кризу представили као хоризонтални сукоб између грађана.
- Контролисани плурализам: Да би одбио међународне критике у вези са слободом медија, режим олакшава рад западних брендова попут Јуронјуза и Блумберга. Ови „демократски штитови“ пружају привид плурализма, а не представљају системску претњу доминацији државе над домаћим таблоидима.
- Секундарна виктимизација: Званичници попут Сузане Васиљевић користе „естетику жртве“, померајући фокус са јавне одговорности на наводни „безбедносни пакао“ и „позиве на линч“ са којима се суочавају државни службеници.
- Позитивна диверзија: Кризни наративи се агресивно замењују засићењем информационог простора „инфраструктурним прекретницама“. ЕКСПО 2027 и проширења брзих железница представљају се као доказ напретка који „насилна мањина“ покушава да саботира.
Приметно је да је 2025. године режим искористио своју вашингтонску лобистичку инфраструктуру (BGR Government Affairs) да би америчким медијима издао формалне деманте у вези са документованом употребом „звучног оружја“ против мирних демонстраната, што илуструје синхронизацију домаћег сузбијања и међународног наративног управљања.
Према подацима Фондације Славка Ћурувије, средином 2026. године дошло је до рекордне ескалације вербалног насиља над независним новинарима. Запањујућих 135 напада је документовано у једном месецу, првенствено од председника, премијера и водећих посланика. Ова кампања има за циљ да независне медије категорише као „стране плаћенике“ како би отуђила неутралне бираче.
3. Инфраструктура лобирања у Вашингтону: анализа заснована на FARA
Између 2023. и 2026. године, стратегија лобирања Србије у САД претрпела је стратешки заокрет од институционалног ангажовања ка трансакционој дипломатији усмереној на извршну власт САД. Амбасада Србије у Вашингтону, са Марком Ђурићем као координатором уговора, служила је као формално средиште за ове уговоре високе вредности.
Табела 2: Кључни уговори о лобирању у Вашингтону (2023–2026)
| Лобисти | Формални директор | Координирајући потписник | Документована вредност | Стратешки циљ | Кључно особље |
|---|---|---|---|---|---|
| KARV комуникације | Влада Републике Србије | Марко Ђурић | ~1,6 милиона долара (укупно) | Стратешки односи с јавношћу; управљање перцепцијом. | Ендрју Френк, Адријан Каратнички |
| БГР Владини послови | Влада Републике Србије | Марко Ђурић | 600 хиљада годишње ( 1,4 милиона укупно) | Приступ естаблишмента Републиканске странке; порицање наратива. | Џеф Бирнбаум, Лестер Мансон, Маја Сајден |
| Јорктаун Солушнс | Привредна комора (PKS) | Никола Петровић (филијала) | 1,5 милиона долара годишње | Манипулација извештавањем невладиних организација (Фридом Хаус). | Кетрин Хенли, Сара Репучи (Контакти) |
| Валкур | Влада Републике Србије | Марко Ђурић | 195.000 долара | Циљана промоција ЕКСПО 2027. | Непознато |
KARV Communications, Inc. — регистрован као агент за принципала „Government of the Republic of Serbia“ (FARA short-form пријава, јул 2023, седиште 370 Lexington Ave, Njujork).
BGR Government Affairs — друга фирма ангажована истовремено, у истом таласу. Марко Ђурић (тада амбасадор у Вашингтону, данас министар спољних послова) потврдио је да је Србија ангажовала две лобистичке фирме у САД.
Кључни финансијски и оперативни детаљи (Balkan Insight, 27. фебруар 2026, позивајући се на документа Министарства правде САД): За време Бајденове администрације, Србија је у јулу 2023 године потписала два уговора — са KARV Communications i BGR Governmental Affairs. KARV je oд тада исплаћен oko 1,6 miliona долара, a BGR Governmental Affairs 1,4 милиона долара, при чему је само у првих девет месеци 2025. године oбема фирмама исплаћено 1,1 милион долара.
Valcour — трећа фирма, специфично ангажована за промоцију Expo 2027 у Београду
„Заокрет у доба Трампа“ (2025–2026): Режим се агресивно удаљио од мејнстрим институционалног ангажовања – посебно циљајући особље у Фридом Хаусу (Кетрин Хенли, Сара Репучи) како би ублажио негативне оцене демократије – ка партијском трансакционом моделу.
Након повратка Трампове администрације, БГР Владини послови су забележили повећање прихода од 59%. Стратегија сада даје приоритет конзервативним медијима попут Брајтбарта како би заобишли Стејт департмент и директно комуницирали са унутрашњим кругом Беле куће. Сматра се да је Стејт Департмент превише „контаминиран“ поборницима Демократске странке која има дугу анти-српску историју (велики број лобиста плаћених од стране албанске дијаспоре)
4. Институционално повезивање: Партнерство WEF-а и C4IR-а
Српски режим је прешао са церемонијалног учешћа на Светском економском форуму (СЕФ) на дубоку институционалну интеграцију. Овај однос служи да пружи „технократски привид“ модерности, док истовремено прикрива ерозију демократских норми. Вучић је учествовао на дванаест самита ове организације. Овде је потребно поменути и улогу Ане Брнабић.
- C4IR Србија и BIO4 кампус: Основан 2022. године у оквиру владине Канцеларије за информационе технологије, Центар за четврту индустријску револуцију (C4IR) функционише као „Регулаторна лабораторија“. Омогућава брзо усвајање стандарда вештачке интелигенције и биотехнологије без стандардне парламентарне расправе, олакшавајући „регулаторно заобилажење“ српског законодавства.
- Централизована политичка контрола: Стратешка ревизија открива потпуни недостатак партнерства на корпоративном нивоу; ниједна српска компанија (нпр. НИС или Телеком) није на листи партнера ВЕФ-а. Однос је искључиво политички и централизован под управом Канцеларије председника.
- Брендеова веза: Дубину овог партнерства доказује блиска веза између председника Вучића и председника ВЕФ-а Бергеа Брендеа , који је одликован Орденом српске заставе (првог реда) . Овај персонализовани канал осигурава режиму међународни технократски легитимитет у замену за служење као полигон за моделе управљања усклађене са ВЕФ-ом.
5. Геополитичка подела и трансакциона дипломатија
Вучић користи модел „вишевекторске дипломатије“, делећи државне ресурсе међу глобалним силама како би неутралисао спољни притисак. Чинећи сваког глобалног актера заинтересованом страном у економском учинку режима, председничка функција спречава јединствени међународни фронт против његовог домаћег ауторитаризма.
Табела 3: Геополитичка трансакциона матрица
| Глобални актер | Ресурс/Концесија | Стратешка корист за режим |
|---|---|---|
| Кина (Си Ђинпинг) | Инфраструктура за ЕКСПО; Партнерство за челик. | Вето Савета безбедности УН о Косову; безусловно финансирање. |
| Немачка (Шолц) | Ексклузивни приступ литијуму (Јадар). | „Утишавање“ ЕУ и заштита Берлина од демократских санкција. |
| САД (Трампов круг) | Генералштаб Некретнине; енергетски уговори (вероватно укључивање у пројекат градње реверзибилне електране Ђердап 3 | Заобилажење контроле Стејт департмента; директан приступ Белој кући. |
| Русија (Путин) | Енергетска зависност (НИС); „Емоционална“ лојалност. | Управљање домаћом десничарском базом; енергетска безбедност. |
Стратегија „секторског непреклапања“: Суштина овог модела је спречавање трења између западних сила додељивањем њима неконкурентних економских сектора. Режим осигурава да немачке индустријске потребе (рударство/литијум) не дођу у сукоб са америчким трансакционим интересима (некретнине/генералштаб). „Плаћањем“ Немачкој сировинама, а САД (посебно кругу Трамп-Кушнер) врхунским градским некретнинама, режим осигурава да ниједна сила нема подстицај да се меша у „сектор“ друге силе, чиме се обезбеђује двоструки слој спољне заштите за њене механизме унутрашње контроле.
Српски модел стратешких комуникација представља успешну синтезу домаће ауторитарне наративне контроле и глобалне трансакционе интеграције, где се национални суверенитет дели како би се купио међународни дипломатски имунитет.