Вучић користи сваку прилику да истакне Да је Србија независна и да је само он тај који доноси одлуке а не стране амбасаде у Београду. Колико је то тачно?
Председник је вероватно бар донекле у праву што се тиче амбасада. Вероватно. Вучић не би био Вучић да није цео систем подигао на виши ниво. Он зна како се то ради. О чему се ради? Да почнемо
Немачка сенка у срцу Београда: Унутар необичног света Вучићевих страних саветника
Иза неоренесансне фасаде Андрићевог венца, седишта Председништва Републике Србије, моћ се традиционално мери тежином извршних декрета и учесталошћу телевизијских обраћања. Па ипак, већ више од деценије, најмоћнији облик утицаја заузима приватну канцеларију унутар ових зидова – не као гост, већ као стални део. То је домен Јерга Хескенса, 49-годишњег немачког „интегрисаног стручњака“ чија блискост председнику Александру Вучићу представља мајсторску класу асиметричне дипломатије.
Док су страни консултанти уобичајена појава у економијама у транзицији, Хескенс је аномалија: немачки званичник који свакодневно саветује шефа српске државе, а истовремено је у потпуности на платном списку Берлина. Овај аранжман, који финансира немачко Министарство економије, сигнализира прелазак са традиционалног државничког умећа на хируршки, „интегрисани“ модел утицаја. Зашто немачка влада улаже милионе да би одржала стално место у извршној власти земље која није чланица ЕУ? Одговор лежи на пресеку индустријског прагматизма, суверенитета сировина и пажљиво неговане „двоструке лојалности“.
Сенка од 1,3 милиона евра: Берлинска стратешка инвестиција
Финансијска архитектура Хескенсовог присуства је први показатељ да ово није обична саветодавна улога. Према истраживањима Дер Шпигла и БИРН-а, његово постављање је део ширег „институционалног партнерства“ између немачког Министарства економије и српског председништва. Берлин је за ово партнерство, које траје од августа 2020. до краја 2026. године, издвојио укупан буџет од преко 1,3 милиона евра.
Немачка влада годишње троши приближно 210.000 евра да покрије Хескенсову плату и оперативне трошкове. Заузврат, српска влада му обезбеђује приватну канцеларију, техничку инфраструктуру и посвећено особље директно у згради Председништва. Док одржава недељни контакт са званичницима у Берлину, његова свакодневна стварност је унутрашње светилиште српске моћи. Овакав систем осигурава оно што интерни немачки документи описују као „блискост и директан контакт“, ефикасно заобилазећи споро покретну дипломатску бирократију амбасада у корист тренутног приступа високог нивоа.
„Стари брачни пар“: Деценија дубоке интеграције
Хескенс није једноставно падобраном дошао у Београд; он је производ дугогодишњег култивисања у „сивој зони“. Његова каријера у српском систему почела је 2009. године као саветник градоначелника Суботице, где је олакшавао инвестиције за немачке гиганте попут Норма групе. До 2011. године, попео се до Министарства привреде под Млађаном Динкићем, савладавајући замршености српских државних субвенција и закулисне преговоре.
Када је Српска напредна странка (СНС) дошла на власт 2013. године, Хескенс је направио редак политички заокрет, поставши „стална сенка“ тадашњег првог потпредседника Вучића. Током наредне деценије, професионални однос се трансформисао у личну везу коју посматрачи описују као везу која подсећа на „стари брачни пар“. Хескенс је културно и језички укорењен; течно говори српски, ожењен је држављанком Србије, па је чак и аутор немачког туристичког водича за Босну и Херцеговину.
Дубина ове хемије је ухваћена у њиховим неформалним надимцима једни другима:
„Вучић Хеескенса назива ‘мој Шваба’ (Мој швапски), док Хеескенс назива Вучића ‘мој дивљи Србин’ (Мој дивљи Србине).
Литијумски гамбит од 4,9 милиона евра
Иако се реторика односа фокусира на „партнерство“, основни прагматизам је вођен глобалном трком за ресурсима. Док Европа настоји да прекине зависност од кинеских ланаца снабдевања, српски литијум је постао крунски драгуљ немачке аутомобилске стратегије. Хескенс је био витална карика у одржавању континуитета пројекта „Јадар“ компаније Рио Тинто, чак и током периода када је српска влада јавно тврдила да је пројекат „мртав“ након масовних протеста.
Иронија овог притиска је посебно оштра: продужење уговора за Хескенс почетком 2025. године одобрио је немачки министар економије Роберт Хабек из Зелене странке. Упркос номиналној посвећености Зелених спољној политици „заснованој на вредностима“, Берлин је 2025. године издвојио додатних 4,9 милиона евра посебно за довођење стручњака за рударство и институционалне стручњаке. Њихова мисија? Да саветују српске државне органе о процесу издавања дозвола за вађење литијума. Суочен са домаћим грађанским немирима у Србији, Берлин је одлучио да удвостручи „интегрисану стручност“ како би обезбедио сировине неопходне за немачке аутомобилске гиганте.
„Двострука лојалност“ и крај бриселске бирократије
Хескенс делује по филозофији „двоструке лојалности“. Формално немачки званичник, његов рад је педантно синхронизован са Законом ЕУ о критичним сировинама. Међутим, одлука Берлина да финансира сопственог „играча на терену“ сугерише недостатак поверења у гломазну дипломатску машинерију Брисела.
Постављањем поверљивог агента директно у просторију у којој се доносе одлуке, Берлин постиже ниво ефикасности који традиционални уговори не могу да постигну. Хескенс служи као брзи канал за немачке индустријске интересе, осигуравајући да када се „поени“ освоје за ширу агенду ЕУ, Берлин држи лопту у рукама. То је модел „утицаја кроз интеграцију“ који фаворизује резултате у односу на транспарентност.
Сви Вучићеви саветници
Хескенс је најиздржљивији члан ширег „невидљивог кабинета у сенци“ страних светских стручњака који су саветовали Вучића од 2013. године. Овај списак укључује:
- Тони Блер: Чији је Институт за глобалне промене увео „јединице за испоруку“ за праћење ефикасности државе, које су наводно финансирали Уједињени Арапски Емирати (УАЕ).
- Доминик Строс-Кан: Бивши шеф ММФ-а који је саветовао о реструктурирању јавног дуга.
- Ричард Гренел: Бивши амерички изасланик који остаје снажна неформална веза са америчким инвестиционим круговима и одликован је Орденом српске заставе.
- Аластер Кембел: Блеров бивши ПР стратег, који је водио медијску обуку за владине тимове.
- Герхард Шредер: Бивши немачки канцелар који је деловао као политички консултант током предизборних кампања.
Овај систем напредује захваљујући „парадоксу транспарентности“. Пошто ове саветнике често плаћају треће државе (као што је УАЕ) или стране владе (као што је Немачка), они нису наведени као државни службеници у Србији. Сходно томе, они су правно невидљиви за српске агенције за борбу против корупције и изузети су од закона о пријављивању имовине. Они држе кључеве краљевства, а да нису одговорни пореским обвезницима који живе у њему.
Независност (суверенитет) Вучића у доба интеграције
Присуство Јерга Хескенса у срцу српског председништва представља фундаменталну еволуцију геополитичког утицаја. Старе алате дипломатије – амбасаде, самите и саопштења – замењује „интегрисани стручњак“. У борби за литијум и индустријску доминацију са високим улозима, најефикасније оружје више није споразум, већ саветник од поверења са канцеларијом низ ходник од председника.
Како овај модел „асиметричног утицаја“ постаје нови стандард, оставља нас са прогањајућим питањем: Када човек који саветује шефа државе добија плату од стране силе да обезбеди економску будућност те силе и поседује приватне уделе у локалној економији коју помаже да обликује, чији се суверенитет заправо служи?
Што би рекао наш народ – Ко плаћа његова и музика