У децембру 2023. године, случајно или намерно, изведена је акција коју можемо назвати „Спашавање редова Шапића“. Ево резултата анализе
Како је покрет „Ми – Глас из народа“ одлучио о судбини Београда — иако је тврдио да то не жели?
У децембру 2023. године, грађани Београда изашли су на изборе са јасном поруком: желе промену. Резултати су то потврдили — ниједна група није освојила апсолутну већину. Резултат је показао да је већина гласача ускратила поверење тренутном градоначелнику, Шапићу и његовом тиму. У тој аритметици, шест одборничких мандата покрета „Ми – Глас из народа“ постали су пресудни. Не ситним бројем. Одлучујућим.
Оно што је уследило не захтева претпоставке о мотивима, скривеним договорима нити политичким кулисама. Довољно је пратити редослед: обећање, одлука, последице.
I. Чињенице о изборима
Резултати децембарских избора у Београду показали су следеће: листа СНС са коалиционим партнерима, укључујући СПС, није располагала довољним бројем гласова за самосталну већину у Скупштини града. Истовремено, ни удружена опозиција (СПН + НАДА) није могла да формира власт без спољне подршке.
Покрет „Ми – Глас из народа“ освојио је приближно 5,5 одсто гласова, односно шест одборничких мандата. Математика је, дакле, говорила сама за себе: ови мандати могли су бити пресудни — у корист промена или у корист опстанка постојеће власти.
Математика је говорила јасно: шест мандата могло је бити кључ или катанац за владајућу гарнитуру Александра Шапића.
II. Шта је Несторовић говорио?
Лидер покрета Бранимир Несторовић понављао је од изборне вечери четири суштинска аргумента, доследно и јавно:
- „Нећемо у коалицију ни са влашћу ни са опозицијом.“ — Тврдио је да је то обећање дато бирачима и да га неће прекршити.
- „Сувише смо мали да бисмо учествовали у власти.“ — Објашњавао је да би са шест одборника учешће у градској власти било „катастрофално“ за покрет.
- „Не желимо да будемо тас на ваги.“ — Одбијао је улогу арбитра између две велике политичке групације.
- „Циљ је изградња дугорочног покрета.“ — Тврдио је да су нови избори боље решење и да је покрет потребно јачати за будућност.
Ови ставови су јавни, проверљиви, документовани у медијима. Нема потребе оспоравати их. Довољно је поставити другачије питање.
III. Политичка последица
Несторовић је тврдио да не жели да одлучује ко ће владати Београдом. Но политичка стварност не познаје пасивност — свака одлука, укључујући одлуку да се не одлучи, производи конкретне последице.
Одбијање да подржи формирање власти са остатком опозиције имало је јасан исход: Александар Шапић остао је градоначелник Београда. Постојећа градска власт задржала је контролу коју је покрет, у свом предизборном наступу, недвосмислено означавао као проблем — не решење.
„Не-одлучивање је, у овом случају, произвело одређен резултат.“
Реченица из горњег цитата нема облик оптужбе. Она је, напротив, прецизан опис механизма. У политици у којој ниједна страна нема већину, апстиненција постаје гласање — само у корист статуса кво.
IV. Принцип политичке одговорности
У политичкој анализи постоји разлика коју је важно поштовати:
- „Понашање је ишло у корист власти.“ — Ово је тврдња коју је могуће аргументовати на основу јавно доступних, проверљивих чињеница.
- „Они су пројекат власти.“ — Ово је хипотеза која захтева додатне, независне доказе: документоване везе, координацију са влашћу, финансирање или образац понашања који се не може другачије објаснити.
Ова анализа остаје у оквиру прве тврдње. Не зато што је друга нужно нетачна, него зато што је прва довољна за постављање легитимног питања о политичкој доследности.
У политици, странке и покрети не мере се искључиво по програму. Мере се и по последицама својих одлука. Образац је следећи:
- Обећавали су промену градске власти.
- Имали су могућност да учествују у тој промени.
- Одлучили су да то не учине.
- Последица је био останак исте градске власти.
Ово није интерпретација. Ово је низ чињеница које, постављене заједно, отварају питање на које грађани имају право да траже одговор.
Уместо закључка
Сваки покрет формулише своје разлоге. Несторовић је формулисао своје — јавно, доследно и са извесном унутрашњом логиком. То вреди признати.
Али политичка одговорност не пита само шта сте мислили. Пита и шта сте произвели.
Свако може сам да процени како треба тумачити политички покрет чија је кључна одлука — без обзира на образложење — резултирала очувањем градске власти против које је водио изборну кампању.
Идеју за овај чланак сам добио приликом анализе за чланак ГСП Београд: Која је цена „бесплатног“?. Та анализа је показала да се према ГСП Београд поступа по сличном „рецепту“ примењеном на предузеће Апотека Београд. Мој и закључак мојих дигиталних сарадника и саветника је документовано представио оба наведена процеса штетним по град Београд и његове житеље. Потпуно је могуће да је релативно неискуство Несторовићевог покрета било пресудно. Како било, акција „Спашавање редова Шапића“ је успешно изведена. Са последицама тога мораће да живе грађани Београда али и Несторовић и његови сарадници.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net