Хронологија крађе – Млађан Динкић и ПКБ

Млађан Динкић је познато име на српској политичкој сцени. Под његовом диригентном палицом многи српски привредни гиганти су нестали преко ноћи.

Приватизација је представљена као једини начин да се повећа рентабилност државних предузећ. О резултатима не треба пуно причати. Сви их знамо. Ово је наставак чланка “ Лустрација:Ко нам је украо пољопривреду?“ Изгледа да ћемо после овог чланка знати и одговор на то питање. Свима који позивају на лустрацију предлажем четири имена.

Министарска одговорност по фазама процеса који је резултирао продајом ПКБ

1. Међудржавни споразум Србије и УАЕ (Март 2013)

• Министар финансија и привреде: Млађан Динкић
• Правна и политичка улога: Динкић је као тадашњи министар супер-министарства (које је обједињавало и привреду и финансије) био главни архитекта и потписник кровног Споразума о сарадњи са Уједињеним Арапским Емиратима у Абу Дабију. Овај споразум је био правно „кукавичије јаје” који је омогућио да сви каснији уговори са Емиратима (укључујући ПКБ, Ер Србију и Београд на води) заобиђу домаће законе о јавним набавкама и тендерима.
• Напомена: У истој Влади, министар пољопривреде у том тренутку био је Горан Кнежевић.

2. Споразум о разумевању за ПКБ (Јануар 2017)

• Министар привреде: Горан Кнежевић
• Министар пољопривреде и заштите животне средине: Бранислав Недимовић
• Правна и политичка улога: Након што је држава 2016. године преузела акције ПКБ-а од Града Београда и превела га на републички ниво, Горан Кнежевић (који је сада преузео ресор привреде) заједно са Браниславом Недимовићем операционализује Меморандум о разумевању са Ал Дахром. Недимовић је овде кључан јер његов ресор даје зелено светло да се земљиште ПКБ-а третира као имовина за продају, а не као заштићени државни пољопривредни ресурс.

3. Закључак Владе о моделу приватизације (Децембар 2017)

• Министар привреде: Горан Кнежевић
• Правна и политичка улога: Министарство привреде под вођством Кнежевића формално предлаже, а Владин Одбор за привреду и финансије усваја Програм за приватизацију дела имовине ПКБ-а. Овим актом се дефинитивно прелама модел: продаје се имовина (земља и стока), док дугови од преко 80 милиона евра остају државном предузећу „ПКБ Корпорација у приватизацији”.

4. Јавни позив за прикупљање понуда (Август 2018)

• Министар привреде (у оставци/функцији): Горан Кнежевић (технички спровео ресор)
• Новопостављени министар финансија: Синиша Мали (преузео ресор у мају 2018)
• Правна и политичка улога: Иако је јавни позив формално расписало Министарство привреде, Синиша Мали (који је непосредно пре тога, као градоначелник Београда, учествовао у пребацивању ПКБ-а са градског на републички ниво) као министар финансија контролише комплетну економску оправданост и постављање квалификационих услова (услов од 100 милиона евра прихода) који су одсекли домаће купце.

5. Извештај о избору купца и Коначни Уговор (Септембар/Октобар 2018)

• Министар привреде: Горан Кнежевић
• Државни секретар у Министарству привреде (потписник): Драган Стевановић (Боске)
• Правна и политичка улога: Уговор о продаји имовине ПКБ-а Ал Дахри за 104,7 милиона евра формално је потписан у згради Министарства привреде. У име министарства, на терену је процес оперативно изгурао тадашњи државни секретар Драган Стевановић, док је Горан Кнежевић сносио пуну министарску и законску одговорност за решење о проглашењу Ал Дахре за купца. Истовремено, министар пољопривреде Бранислав Недимовић јавно је бранио ову инвестицију у медијима, тврдећи да је то „спас за ПКБ” и да ће Ал Дахра уложити милионе у наводњавање.

Процес отуђења ПКБ-а није дело анонимне бирократије. Он има своја имена и презимена – од Млађана Динкића који је створио међудржавни правни пареван, преко Горана Кнежевића и његовог државног секретара Драгана Стевановића који су потписали продају земље испод тржишне цене, до Бранислава Недимовића који је као министар пољопривреде немо посматрао прелазак 16.000 хектара најплоднијег београдског земљишта у приватне руке стране компаније.

Где су и чиме се баве данас?

Млађан Динкић се већ дуже од деценије налази потпуно ван активне политике и јавних функција у Србији, али је остао изузетно активан у пословном свету. Он је своју каријеру преусмерио на приватни консалтинг, банкарски сектор и економско саветовање, при чему је велики део његових послова и даље директно везан управо за Уједињене Арапске Емирате (УАЕ).

Случај Млађана Динкића је можда најбољи школски пример за оно што у теорији политичког система зовемо „ротирајућа врата” (revolving door) – феномен где државни функционер донесе кључне законе и међународне споразуме који фаворизују одређени страни капитал, а затим одмах по одласку са функције пређе у приватни сектор да ради за тај исти капитал.

Његове кључне активности и ангажмани обухватају неколико важних позиција:

💼 Тренутне позиције и пословне активности

Млађан Динкић

1. Саветник за инвестиције Емирата (Влада УАЕ и фондови)

Након што је 2013. године као министар финансија и привреде потписао кровни Споразум о сарадњи између Србије и УАЕ (који је отворио врата за продају ПКБ-а, Ер Србију и Београд на води), Динкић је убрзо по одласку из политике постао званични саветник владе УАЕ и њихових инвестиционих фонда за подручје Балкана. Он је практично капитализовао контакте које је успоставио као државни функционер.

2. Члан Управног одбора Мирабанк (Mirabank)

Динкић је члан Управног одбора Мирабанк а.д. Београд. Ова банка је основана у Србији 2015. године са 100% арапским капиталом (део је Royal Group из Абу Дабија, конгломерата којим управља владајућа породица Ал Нахјан). Ова позиција га директно повезује са финансијским токовима арапског капитала у Србији.

3. Власник консултантске куће „MD Solution“

Динкић је оснивач и већински власник приватне консултантске фирме MD Solution d.o.o. Beograd, коју је покренуо након повлачења из политике. Према званичним подацима из Агенције за привредне регистре (АПР), ова фирма се бави консултантским активностима у вези са пословањем и осталим управљањем, остварујући значајне профите саветовањем страних инвеститора који улазе на тржиште Србије и региона.

4. Музичка каријера (Хоби и пасија)

Поред бизниса, Динкић се активно вратио својој старој пасији – компоновању музике. Он је регистровани композитор и текстописац под својим именом и наставља да пише песме за бројне познате естрадне уметнике у Србији и региону. Не знам да ли је ишта компоновао за Ивицу Дачића.

Горан Кнежевић

Горан Кнежевић се већ неколико година налази потпуно ван активне политике и високих државних функција. Након што му је у октобру 2020. године престао мандат министра привреде (када га је на тој функцији наследила Анђелка Атанасковић), он се практично повукао из јавног живота.

Његово повлачење из извршне власти 2020. године било је најављено и образложено превасходно здравственим разлозима, о чему је и сам тада говорио у медијима, истичући да је време да се посвети лечењу и породици.

За разлику од неких других бивших министара који су након престанка министарских функција прешли на позиције директора јавних предузећа, амбасадора или саветника у владина тела, Кнежевић се вратио у Зрењанин (где је некада обављао функцију градоначелника) и не заузима ниједну политички експонирану позицију. Иако је остао члан Српске напредне странке, његово присуство у јавности је сведено на минимум и већ годинама не учествује у доношењу државних или привредних одлука.

Драган Стевановић – Боске

Драган Стевановић – Боске је и даље изузетно активан, позициониран у самом врху извршне власти и владајуће партије.

У нормалним демократским системима, функционер који је као државни секретар оперативно спровео и потписао једну од најконтроверзнијих распродаја националних ресурса (ПКБ за 104 милиона евра, где држава касније плаћа милионске износе за откуп те исте земље назад ради путева), сносио би политичку или правну одговорност. У тренутном систему Србије, он је аванзовао у ресор грађевине и инфраструктуре — управо тамо где се одлучује о трасама нових путева и експропријацији оне земље коју је некада продавао.

Његова тренутна улога и активности могу се јасно поделити на државну и партијску функцију:

🏛️ 1. Државна функција: Државни секретар за инфраструктуру

Иако је јавности најпознатији по дугогодишњем раду у Министарству привреде (где је и потписао уговор за ПКБ), Стевановић је променио ресор, али је задржао исту моћну позицију у државној хијерархији.

• Функција: Државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктури Републике Србије.
• Опсег моћи: Ово је његов већ четврти или пети узастопни мандат на позицији државног секретара (рачунајући претходне ресоре од 2012. године до данас). Као државни секретар у овом супер-министарству, он је директно укључен у капиталне инфраструктурне пројекте, експропријације земљишта, изградњу путева и стратешке државне уговоре.

👥 2. Партијска функција: Кључни човек СНС-а за Јужну Србију

На политичком терену, Стевановић важи за једног од најважнијих оперативца Извршног одбора Српске напредне странке, са апсолутном контролом над политичким процесима на југу земље.

• Партијски „чистач”: Као координатор СНС-а за Пчињски округ, он у име централе спроводи унутарстраначке реформе и чистке. Најбољи пример његове тренутне моћи на терену јесте управо рашчишћавање локалних одбора. Стевановић је лично водио распуштање Градског одбора СНС у Вранју, уклањајући кадрове који су били блиски другим струјама (попут струје бившег министра одбране Братислава Гашића) и постављајући потпуно нове, себи лојалне поверенике у Вранју и Врањској Бањи.
• Регионални феудализам: Из своје базе у Сурдулици, он у потпуности контролише запошљавање, кадровску политику и расподелу ресурса на југу Србије, што га чини једним од најснажнијих људи из сенке у партијској структури.

Бранислав Недимовић

Бранислав Недимовић се, за разлику од Драгана Стевановића, тренутно налази ван извршне државне власти (Владе и министарстава), али заузима изузетно моћну позицију на другој фронталној линији — у самом врху српског фудбала, као и унутар партијске структуре СНС-а на нивоу Војводине. Он је могао да се појави у мом претходном чланку: „Ко се коцка у Србији и зашто?“, али није. Има времена.

Његови тренутни ангажмани и позиције обухватају две кључне сфере:

⚽ 1. Спортско-политичка функција: Потпредседник Фудбалског савеза Србије (ФСС)

Након што је у октобру 2022. године престао да буде министар пољопривреде (када га је наследила Јелена Танасковић), Недимовић је направио потпуни заокрет у каријери и ушао у структуре Фудбалског савеза Србије.

• Функција: Потпредседник ФСС-а (формално део руководства на челу са председником Драганом Џајићем).
• Реална моћ: У спортским и политичким круговима јавна је тајна да је Недимовић постављен као „политички гувернер” савеза, односно човек који држи реалне полуге оперативне и финансијске контроле у ФСС-у у име државног врха. Он руководи великим буџетима, одлучује о инфраструктурним пројектима (изградња локалних стадиона и Националног стадиона) и контролише кадровску политику унутар домаћег фудбала, што је традиционално сфера огромног финансијског и неформалног утицаја у Србији.

🚜 2. Политичка функција: База у Сремској Митровици и Војводини

Иако више није министар, Недимовић је задржао позицију једног од главних СНС координатора за Војводину, са апсолутном политичком контролом над Сремом.

• Локални шеф из сенке: Његова главна база је Сремска Митровица (где је некада био градоначелник). Он у потпуности контролише локалну самоуправу, кадрирање и привредне токове у овом делу Војводине.
• Веза са агробизнисом: С обзиром на то да је Срем један од пољопривредно најразвијенијих делова земље, Недимовић је кроз партијску функцију и даље у свакодневном контакту са крупним прерађивачима, увозницима и власницима латифундија у Војводини, чиме одржава мрежу утицаја коју је изградио као министар.

Ова истрага је изведена уз незаобилазну помоћ мојих дигиталних сарадника и саветника. Упозорење: Од њих се ништа и нико не може сакрити. Google Gemini, NotebookLM, Grok и Perplexity су копали по документима а ја сам састављао коцкице. Као њихов шеф, прихватам сву одговорност.

Ваши прилози и предлози су добродошли!

info@pogled360.net