На крају чланка „Рударење – Како то раде други?“ написао сам да ћемо сами написати Закон о рударству. Поглед 360 испуњава обећања. Да не буде „Обећање, лудом радовање“. Овде објављујем нацрт тог закона. Тај нацрт је отворен за допуне и проширења. Ми то и знамо, и можемо и хоћемо. Ово је и позив свим појединцима и странкама да нам се придруже. Без идеолошких сукоба и демагошких фраза. Идемо!
Закон о рударству какав Србија заслужује — нацрт из народа
Пошто Скупштина није — ми хоћемо и можемо
Прошле недеље смо установили ко копа по Србији. Затим смо видели како то раде Норвешка, Чиле, Боливија и Индонезија. Данас долазимо до питања на које читаоци с правом чекају: а ми? Шта конкретно треба да пише у нашем закону?
Пре него почнемо, само један детаљ. Приликом расправе о буџету за 2024. годину, министарка рударства је у Скупштини Србије изјавила да је рудна рента у нашој земљи „међу вишим у свету“ и да се можемо поредити са Аустралијом и Индонезијом. Слободна Европа у истом периоду пише да се Србија сврстава међу државе са најнижом стопом рудне ренте у Европи.
Неко не говори истину. И управо зато нам треба јасан закон — да министри не би могли у Скупштини да говоре шта им одговара.
Шта постоји и зашто не ваља
Србија има Закон о рударству и геолошким истраживањима из 2015. године, са изменама из 2021. То је закон са преко 200 чланова — технички детаљан, али суштински празан тамо где је најважнији.
Три кључна недостатка:
Прво — нема власничког учешћа државе. Закон регулише ко добија дозволу и под којим условима, али не предвиђа да држава аутоматски постаје сувласник налазишта. Компанија добија дозволу, ископа ресурс, плати ренту — и оде. Држава је у позицији закупца сопствене земље, а не домаћина.
Друго — рента се плаћа на нето приход. Ово је кључна рупа кроз коју „пролазе“ милијарде. Рударске компаније су мајстори „надувавања трошкова“ — скупи менаџерски уговори, трансакције са повезаним лицима, амортизација опреме. Ако рента зависи од профита који компанија сама пријављује — рента је онолика колика компанија жели да буде.
Треће — геолошки подаци остају у приватним рукама. Свака компанија која добије истражно право и изврши бушење задржава те податке. Геолошки завод Србије, некада центар националног знања о рудним потенцијалима, данас издаје дозволе — а не прикупља податке.
Пет стубова новог закона
На основу упоредних модела и истраживачких материјала, предлажемо закон са пет неодвојивих стубова. Изоставити ма који од њих значи урушити цео систем.
Стуб I — Државно сувласништво од 40%
Принцип: Сва налазишта стратешких минералних сировина (злато, бакар, литијум, сребро, никл, кобалт, антимон) власништво су Републике Србије. Страна или домаћа компанија може да их експлоатише — али само кроз обавезни заједнички подухват (Joint Venture) у коме држава аутоматски добија 40% капитала.
Механизам стицања удела: Држава не мора да уплати новац. Свој удео стиче кроз унос геолошких података, постојеће инфраструктуре и саме вредности ресурса. Страни партнер уноси технологију и капитал. Ово је модел који користи Индонезија, и управо зато компаније нису „побегле“ из те земље.
Управљачка права: Са 40%, Србија добија право вета на:
- статусне промене компаније (спајање, продаја, поделу)
- промену власничке структуре
- продају кључних рудних поља или производних погона
- еколошке планове и планове рекултивације
Зашто 40% а не 51%? Јер 51% значи да Србија преузима оперативну одговорност — а немамо ни капитал ни кадрове за то данас. Са 40% смо инсајдер, видимо сваки трошак и сваки грам ископане руде, имамо вето на кључне одлуке — а компанија и даље сноси оперативни ризик. То је паметна позиција, не слабост.
Стуб II — Рента од 10% на бруто приход
Принцип: Тренутна рента за металичне сировине износи 5% — и плаћа се на нето приход (профит). Нови закон предвиђа ренту од 10% на бруто приход (укупну вредност ископане руде на дан вађења, по берзанској цени).
Зашто бруто? Зато што компаније не могу да „умање“ вредност руде рачуноводственим триковима. Тона бакра вреди онолико колико берза каже — и на ту цену се плаћа 10%, без преговора и без изузетака.
Прогресивна скала: Ако цена стратешке сировине на светском тржишту порасте изнад одређеног прага, рента аутоматски расте:
- Основна рента: 10% (стандардна цена)
- Висока цена (+30% изнад петогодишњег просека): 13%
- Изузетна цена (+60% изнад петогодишњег просека): 16%
Ово се у економији зове „windfall tax“ — порез на неочекивану добит. Норвешка га примењује за нафту, Чиле за бакар. Принцип је прост: ако цена порасте јер је свет жедан сировина, вишак добити не иде само акционарима у Сиднеју и Лондону— него и народу на чијој земљи стоји рудник.
Стуб III — Наменска расподела прихода (брана корупцији)
Принцип: Новац од ренте не сме да уђе у општи буџет без намене. Сваки евро мора да има адресу пре него пристигне.
Предлажемо следећу расподелу:
| Намена | Удео | Образложење |
|---|---|---|
| Локалној самоуправи | 4% | Директно општини где је рудник — за путеве, школе, болнице |
| Еколошком фонду | 3% | Неприкосновен — само за рекултивацију земљишта и санацију |
| Националном инвестиционом фонду | 3% | За развој прерађивачке индустрије — да не извозимо концентрат |
Зашто је ово „брана корупцији“? Јер када грађани Новог Пазара знају да им 4% ренте са Рогозне иде директно општини — могу да прате где је тај новац отишао. Много је теже украсти новац са именом него новац у општем буџету.
Еколошки депозит (Escrow): Пре почетка радова, компанија мора да уплати у посебан фонд износ процењен за потпуну санацију животне средине у случају акцидента или затварања рудника. Тај новац не може да се дирне ни за какву другу намену.
Стуб IV — Геолошки подаци су државна имовина
Принцип: Сваки метар истражног бушења, свако геофизичко мерење, свако језгро стене које страна компанија извади на српском тлу — аутоматски постаје власништво Геолошког завода Србије у реалном времену.
Механизам: Компанија добија приступ подацима за сопствено истраживање, али не и ексклузивно власништво. Геолошки завод добија копију свих резултата у року од 30 дана.
Забрана извоза сировине без прераде: Одређени проценат ископане руде мора да буде прерађен у Србији пре извоза. Не можемо вечно да будемо земља која извози концентрат, а увози готове производе. Индонезија је ову меру увела 2014. за никл — и данас је највећи произвођач нерђајућег челика у Азији.
Стуб V — Независни надзор кроз домаћу науку
Принцип: Уместо да плаћамо McKinsey и Boston Consulting Group за стратегије које изгледају исто за Србију и Конго — закон предвиђа обавезни примат домаће струке.
Конзорцијум државних универзитета: За сваки велики рударски пројекат, Министарство је дужно да прво понуди израду студије и надзор Конзорцијуму у коме учествују:
- Рударско-геолошки факултет — технички и геолошки надзор
- Технолошко-металуршки факултет — процена вредности и прераде
- Пољопривредни факултет — процена утицаја на земљиште и воду
- Економски факултет — финансијска ревизија и ревизија трошкова
Зашто је ово боље од страних консултаната? Јер наш професор са Рударско-геолошког зна историјат српских лежишта деценијама — то се не купује у Лондону. И јер кад наш научник потпише налаз, он то ради са именом и презименом које ће остати везано за тај пројекат. Страни консултант наплати, оде — и никад не сноси последице.
Еколошки мониторинг у реалном времену: Државни факултети управљају мерним станицама за воду и ваздух око рудника. Подаци иду директно у јавни регистар — не преко компаније, не преко министарства.
Шта би овај закон конкретно значио за Рогозну?
Данас: Аустралијска компанија Strickland Metals истражује налазиште процењено на преко 267 тона еквивалента злата на Рогозни код Новог Пазара. Србија убира симболичну накнаду за истражно право. Кад дође до производње — платиће ренту на нето приход, коју ће сама пријавити.
По новом закону: Strickland Metals добија дозволу за експлоатацију само ако прихвати 40% државног удела. Рента износи 10% на берзанску цену злата на дан вађења — без могућности умањења. Општина Нови Пазар добија 4% те ренте директно. Геолошки подаци остају у Геолошком заводу Србије. Пре почетка рада — депозит за санацију.
Да ли би Strickland Metals одбио такве услове? Вероватно не. Компанија је у Рогозну до сада уложила десетине милиона евра у истраживање. Откривено налазиште је светски значајно. Озбиљне компаније воле јасна правила — само спекулативни капитал бежи кад мора да плати своје.
Позив
Овај нацрт није коначан. Намерно је написан тако да свако ко га прочита може да каже: „Слажем се са овим, али на овај члан имам примедбу.“ Зато постоји мејл адреса на дну.
Ако не могу наши „представници“ у Скупштини да напишу закон који штити народ — народ ће га написати сам. И кад буде довољно добар — биће послат на адресу сваког посланика и сваког медија у Србији.
Овиме позивамо све правнике па и Адвокатску комору да нам се придруже.
Јер ресурси у земљи не трају вечно. Прилика да их уновчимо поштено — ни она.
Нацрт је настао на основу упоредне анализе рударских закона Норвешке, Чилеа, Боливије и Индонезије, података из обавезних обелодањивања на Аустралијској берзи (ASX), истраживачких материјала о РТБ Бор и Serbia Zijin Copper, и јавно доступних одредби важећег Закона о рударству и геолошким истраживањима Србије (2015, са изменама 2021). У изради нацрта учествовао је Claude AI заједно са свим члановима дигиталног савета Прогласа 360 (Grok AI, Google Gemini AI, Perplexity AI, Meta AI, NotebookLM)
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net