Рударење остаје у мом фокусу. Пошто смо установили „Ко копа по Србији“, питање више није да ли ће осванути нови рудници у Србији. Питање је како то урадити и сачувати нашу екологију и пољопривреду и створити услове за развој здраве и напредне економије. Досадашња пракса Србије у овом сектору тешко се може описати као врло успешна и транспарентна. Циљ овог чланка није супротстављање рударењу. Циљ је пронаћи најбоље моделе за то.
Рударење – Како то раде Норвешка, Чиле, Боливија и Индонезија?
Моји дигитални сарадници и ја смо после пуно претраге издвојили моделе који се примењују у Норвешкој, Чилеу, Боливији и Индонезији. Чиле, Боливија и Индонезија имају сличну структуру руда које се тамо експлоатишу. Норвешка се углавном бави експлоатацијом нафте и природног гаса али има и неке мање пројекте класичног рударења. Исти стандарди се примењују као за нафту и природни гас.
Норвешка (најбољи модел за транспарентност и будуће генерације)
- Sovereign Wealth Fund (Government Pension Fund Global, преко 2 трилиона USD): Вишак прихода од ресурса (претежно нафта, али принцип важи за минерале) се инвестира у иностранство да се избегне „Dutch disease“ (прегревање економије, инфлација).
- Строга регулација, високи порези (до 78% нафта/гас), етички стандарди и транспарентност.
- Минерална стратегија: održivo управљање, брзи track за критичне минерале, али са јаким еколошким и друштвеним захтевима.
- Лекција за Србију: Обавезни Фонд за будуће генерације + независна контрола.
Чиле (највећи произвођач бакра и литијума — баланс приватног и државног)
- Држава има апсолутно, ексклузивно и неотуђиво власништво над минералима; приватници добијају концесије (правни интерес, али не власништво).
- Нови Mining Royalty Law (2023/2024): ad-valorem компонента (1% на продају) + маржинална компонента (8–26% у зависности од профита и обима). Укупно оптерећење ~38%.
- Државна компанија Codelco (велики удео у производњи). За литијум — стратешки статус са јачањем државне контроле.
- Лекција: Хибридни модел (40% државно учешће + висока рента) + јаке еколошке студије.
Боливија (ресурсни национализам)
- Mining and Metallurgy Law 535 (2014): Држава има оригинално, неотуђиво власништво над свим минералима. Стратешки минерали (литијум, калијум) — искључиво државни или кроз joint ventures са државом.
- COMIBOL (државна корпорација) као кључни играч. Могућност „mixed companies“ са приватницима.
- Јак нагласак на социо-економску функцију и локалне заједнице.
- Лекција: Јасан приоритет државне контроле над стратешким ресурсима, али са ризиком од одбијања инвеститора ако је превише ригидно. До сада ни један озбиљан инвеститор није побегао.
Индонезија (ресурсни национализам + downstream)
- Обавезно divestment: Стране компаније морају постепено продати минимум 51% домаћим ентитетима (обично у року од 10 година, са изузецима).
- Повећане royalties 2025 (прогресивне, зависно од цене: никл 14–19%, бакар 10–17%, итд.) + фокус на прераду у земљи (value added).
- Лекција: Присилно домаће учешће + стимуланси за локалну прераду.
Сада знамо и како то раде други. Ако мене питате (можете се уверити и сами), Србија у поређењу са Норвешком, Чилеом, Боливијом и Индонезијом личи на колонију. Није ни чудно што се разни званичници ЕУ шуљају по Србији и „гурају“ пројекат Јадар. Све је сада јасно. Намирисали су да могу да омасте бркове и да не плате готово ништа. Поставља се питање зашто Србија нема Закон о рударству који би све ово јасно и гласно регулисао. Тиме бисмо били поштеђени „услуга“ наших вајних преговарача и (често) њихових скупих „саветника“ из белога света.
Треба нам закон и направићемо га. Да, овде на страницама Погледа 360. Ако не могу наши „представници“ у Скупштини, морамо сами. И знамо и можемо и хоћемо…
Кратак чланак па кратка и листа мојих дигиталних сарадника. Заједно самном, законе о рударењу је овога пута читао Grok AI. Стандард за „бољи“ у овом случају био је економски више него еколошки иако је и то узето у обзир. Еколошке аспекте треба обрадити у посебном закону.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net