Ово је други у серији чланака о енергетском систему у Србији без кога се не може рачунати на жељени прогрес. Први чланак “Енергетика – Темељ даљег развоја” је био само увод.
На основу доступних извора, енергетски сектори Србије, Хрватске, Мађарске, Румуније и Бугарске пролазе кроз значајне трансформације вођене декарбонизацијом, европским интеграцијама и забринутостима за енергетску безбедност. Међутим, они показују јасне структурне разлике у својим енергетским миксовима, ослањању на нуклеарну енергију и геополитичким стратегијама.
Ево детаљног поређења по кључним областима:
1. Енергетски микс и развој обновљивих извора енергије
Земље се значајно разликују у начину на који уравнотежују фосилна горива и обновљиве изворе енергије (ОИЕ):
- Србија: Српски електроенергетски сектор у великој мери зависи од домаћег лигнита ниског квалитета, који чини отприлике 60% производње електричне енергије, док хидроенергија доприноси са око 25% до 30%.Иако његови капацитети ветра и соларне енергије расту, они и даље представљају мали део укупног микса.У 2022. години, удео обновљивих извора енергије у укупној произведеној енергији у Србији био је 24,67%..
- Хрватска и Румунија (регионални лидери у области обновљивих извора енергије): Ове две земље су истакнуте као земље које су оствариле најзначајнији напредак ка одрживој енергији.Хрватска се може похвалити највећим уделом обновљивих извора енергије у групи (29,35% у 2022. години), у великој мери се ослањајући на хидроенергију и биомасу.Румунија поседује веома уравнотежену мешавину енергије (укључујући хидроенергију, енергију ветра и нуклеарну енергију) и производи највећу укупну количину обновљиве енергије у посматраном региону (преко 26.000 MW капацитета у 2021. години)..
- Мађарска и Бугарска (заостајање у уделу обновљивих извора енергије): Обе земље се у великој мери ослањају на необновљиве изворе и имају најниже релативне уделе обновљивих извора енергије у групи (Мађарска са 15,19% и Бугарска са 19,09% у 2022. години)Мађарски енергетски микс доминирају увозни природни гас, нафта и нуклеарна енергија.Бугарска се у великој мери ослања на угаљ, нафту и нуклеарну енергију; иако је њен апсолутни капацитет обновљивих извора висок (преко 10.000 MW), то је и даље мали проценат њене огромне укупне производње..
2. Примена нуклеарне енергије
Велика структурна разлика између Србије и њених суседа је коришћење нуклеарне енергије:
- Успостављене нуклеарне силе (Мађарска, Бугарска, Румунија): Ове земље производе велики део своје електричне енергије из постојећих нуклеарних електрана и активно их шире. Мађарска производи око 49% своје електричне енергије из нуклеарне електране Пакш и гради проширење Пакш II са руским Росатомом.Бугарска производи 40% своје електричне енергије из електране Козлодуј и планира да дода нове јединице.Румунија се ослања на електрану Чернавода за 19% своје електричне енергије и пионир је у распоређивању америчких малих модуларних реактора (SMR) на локацији Дојчешти..
- Хрватска: Иако Хрватска нема реактор на својој територији, сувласник је нуклеарне електране Кршко у суседној Словенији, која јој снабдева значајан део електричне енергије..
- Србија: Након што је недавно укинула 35-годишњи мораторијум на нуклеарну енергију, Србија тренутно нема нуклеарне капацитете. Структурно заостаје за својим суседима, али тренутно процењује велике реакторе и мале моле за покретање процеса нуклеарне енергије (SMR) који би заменили угаљ до 2040. године, и активно разматра стицање 5% до 10% удела у мађарској електрани Пакш II како би добила непосредни приступ регионалној нуклеарној производњи..
3. Геополитика гаса и енергетска независност
Регионални гасни пејзаж се фрагментира у различите зоне утицаја, приморавајући сваку земљу да усвоји различите геополитичке стратегије:
- Србија и Мађарска: Обе земље су историјски биле веома зависне од увоза руског гаса преко гасовода Балкан/Турски токИако Мађарска одржава јаке везе са Русијом и има за циљ да искористи своју инфраструктуру како би постала транзитно чвориште север-југ, Србија активно покушава да диверзификује своје снабдевање. Србија је недавно отворила интерконектор са Бугарском, омогућавајући јој приступ азербејџанском гасу и течном природном гасу (ТПГ) из грчких лука како би смањила своју зависност од Москве..
- Бугарска: Бугарска се драматично трансформисала од готово потпуно зависне од руског гаса из гасовода до кључне „централне државе“ и капије за течни природни гас (LNG) који улази у Југоисточну Европу, способне да снабдева више праваца, укључујући Србију и Румунију..
- Румунија: Румунија се истиче као стратешки најнеутономнија земља у групи. Са значајном домаћом производњом гаса и предстојећим пројектом Neptun Deep у Црном мору, Румунија се креће ка самодовољности и појављује се као регионални стабилизатор способан да извози вишкове количина суседима попут Србије..
4. Енергетска ефикасност и интеграција мреже
- Енергетски интензитет: Србија се значајно бори са енергетском ефикасношћу. Има други највећи енергетски интензитет у региону, трошећи више од 3,5 пута више од просека ЕУ.Подаци показују да, док ЕУ 27 бележи континуирани пад емисије CO2 по глави становника, емисије у Србији су порасле. Овај раст није првенствено вођен високим економским учинком (јер је БДП по глави становника у Србији нижи него у ЕУ), већ падом енергетске ефикасности и неадекватно коришћење обновљивих извора енергије у последњој деценији..
- Регионална балансирајућа улога: Упркос проблемима са домаћом ефикасношћу, Србија игра виталну улогу у регионалној мрежи. Због свог централног географског положаја и снажног међусобног повезивања (дели 8 граница), српски преносни систем делује као веома активан „балансирајући коридор“ и транзитно чвориште за електричну енергију на Балкану.Пројекције указују да ће у оквиру овог регионалног тржишта, Србија наставити да константно извози електричну енергију у Бугарску, Босну и Херцеговину и Северну Македонију, док ће се ослањати на увоз из Румуније, Мађарске и Хрватске..
Анализа припремљена у сарадњи са Gemini АI моделом компаније Google. “Копање” по подацима је импресивно обавио NotebookLM компаније Google.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
