Александар Дугин: Борба за Руски свет се води у Украјини и унутар саме Русије. Александар Дугин упозорава да Русија не може повратити своју цивилизацијску мисију док не тријумфује и у Украјини и унутар себе.
Аутор: Александар Дугин
Наша Победа на нашим старим земљама — то јест, у Украјини — је немогућа без Победе над самима собом у бившим границама Руске Федерације. Стога данас водимо рат у коме ћемо победу постићи само истовремено.
У Украјини ћемо победити Запад, који се бори против нас, управо у истом тренутку када победимо и истерамо Запад из себе – либерализам и издају која нас је обузела деведесетих година, подвргавајући суду ту историјску стварност, оне грешке и оне злочине које смо сами починили када смо уништили велику силу и издали Руски свет.
Стога ће трибунал који ћемо спровести након наше Победе над украјинским нацистичким злочинцима бити и трибунал над нашом сопственом историјом, над деведесетим годинама прошлог века, над свим што је довело до овог братоубилачког, крвавог грађанског рата.
Данас су судбине наше Победе тамо и судбина исцељења, препорода и буђења нашег народа овде нераскидиво повезане. Можемо победити само када овај рат постане истински народни рат, руски рат, и када у њему победимо саме себе.
После наше Победе, неизбежно ћемо морати поново да покренемо државност – не само државност наших старих земаља, већ и нашу сопствену. Јер ће то бити другачија држава, другачији народ, другачије друштво, другачији историјски циклус.
Наравно, када се ова транзиција заврши, наћи ћемо се у новом свету. И мораћемо да средимо не само оно што се данас зове „Украјина“, већ и оно што се данас зове „Руска Федерација“.
Ми смо једноставно приморани да створимо нешто другачије: Руски свет. Морамо га учврстити, поставити му темеље и осмислити његове нове институције; усвојити нови устав; и, у суштини, једноставно поново конституисати нашу државу, која ће постати пуноправна рестаурација те историјске стварности и тог историјског принципа који је Вечна, Велика и Добра Русија. Морамо се истински пробудити да испунимо оно што нам је завештано од тренутка формирања наше државности и Крштења.
Руски народ живи у будућности. И ми постојимо не „због“, већ „ради“. Наше биће је пред нама. Зато се тако спремно одазивамо на учења о свеопштем братству, о рају на земљи. „Центар гравитације“ руског човека лежи у будућности. Ка тој будућности се све више приближавамо. Та будућност се зове „Победа“.
Управо сада се кује план за ову Победу: како да победимо и њих и себе, и како да оживимо, обновимо и васкрснемо и њих и себе. Истовремено. Јер укидање „Украјине“ (а ово је изузетно важно) подразумева истовремено укидање „Руске Федерације“ из 1990-их. Ове две лажне, карикатуралне реалности су производ колапса органске велике силе, Империје (Совјетски Савез је у њој такође много тога покварио, иако је и она садржала многа достигнућа).
За сада, међутим, не смемо расправљати о прошлости, већ се кретати у будућност. У тој будућности неће бити ни Украјине ни Руске Федерације, већ поново рођеног великог Руског Света, наше нове светске силе са новом глобалном руском идејом, која ће обновити све што је најбоље, све што је древно и коначно испунити заповести наших великих светаца и јунака наше историје.
Морамо много тога да променимо, и наравно, становници старих земаља морају у томе да играју веома важну улогу. Много важнију улогу од улоге покорног становништва, пораженог и стављеног под страну власт. Али све ће то постати стварност када наша Победа постане стварност – не само над другима, већ и над нама самима.
Србија би требало да извуче поуке из претходног текста. Иако много мања од Русије, Србија има потребу формирања свог Српског света. Вероватно више од половине Срба данас живи изван граница Србије. Огромна већина њих жели да буде део Српског света али то може да им омогући само матица својом политиком.
