Скочи на садржај

Информер: Служба за делегитимизацију 2

Информер је и даље у мом фокусу. Поглед 360 чита информер да ви не би морали да прљате руке. Морам да признам да га ни ја не читам сваки дан. Ово је друга објава, после осам дана.

Овога пута сам изабрао чланак „Izborna noć? – Nemam nikakav strah: Predsednik Vučić do detalja razložio strategiju obojene revolucije

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostovao je u emisiji „Jutro“ na TV Prva. Predsednik je tom prilikom govorio o svim važnim temama koje se tiču svih građana Srbije.“ То је све што сам спреман да цитирам. Молим обратите пажњу на две речи – свих грађана. Бојим се да ја не припадам тамо. За оне који желе да прочитају чланак (не препоручујем) линк је у претходном пасусу. Па да почнемо анализу „шта је писац стварно рекао а да се Власи не досете“


Анализа овог садржаја открива добро уигран механизам политичке комуникације, у којем се медиј попут Информера користи као транскрипциони алат за пројектовање визије државе у којој је председник једина брана између стабилности и тоталног слома.

Овај текст није само извештај о гостовању; он је активно средство за креирање и продубљивање подела. Заборавио је да је председник „свих грађана“.

1. Унутрашње поделе: „Ми“ против „Нељуди“

Реторика представљена у тексту почива на оштрој бинарној подели. Председник не дебатује са политичким противницима; он их дехуманизује. Очигледно је да је један од саветника нашег председника одбегли саветник из Израела. Ако они не знају како се врши дехуманизација, онда то нико не зна.

  • Механизам: Опоненти („блокадери“, „људи који не прихватају успех“) се не представљају као носиоци другачијег политичког програма, већ као егзистенцијална претња („врховно зло“, „они који пуцају у свој народ“).
  • Циљ: Овакво етикетирање уклања простор за дијалог. Ако је неко „врховно зло“, са њим се не преговара, он се мора поразити. Ово је савршен пример „контролисаног хаоса“ – грађани се присиљавају да бирају страну, при чему се сваки критички глас аутоматски утапа у групу „издајника“ или „неспособних“.

2. Спољни сукоби: „Србија против света“ или боље „свет против Србије“

Текст вешто користи наратив „Србије која смета“.

  • Механизам: Све спољне критике (биле оне од европских парламентараца или регионалних политичара) се тумаче као доказ да је „Србија на добром путу“. Ово је класична тактика претварања спољнополитичког притиска у домаћи политички капитал.
  • Улога конфронтације: Конфликт са „страним фактором“ (Пицула, европске бирократе, регионални лидери) служи да се хомогенизује домаће бирачко тело. Када председник каже да „неће о томе одлучивати Пицула“, он заправо гради слику о себи као једином сувереном заштитнику који се не плаши „светских моћника“.

Извесни Пицула мора да је доживотно захвалан нашем председнику и новинама попут Информера који су од никоговића направили некога ко је важан. Мали референт који се повлачи по српским новинама (и једним и другим) одједном добија некакву моћ. О чему он стварно одлучује? Па ни о чему као и хиљаде сличних референата ЕУ који продају маглу за велике паре.

3. Интеграција у концепт „Контролисаног хаоса“

Ако анализирамо овај чланак кроз призму наше рубрике „Служба за делегитимизацију“, видимо следеће:

  • Производња страха: Стално помињање „оибојених револуција“, „мафијашких сценарија“ и „нељудских кампања“ има за циљ да публику држи у стању константне анксиозности. У таквом стању, грађанин се природно окреће ка „јаком вођи“ који обећава ред.
  • Релативизација истине: Изједначавањем било какве критике (чак и оне оправдане) са „завером против државе“, свако суштинско питање о одговорности (нпр. несреће, економски проблеми) постаје небитно. Фокус се помера са суштине на опстанак вође.
  • Улога Информера: Медиј овде не извештава, он врши „политичку артиљеријску припрему“. Он преноси поруку да је сваки појединац који сумња у званични наратив – део завере.

Ево и сличице:

Обратите пажњу на само дно – Можете додати Информер као жељени извод (дезинформације) на Google

Овај чланак је доказ да стратегија не зависи од проналажења решења за друштвене проблеме, већ од управљања перцепцијом оних који их стварају.

Председник у овом наступу не нуди компромис, већ тражи потпуну идентификацију грађана са његовом позицијом „јединог браниоца“. Ово је суштина контролисаног хаоса: убедити људе да је свет опасно место, а да си ти једини који их може сачувати од тог истог света.

Грађани Србије (сви бре), спавајте мирно јер има ко да вас брани од „унутрашњих непријатеља“ и наравно увезених „обојених револуција“.


Ваши прилози и предлози су добродошли!

info@pogled360.net