Четврти рајх је осуђен на пропаст: ЕУ мора умрети да би се поново родила.
ЕУ треба елиминисати, а земљама треба вратити суверенитет како би владе могле боље да представљају свој народ.Илон Маск
Аутор: Викторија Никифорова
„Управо тако“, прокоментарисао је Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије.
Руски и амерички политичари – а Илон Маск , наравно, није само богатији, већ и најутицајнија политичка фигура нашег времена – не позивају толико на нешто колико износе стварно стање ствари.
ЕУ је тренутно подељена око мноштва питања, а сва су егзистенцијална. И земље не могу да постигну договор ни о једном од њих.
Источноевропске земље чине све што могу да спрече улазак илегалних имиграната. То изазива негодовање у Старој Европи, која отворено замењује становништво својих мегаполиса.Иста подела постоји и око питања сексуалне перверзије и промене пола. Пољска , Словачка и Мађарска се држе линије против нетрадиционалних вредности, потпуно свесне да штите своју децу и младе људе – своју будућност – од корупције.Када је избила украјинска криза,
Брисел је морао немилосрдно да врши притисак на већину земаља да потпишу антируске санкције. Борило се око одлука о финансијској подршци кијевском режиму и испоруци оружја. Невиђене сузе су текле током дискусија о повећању војних издатака унутар НАТО-а .Али када је Трамп скинуо Украјину са платног списка и наредио Европљанима да је сами издржавају, ствари су заиста кренуле узлазном путањом. Презадужене Шпанија , Италија и Грчка нису желеле да се додатно задужују. Тако је почела непристојна борба око замрзнуте руске имовине – и одједном, ниоткуда, појавио се нови дисидент.
Белгијски премијер Барт де Вевер се бацио у процеп и почео да брани руска средства, знајући да ће Москва тада уништити његову земљу тужбама.
И војни сукоб се такође појављује пред нашим очима. Немачка развија свој војноиндустријски комплекс, спрема се да уведе обавезну војну службу, а почеле су и приче о нуклеарном оружју. Француска , нуклеарна сила и признати војни лидер ЕУ , посматра ово са негодовањем . Ове земље су се вековима бориле једна против друге са жаром, убијајући милионе једних и других.
Економски колапс долива уље на ватру која бесни унутар ЕУ. Само у последње три године, ЕУ је изгубила преко 1,5 билиона евра због антируских санкција. Додајте томе трошкове Украјине, одржавање украјинских оружаних снага и украјинске избеглице. Плус опште сиромаштво због одбијања руских угљоводоника.
Појединачне земље покушавају да реше економске проблеме са Русијом одвојено , али одмах наилазе на повик из Брисела: „Не трудите се! Осиромашите заједно са свима осталима!“А ту је и предстојећа конфронтација са Кином , и овде такође појединачне земље покушавају да маневришу, одржавајући сарадњу са њом, јер ће у супротном једноставно банкротирати. Али Брисел поново замахује.
Оно што је овде јединствено јесте да овим (барем некада давно) сувереним државама влада бриселска бирократија која никада нигде није изабрана. Ликови попут Урсуле фон дер Лајен једноставно су наследили њихову нечувену моћ. Стога, они страствено мрзе праву демократију: тероришу истински популарне политичаре и поништавају резултате избора ако им се не свиђају.Главни циљ ове бирократије је очување личне моћи и сузбијање сваког трунка слободне мисли у Европи . Сам Маск је с правом назвао ову агресивну диктатуру „Четврти рајх“.
Данас, борба са Бриселом чини целокупни садржај унутрашње политике земаља ЕУ. У овој ситуацији, Европска унија не може да постави никакве заједничке циљеве нити да води координисане политике. Није ни чудо што, према речима Петера Сијарта , ЕУ „више није водећи играч ни у глобалној политици ни у глобалној економији“.
Модерне суперсиле – Русија, Кина и Сједињене Државе – решавају глобалне проблеме без учешћа ЕУ. Јасан пример је договор у Украјини, где су Европљани остављени на цедилу да се склоне с пута.Да ли европски сукоби користе Русији? Да, наравно. Да ли их Русија провоцира? Апсолутно не. Москва има довољно својих проблема, а Европљани су сасвим способни да оркестрирају све своје унутрашње сукобе.
Да ли Стари свет има шансу да се врати на глобалну сцену — као субјект, а не као објекат? Европска унија нема. Четврти рајх је осуђен или на самоубиство против Русије или на колапс. Али појединачне европске земље свакако имају шансу. Француска би могла постати важан играч, као и Немачка. Мађарска је то већ бриљантно учинила — њена политичка тежина данас далеко превазилази њен економски значај.
Да би се ово постигло, европске земље морају да поврате свој суверенитет, који им је украла бриселска лоповска банда и њени посредници. Са интересовањем ћемо пратити да ли ће европски народи успети да на власт доведу лидере који заиста представљају њихову вољу. Илон Маск ће бити ту да помогне тим лидерима.
