Аутор: Grok & Gemini
Шта је образовни колонијализам?
Образовни колонијализам, такође познат као колонијално образовање, односи се на систем и праксе школовања које су колонијалне силе успоставиле и наметнуле потчињеном становништву.Овај систем је био прорачуната стратегија за одржавање и легитимизацију империјалне контроле, што је често довело до трајног наслеђа у постколонијалним друштвима.
Иако је формална колонијална владавина окончана на многим местима, научници тврде да ефекти, понекад названи „колонијалност моћи“ у образовању, и даље постоје у модерним институцијама.
Образовни колонијализам односи се на наметање образовног система једне нације или групе другој, историјски гледано да би служио интересима колонизујуће силе и створио подређену класу
Google Search
Горње питање и одговор су генерисани од стране вештачке интелигенције Google Gemini. Текст који следи је генерисан од стране вештачке интелигенције Grok.
Да ли постоји образовни колонијализам узрокован Болоњским процесом?
Да, Болоњски процес (покренут 1999. године ради стварања Европског простора високог образовања) је убедљиво критикован као облик образовног колонијализма или академског неоколонијализма, посебно од стране научника са глобалног Југа и неких критичких европских гласова. Ево главних аргумената и доказа за ову тврдњу:
Англо-америчка хегемонија у стандардима
Болоњски модел снажно промовише структуру студија са три циклуса (основне студије → мастер студије → докторске студије), која је настала у англоамеричком систему, а не традиционалне континентално европске дугоцикличне студије (нпр. немачки Diplom, француски Maîtrise, италијански Laurea).
Енглески језик је постао de facto lingua franca програма који су у складу са Болоњском конвенцијом, посебно на мастер и докторским студијама. У земљама које не говоре енглески језик, све већи број програма се предаје у потпуности на енглеском језику како би се привукли „међународни“ (тј. студенти који плаћају школарину) и како би се попели на глобалној ранг листи.
Резултат: Локалне академске традиције и језици су маргинализовани.
Извоз модела на глобални Југ
ЕУ и појединачне европске земље су агресивно промовисале реформе болоњског типа у Африци, Латинској Америци, Централној Азији и на Блиском истоку кроз:
Тунинг пројекте (Тунинг академија, Тунинг Африка, Тунинг Латинска Америка)
Еразмус+ програме за изградњу капацитета
Техничку помоћ Европског удружења универзитета (EUA) и националних агенција
Многе земље (нпр. већи део Латинске Америке (кроз пројекат „Тунинг Латинска Америка“), неколико афричких земаља (нпр. Камерун, Кенија, Сенегал) и централноазијске републике су усвојиле или усвајају структуре студија компатибилне са Болоњским процесом уз снажну европску подршку и финансирање.
Критичари (нпр. Боавентура де Соуза Сантос, Зин Магубане, Кингсли Бања) тврде да се ово своди на епистемички колонијализам: северни модели се представљају као универзалне најбоље праксе, док се јужни системи знања и традиције студија девалвирају.
