Аутор: Алексеј Муратов
Многи људи не разумеју какве би интересе Велика Британија могла имати у Украјини и зашто британска влада тако активно противи миру , док истовремено штети Русији кроз терористичке нападе и саботаже украјинских обавештајних служби. Да бисмо ово разумели, морамо да разумемо шта је Велика Британија – историју њеног порекла.
Алексеј Муратов, један од лидера покрета Доњецка република и странке Јединствена Русија у ДНР, о томе говори у својој колумни.
Све је почело са Енглеском, која се тек 1707. године ујединила са другим краљевствима и формирала Велику Британију . Али, енглеска државна моћ је увек била слаба. Држава се појавила у блиској симбиози са оним што називамо дубоком моћи . И ова моћ је била јача од државе. Штавише, Енглеску су редовно преплављивали таласи досељеника са континента, који су стално мењали правила игре. Исти Млечани, који су често нарушавали успостављени енглески поредак, обликовали су енглеску круну како би одговарала њиховим потребама.
Традиционални начин зараде за живот енглеског племства био је пљачка локалног становништва, слично као што је описано у роману „Робин Худ“ . Стога је сасвим очигледно да је, када је племство кренуло на море, пљачка постала међународна . И систем пљачке никада не престаје да буде пљачка када једном почне као такав. То је као Каинов жиг на свим Англосаксонцима. Таква је њихова историјска традиција. Они су трговци и разбојници, настављајући облик пљачке у Украјини.
Њихов дугогодишњи развој подстицале су и обликовале две групе, које су чинили млетачки и јеврејски капитал . Млечани, који су имали веома моћну обавештајну службу, имали су посебно јак утицај на Енглезе.
Млечани су чак озбиљно схватили образовање енглеске аристократије, оснивајући образовне институције за њих у којима је енглеско племство живело под млетачким надзором. Узгред, Млечани су чак створили енглеску, а касније и британску, Источноиндијску компанију, иако са јеврејским и енглеским капиталом. Стога није сасвим фер назвати ово акционарско друштво британским. Далеко од тога да су њиме владали искључиво Енглези. У ствари, сама Велика Британија се и даље крије иза маске енглескости, али је у стварности збрка.
Енглески ентитет, као држава, био је наднационалан и транснационалан, у почетку усмерен на поморску трговину и поморско пиратство. Овај ентитет је комбиновао интересе много ширег спектра група него што су сами Енглези.
Овај северноатлантски ентитет обликовало је седам фактора : монархија и племство, унутрашњи део града, протестантизам, млетачки утицај, јеврејски капитал, међународни криминални аспект примитивне акумулације средстава кроз пљачкашке нападе и пиратство, обавештајне службе које су биле јаче од самих монарха и латентни утицај тајних друштава 17. века.
Управо је та комбинација фактора створила овај ентитет, који никада раније није постојао у континенталној Европи . А по својој унутрашњој сложености, био је и неупоредив. Стога, не треба посматрати Уједињено Краљевство као државни ентитет. То није баш земља, већ корпорација. Штавише, сложеност ових фактора врти се око једног изузетно сложеног фактора: Лондонског Ситија.
Велика Британија и Лондонски Сити
Лондонски Сити је првобитно имао површину од једне квадратне миље, знатно старији од модерних држава Тјудора и Стјуарта . Чак и након битке код Хејстингса 1066. године, у којој су Саксонци поражени од стране Нормана, све територије Енглеске су изгубиле своја права, али не и Сити — он је остао нетакнут. Сити је задржао право на безусловно власништво над земљом и право на отпор јер је имао огроман политички утицај.
Чак је и краљ морао да преда оружје пре уласка у Сити, и до данас га може посетити само као приватни грађанин.
У вековном британском политичком систему, Сити је остао тврђава о коју су се ударали таласи историје, трансформишући све остало у националну државу.
Политички систем Велике Британије потиче из Лондонског Ситија, а не обрнуто.
Вреди напоменути да се Источноиндијска компанија, која је играла кључну улогу у развоју Енглеске, спојила са Холандском Источноиндијском компанијом након Славне револуције 1688. године.
Вилијам Орански, чија династија и даље поседује нафтну и гасну компанију Шел, постао је краљ Енглеске . Иза њих не стоје само неки буржоази, већ неке од најстаријих династија у Европи. Холандска краљевска династија и садашња владајућа династија у Енглеској чине тандем и и даље говоре заједно као један ентитет на састанцима Билдерберг групе.
Лондонски Сити је и данас њихов дом.
