Аутор: Dr Simon Goddek
Да ли су Израел, Јудаизам и Ционизам једно те исто и да ли се сакривају иза лажног наратива антисемитизма? Ауторски текст Dr Simon Goddek. Лични поглед.
Одрастајући у Немачкој, Холандији и америчком Средњем западу, био сам изузетно про-јеврејски и изузетно произраелски настројен. Веровао сам у сваки делић наратива који нам је сервиран. Чак сам имао и једног Палестинца у разреду и кад год би причао о својој ситуацији, љутио бих се. Више пута сам га називао антисемитом. Кад се осврнем, стидим се колико сам дубоко интернализовао тај начин размишљања.
Искрено сам мислио да је јудаизам најбоља религија на свету. Чак сам у једном тренутку размишљао да пређем у јудаизам како бих подржао ове „сиромашне, прогоњене људе“. Дотле сам отишао. А све се то догодило, а да нисам ни познавао ниједног Јевреја у стварном животу. Упознао сам можда једног или два у свом животу до пре неколико година.
То је почело да се мења током мог доктората. Имали смо истраживачко партнерство са хебрејским универзитетом. Академици са којима смо радили били су тврдокорни ционисти. Говорили су о Палестинцима као о животињама. Оправдавали су убиства. Одбацили су крађу земље. Тада је маска почела да пада.
Почео сам да истражујем. Сазнао сам о Балфуровој декларацији, како су амерички ционисти играли улогу у дестабилизацији моје земље рођења. Сазнао сам о Накби. Како су досељеници уништавали бунаре и читаве воћњаке. Како су људи који су тамо живели вековима третирани као подљуди. Видео сам ружну истину о којој нико никада не говори.
Чак и до 7. октобра, и даље сам мислио: постоје добри Јевреји и лоши Јевреји, баш као и у свакој групи. Али од тада, оно чему сам сведочио је више него шокантно. Скоро сваки јеврејски глас који сам чуо, на мрежи, у медијима, у стварном животу, бранио је геноцид. Демонизовали су свакога ко се усуди да заговори за Палестинце. Називали су људе нацистима, животињама, антисемитима, само зато што су стали на страну човечанства.
Та врста моралне уцене је некада деловала на мене. Да те као Немца назову антисемитом? То је била најгора ствар коју си могао рећи. Али више не. Не након што си видео ко заправо подстиче мржњу. Не након што си чуо ствари које се говоре… ствари које звуче као да су дошле директно из пакла.
Оно што ме је променило није била мржња, већ јасноћа. Схватио сам да ционизам није ствар преживљавања већ доминације, и да нема ништа заједничко ни са хришћанским вредностима.И искрено, оно што ме и даље збуњује, оно што заиста не разумем, јесте зашто се понашају онако како се понашају.
Кажу да желе мир. Кажу да су били мржени кроз историју, протеривани из земље за земљом, прогоњени без разлога. Али онда погледате како се понашају, управо сада. Клеветају свакога ко се усуди да критикује Израел. Клеветају. Не покушавају да стекну савезнике, већ упућују претње. Захтевају да се људи укину. Оправдавају ратне злочине. Говоре о истребљењу других.
Ако заиста желе да буду вољени, ако желе да живе у миру, ако желе да људи престану да их критикују, зашто се онда овако понашају? Зашто не покушају са љубазношћу, истином, понизношћу? Зашто не покажу мало пристојности, мало човечности, посебно сада када цео свет гледа?
Нема смисла, осим ако циљ није доминација. Не мир. Не суживот.
Јер када слушам људе попут Марка Левина или Бена Шапира или оног Рендија Фајна, оно што чујем није само пропаганда, већ чисти отров. То је нека врста моралне прљавштине која као да је из пакла изашла. Ароганција. Дехуманизација. Радост у рату и смрти.
Не можеш се овако понашати и очекивати да ће свет бити као ти. Не можеш захтевати саосећање док покушаваш да ућуткаш оне који захтевају истину. Не можеш играти вечну жртву док се понашаш као тиранин. На крају се људи пробуде. Баш као што сам се и ја пробудио.Некада сам веровао свему што су ми говорили. Сада то јасно видим. Хвала вам!
