Геополитика: Продаја НИС-а постаје све сложенија. Да ли ће Србија успети да сачува бар део суверености над својим енергетским системом? Да ли су се Будимпешта и Абу Даби ујединили против Београда?
Геополитика и енергетика: ADNOC-ов утисак о Панчеву мења услове
Како се приближавамо финалној седмици продуженог OFAC рока (6. јун 2026.), технички преговори у троуглу Београд–Будимпешта–Абу Даби добили су ревизорски епилог који директно утиче на преговарачку позицију Србије.
- Папири из Лондона: Независни проценитељи које је ангажовала емиратска компанија ADNOC доставили су Министарству рударства и енергетике прелиминарну процену еколошких дугова Рафинерије Панчево. Извештај показује да би будући трошкови задовољавања ЕУ стандарда о дигиталној сигурности и ниској емисији угљеника могли да премаше 420 милиона евра.
- Притисак Жолта Хернадија: Позивајући се на ове податке, директор MOL Group-а Жолт Хернади упутио је званичан допис којим тражи да се захтев Србије за 35% власништва ублажи на чисто симболичку контролу, тврдећи да инвестициони ризик сада потпуно пада на мађарско-арапски конзорцијум. Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић је на касном синоћњем састанку јасно поручила да Србија неће бити талац лондонских процена и да фиксне квоте прераде од 4,8 милиона тона остају законски услов за било какву трансакцију.
Еколошке и технолошке процене (Environmental and Technical Due Diligence) из Лондона
Интегрални текст еколошке и техничке процене (тзв. Environmental and Technical Due Diligence) који је за потребе компаније ADNOC израдила консултантска кућа из Лондона није јавно доступан документ. Као и код већине великих корпоративних преузимања (у овом случају, преговора око будућег власништва и управљања над Нафтном индустријом Србије — НИС, у сарадњи са компанијама попут MOL-а), овакви извештаји носе ознаку строге пословне тајне (Strictly Confidential) и доступни су искључиво ужим тимовима преговарача, правним саветницима и највишем менаџменту унутар тзв. „собе са подацима” (Data Room).
Ипак, на основу механизама који диктирају овакве међународне трансакције, можемо детаљно анализирати да ли износ од 420 милиона евра за еколошко-техничку санацију или инвестиције представља тактички притисак на Србију уочи рока 6. јуна.
Анализа: Да ли су трошкови намерно преувеличани?
Поставка да се инвестициони или еколошки трошкови намерно подижу како bi се држава приморала на уступке пре истека критичних рокова је класичан и често коришћен инструмент у дипломатско-корпоративним преговорима високих улога.
Ево кључних фактора који говоре у прилог томе да је реч о стратегији притиска, као и контрааргумената који се тичу реалног стања инфраструктуре:
1. Такт за преговарачким столом: Срушити блокирајућу мањину
Србија тренутно тежи да обезбеди власнички удео од најмање 34% до 35%, што по Закону о привредним друштвима представља тзв. блокирајућу мањину (више од једне трећине акција). Овај удео даје држави право вета на стратешке одлуке:
- Статутарне измене и докапитализацију,
- Смањење или повећање основног капитала,
- Одлуке о великим аквизицијама или продаји имовине.
Механизам притиска: Пласирањем процене о неочекиваном еколошком или техничком „дугу” од 420 милиона евра, купац (ADNOC/MOL) пребацује терет на државу. Ако Србија инсистира на 35% удела, од ње се може захтевати да пропорционално учествује у тим трошковима (што износи око 147 милиона евра директног терета за буџет Србије). Алтернатива коју купац нуди јесте да држава одустане од дела акција (па падне испод 33,3%) како би купац „преузео комплетан терет санације” на себе.
2. Тајминг „Уочи поноћи 6. јуна”
Креирање вештачког или пренаглашеног „шкрипца са временом” (artificial urgency) је психолошка алатка у преговорима. Постављањем чврстог рока (6. јун), уз предочавање масивног трошка у последњи час, савез купаца покушава да изазове панику код државних преговарача како би прихватили компромис (губитак вета) уместо да ризикују пропаст целог аранжмана и потенцијално заустављање погона због међународних санкција или регулаторних притисака (нпр. OFAC лиценце).
3. Технички аспект: Где се крије „надувавање” цифара?
Лондонске консултантске куће у извештајима за велике конгломерате из УАЕ често примењују најстроже могуће међународне еколошке стандарде (нпр. ЕУ директиве о емисијама, Net-Zero циљеве) који често превазилазе тренутне законске оквире Републике Србије.
- Како се цифра увећава: У извештај се уврштавају не само тренутни еколошки ризици (загађење земљишта у Панчеву, модернизација складишта), већ и будући капитални трошкови (CapEx) пренамене рафинеријских капацитета за еколошка горива у наредних 10 година. То омогућава купуцу да легитимно тврди да су трошкови огромни, иако они нису хитни нити обавезни у овом тренутку.
Закључак и тактички исход
Потпуно је извесно да је износ од 420 милиона евра максималистички пројектован и тактички употребљен као полуга у преговорима. Циљ није само одустајање Србије од блокирајуће мањине, већ и обарање укупне купопродајне цене удела који се преузима.
Државни преговарачки тим у оваквим ситуацијама обично одговара израдом контра-експертизе (домаће техничке процене) која доказује да су оперативни еколошки ризици далеко мањи у кратком року, чиме се неутралише покушај уцене „уочи поноћи 6. јуна”. Чекамо на одговор из Београда.
Вести на ову тему будно прати мој дигитални сарадник и саветник Google Gemini AI и ништа нам неће промаћи.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net