Српска дијаспора представља један од највећих економских потенцијала земље, са годишњим приливом дознака који у последњих неколико година износи између 3,5 и 4 милијарде евра, што често премашује вредност свих страних директних инвестиција (СДИ) у истом периоду. На пример, 2023. године дознаке су износиле приближно 4 милијарде евра, док је укупни прилив СДИ био око 3,3 милијарде евра. Међутим, тај новац се углавном троши на потрошњу, некретнине или угоститељство, док су улагања у производњу, технологију и развој занемарљива. Теза о неповерењу као главној препреци је поткрепљена дубоким системским разлозима.
1. Корени неповерења: Зашто дијаспора бира „циглу“ уместо бизниса?
За просечног успешног Србина у Немачкој, САД или Аустралији, улагање у Србију носи ризике на које он у свом свакодневном пословном окружењу није навикао. Док су некретнине опипљиве и релативно сигурне, улагање у привреду захтева интеракцију са системом који се често доживљава као непријатељски.
| Препрека | Опис проблема | Последице |
|---|---|---|
| Правна несигурност | Спора суђења и страх од селективне примене закона. | Одустајање од дугорочних пројеката. |
| Бирократски зид | Компликоване процедуре које захтевају „личне везе“. | Перцепција корупције као јединог пута до успеха. |
| Финансијски ризик | Недостатак заштите за мале акционаре и инвеститоре. | Повлачење капитала у стране банке. |
Могући начини да се ово стање промени
2. Модел „Инвестиционе компаније дијаспоре“: Решење за колективну сигурност
Идеја о оснивању инвестиционе компаније у власништву дијаспоре могла би бити прекретница. Уместо да појединци сами воде битке са администрацијом, професионално вођена компанија (или фонд) би имала знатно већу преговарачку моћ и правну заштиту.
Први кораци за покретање овакве иницијативе укључују формирање иницијалне радне групе са представницима дијаспоре и локалних експерата, спровођење изводљивости (feasibility study) за идентификацију кључних сектора и избор најадекватнијег правног оквира. Након тога следи регистрација компаније у складу са српским законима и успостављање механизама за привлачење првих улагача, чиме се гради поверење у транспарентност и професионализам новог модела.
Како би овај модел могао да функционише?
Најбољи правни оквир за овакву иницијативу у Србији данас је Алтернативни инвестициони фонд (АИФ) или Затворено акционарско друштво.
- Професионални менаџмент: Управљање компанијом би требало поверити стручњацима из дијаспоре који разумеју и западне стандарде пословања и локалне прилике.
- Диверзификација ризика: Фонд би улагао у више различитих пројеката (нпр. пољопривреда, ИТ, обновљиви извори енергије), чиме се смањује ризик за појединачног улагача.
- Међународна арбитража: Кључ поверења би био уговор који предвиђа надлежност међународних арбитражних судова (нпр. у Бечу или Цириху) у случају спорова са државом или партнерима. То би елиминисало страх од домаћег правосуђа. Посебно је важно истаћи да Србија признаје и спроводи одлуке међународних арбитража у складу са Њујоршком конвенцијом о признавању и извршењу страних арбитражних одлука, што значи да су арбитражне пресуде правно обавезујуће и извршиве у Србији преко надлежних судова.
3. Научене лекције: Како су то урадили други?
Србија не мора да измишља точак. Постоје светски примери који показују да је могуће вратити поверење дијаспоре кроз паметне финансијске инструменте.
„Израел је кроз систем ‘Israel Bonds’ успео да прикупи милијарде долара од своје дијаспоре, не само због патриотизма, већ зато што је држава гарантовала сигурност и принос који је био конкурентан на светском тржишту.“ — Анализа развојних обвезница, 2024. Сличан механизам би могла да примени и Србија, кроз увођење државних гаранција или специфичних подстицаја за улагања дијаспоре, чиме би се смањио ризик и повећала атрактивност оваквих инструмената за инвеститоре из расејања.
Ирска је, са друге стране, фокус ставила на менторство. Њихова дијаспора није само извор новца, већ „мост“ који ирским фирмама отвара врата глобалних тржишта. Србија би могла да комбинује ова два приступа.
4. Закључак: Време је за „Институционални патриотизам“
Потребно је прећи са „емотивног“ на „институционални“ патриотизам. Дијаспора жели да помогне Србији, али не жели да буде преварена. Оснивање моћне инвестиционе компаније коју би водили људи са интегритетом из расејања, уз подршку нових закона о тржишту капитала (измене из децембра 2025), представља реалну шансу за економски препород.
Измене закона у децембру 2025. године доносе бројне погодности за инвеститоре из дијаспоре: поједностављују се процедуре за регистровање инвестиционих фондова, уводе се додатни механизми заштите мањинских акционара и повећава се транспарентност финансијских трансакција. Ове новине олакшавају улазак улагача из расејања и граде поверење у институционални оквир за управљање капиталом.
Анализа припремљена за портал Поглед 360 у сарадњи са Саветом АИ.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
