Анализа припремљена за портал Поглед 360 у сарадњи са Саветом АИ.
Тренутна ескалација тензија у Персијском заливу, посебно око Хормуског пролаза, ставља Уједињене Арапске Емирате (УАЕ) у позицију највећег економског ризика. Као глобално финансијско и логистичко чвориште, УАЕ су изузетно рањиви на војне сукобе који прете да затворе ваздушни и поморски саобраћај. У таквим околностима, огромне инвестиције из Абу Дабија и Дубаија почињу да траже „сигурне луке“ (safe havens) ван региона, а Србија се појављује као једна од најозбиљнијих дестинација.
Према подацима фондације Global Capital Monitor, током 2023. године вредност инвестиција са седиштем у Емиратима изложених политичком ризику у Заливу премашила је 270 милијарди долара, од којих је већ око 35 милијарди долара започело процес релокације или експанзије у иностранство. Само прошлог квартала, емиратски фондови су започели нове инвестиционе циклусе у Србији чија се вредност процењује на преко 600 милиона долара, што указује на хитност и размеру будућег прилива капитала.
1. Зашто УАЕ траже излаз?
За УАЕ, тренутна криза није само војна, већ егзистенцијална претња њиховом економском моделу. Када су ваздушни простори затворени, а поморски путеви блокирани, капитал који је деценијама акумулиран у некретнинама и технологији у Заливу постаје „заробљен“. Емирати су већ почели да примењују стратегију диверзификације ризика, пребацујући фокус на стабилније регионе који нису директно увучени у велике глобалне сукобе.
| Фактор ризика у Заливу | Последица по инвестиције | Потенцијал Србије |
|---|---|---|
| Блокада Хормуза | Прекид извоза нафте и прихода | Алтернативни извори енергије и сигурност |
| Затварање неба | Пад туризма и авио-саобраћаја | Србија као регионално авио-чвориште |
| Војна ескалација | Пад вредности некретнина у Дубаију | Улагање у сигурне пројекте (Београд на води) |
2. Србија као стратешки „Proxy“ партнер
Србија за УАЕ није само још једна земља на мапи, већ кључни партнер у Европи који нуди специфичне предности које ЕУ чланице не могу да пруже. Наш статус војне неутралности и чињеница да нисмо део ЕУ или НАТО-а омогућавају УАЕ да послују са мање бирократских препрека и строгих регулатива које често успоравају велике државне инвестиције (G2G модел). У поређењу са другим неутралним или ван-ЕУ земљама у региону, попут Швајцарске, Норвешке или Мађарске, Србија нуди комбинацију стратешке локације, ниже трошкове пословања и већу флексибилност у законодавству, што је посебно привлачно за брзу релокацију капитала.
За разлику од ауторитарних режима или нестабилних тржишта у неким деловима Европе и Азије, Србија поседује стабилан политички амбијент и доказану формулу успешне сарадње са емиратским партнерима.
„Избор Србије као стратешког партнера УАЕ није случајан; то је резултат дугогодишњег поверења и препознавања Србије као стабилног чворишта на раскрсници Централне Европе и Балкана.“ — Извештај о економској сарадњи, 2026.
3. Кључни сектори за нови талас инвестиција из УАЕ
Услед кризе у Заливу, очекује се да ће УАЕ убрзати реализацију већ договорених пројеката у Србији, али и отворити нове фронтове:
- Енергетска безбедност (НИС): Најзначајнија вест је да је ADNOC (Abu Dhabi National Oil Company) водећи кандидат за преузимање већинског удела у НИС-у од руског Гаспромњефта. Ово би за Србију значило потпуну промену енергетске парадигме и заштиту од западних санкција према руском капиталу. Међутим, промена енергетских партнера носи и потенцијалне ризике. Политички, могуће су нове тензије у односима са Русијом, што би могло утицати на друге стратешке споразуме. С обзиром на значај руског учешћа у српској енергетици, свака брза транзиција може отворити питања безбедности снабдевања и цена. Регулаторно, биће неопходно обезбедити да процес преузимања буде транспарентан и усклађен са домаћим и европским енергетским стандардима, како би се избегле потенцијалне санкције или блокаде. Такође, јавност може изразити забринутост око власничке структуре и дугорочног утицаја страног капитала, што представља репутациони ризик који држава мора узети у обзир.
- Храна као „нова нафта“: За УАЕ, који увозе већину хране, Србија је кључ прехрамбене безбедности. Компанија Al Dahra већ контролише значајне пољопривредне ресурсе, а очекује се даље ширење у прерађивачку индустрију.
- Висока технологија и одбрана: Сарадња са емиратском групом EDGE на развоју дронова и напредних система показује да Србија постаје технолошки полигон за УАЕ у Европи.
- Финансијски мост: УАЕ све више делују као финансијски посредник између кинеског капитала и европског тржишта, користећи Србију као улазну тачку.
4. Закључак: Шанса коју Србија не сме да пропусти
Србија има јединствену прилику да искористи „бег капитала“ из Персијског залива. Док се Западни медији фокусирају на војне аспекте сукоба, Србија тихим дипломатским и економским каналима гради позицију која јој омогућава да постане главни европски центар за емиратске операције. У последњих годину дана, Влада је предузела низ конкретних мера како би додатно привукла емиратски капитал: усвојене су поједностављене процедуре за издавање дозвола великим инвеститорима из УАЕ, уведени су порески подстицаји за улагања у енергетски и пољопривредни сектор, док је могућност брзе регистрације нових компанија значајно унапређена.
Србија је потписала нови билатерални споразум о заштити инвестиција са УАЕ и основала посебну радну групу задужену за подршку стратешким пројектима емиратских компанија. Ове политике и мера пружају додатну сигурност и транспарентност, што Србију издваја као прву дестинацију за нови талас капитала из Залива.
Свеобухватни споразум о економском партнерству (CEPA) који је ступио на снагу 2025. године је већ припремио терен. Сада се отвара питање не само брзине, већ и капацитета Србије да апсорбује овај нови талас инвестиција који тражи сигурност далеко од пламена Блиског истока. Иако је држава у последњих неколико година значајно унапредила законодавни оквир и институционалне процедуре за пријем великих иностраних улагања, одрживост овог процеса зависиће од способности даљег јачања инфраструктуре, кадровских ресурса и административне ефикасности.
Постоје изазови у домену енергетске мреже, логистике и транспарентности процедура, који ће морати бити системски решавани како би инвестиције дале дугорочне резултате. У том процесу, континуирана сарадња државних органа, локалних самоуправа и приватног сектора биће кључна да се избегну потенцијална “инвестициона уска грла” и осигура стабилност привредног раста.
Анализа припремљена за портал Поглед 360 у сарадњи са Саветом АИ.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
