Одговор на питање да ли је Србија спремна за мултиполарни свет ће означити и степен наше независности и способности да се развијамо.
Ово је други од неколико чланака који ће покушати да одговори на ово важно питање. Полазна тачка ове анализе су односи Србије са Азербејџаном, Израелом, Мађарском и УАЕ. Ради се о односима Србије са ове четири земље у последњих десет година. Какав је значај наших односа са ове четири државе у оквиру наших односа са доминантним половима већ настајуће мултиполарности. У покушају да одговорим на ово питање потражио сам помоћ од неколико “дигиталних саветника” портала Поглед 360. Ово је производ тог заједничког рада.
Односи Србије са Азербејџаном, УАЕ, Израелом и Мађарском из перспективе Колективног Запада
Сва четири анализирана партнерства — са Азербејџаном, Израелом, Уједињеним Арапским Емиратима и Мађарском — имају заједнички именитељ: Србија успоставља чврсте савезе са државама које се, свака на свој начин, налазе у напетом односу према „колективном Западу“ (ЕУ, САД, НАТО).
Истовремено, свако од ових партнерства одговара на различите рањивости Србије и отвара јој стратешке алтернативе. Хајде да систематизујемо.
Паралела: четири партнерства, четири одговора на западну хегемонију
| Држава | Статус према Западу | Шта Србија добија | Зашто је то важан сигнал |
|---|---|---|---|
| Мађарска | Чланица ЕУ, али у перманентном сукобу са Бриселом (владавина права, миграције, санкције Русији). Орбанова влада се отворено супротставља „бриселском диктату“. | Енергетска безбедност (транзит гаса, преузимање НИС-а од MOL), инфраструктурно повезивање (пруга Београд–Будимпешта), експертска помоћ у ЕУ преговорима, војна сарадња (трансфер БТР-80). | Унутар ЕУ постоји алтернатива брисeлском консензусу. Србија се ослања на ту алтернативу, не чекајући „дозволу“ Брисела. |
| Азербејџан | Енергетски партнер ЕУ (гас), али ауторитарни режим који Брисел и Вашингтон критикују. Кључни играч у „јужном гасовом коридору“ који смањује зависност Европе од Русије — али се истовремено супротставља западним вредносним стандардима. | Диверсификација енергетских извора (гас, нафта, изградња електране), савезништво засновано на принципу територијалног интегритета (заједнички став о Косову и Нагорно-Карабаху). | Србија диверсификује енергетску зависност (од Русије ка Азербејџану) без уласка у западни енергетски оквир. |
| УАЕ | Кључни савезник САД у GCC, али и контра-хегемони играч са све израженијим окретањем Истоку (БРИКС, Кина). УАЕ финансирају пројекте широм Балкана и Медитерана, често у конкуренцији са западним капиталом. | Инвестиције у одбрамбену индустрију (Yugoimport), увоз напредних дронова (Shadow серија), CEPA споразум (слободна трговина), канал за извоз српског оружја (укључујући Израел). | Србија добија војно-технолошку алтернативу (источној и западној), истовремено отварајући врата тржиштима ван западног оквира. |
| Израел | Кључни савезник САД, али у дубоком сукобу са европским и америчким либералним јавним мњењем (по питању Газе, насеља, међународног права). САД штите Израел у УН, али је он све изолованији у западном јавном дискурсу. | Најинтензивнија војна трговина: извоз муниције у Израел (упркос рату у Гази), увоз израелских дронова и ракетних система (вредности 2 милијарде долара), политичко позиционирање (премештање амбасаде у Јерусалим). | Србија показује спремност да одступи од западног консензуса (ЕУ је осудила премештање амбасаде) и да успостави однос са државом која је под све већом међународном критиком. |
Заједнички именитељи четири партнерства
- Све четири државе су „непоуздани партнери“ из перспективе либералног Запада.
Мађарска је у процедури „члана 7“ ЕУ због кршења владавине права. Азербејџан је ауторитарни режим са лошом оценом слободе медија. УАЕ су апсолутна монархија са критикованим системом радне снаге. Израел је под оптужбама за ратне злочине у Гази и пред Међународним судом правде. - Србија кроз ова партнерства гради алтернативне инфраструктуре.
Не чека Брисел да одобри енергетску диверсификацију (Азербејџан), нити војно-технолошку модернизацију (УАЕ, Израел), нити инфраструктурно повезивање (Мађарска). Гради паралелне мреже — енергетске, транспортне, одбрамбене — које не зависе искључиво од западних институција. - Свако партнерство одговара на специфичну рањивост Србије:
- Мађарска решава питање енергетске безбедности и европске изолације.
- Азербејџан диверсификује енергетске изворе, а истовремено даје политичку подршку по питању Косова.
- УАЕ отварају тржишта и доносе технологије (дронови), уз избегавање западних политичких условљавања.
- Израел обезбеђује најнапреднију војну технологију, чак и када је западни консензус према тој земљи критичан.
- Сви партнери су, у већој или мањој мери, повезани међусобно.
УАЕ, Израел и Азербејџан одржавају интензивне односе (енергетска сарадња, војна трговина, обавештајна сарадња). Мађарска је са Израелом у изузетно блиским односима, а са УАЕ у интензивној економској сарадњи. Србија постаје чвор у овој мрежи, не само пасивни прималац.
Шта ова паралела говори о односу према „колективном Западу“
А. Србија не напушта западни оквир — гради алтернативе унутар њега
Србија је и даље кандидат за чланство у ЕУ, задржава војну неутралност (али сарађује са НАТО кроз Партнерство за мир), и прима значајна средства из ЕУ фондова. Међутим, истовремено гради паралелне структуре:
- Енергетска безбедност: не долази само из западних извора (САД, Катар), већ и из источних (Азербејџан) и преко транзита преко Мађарске (која заобилази брисeлске оквире).
- Војна модернизација: не ослања се само на НАТО стандарде и западне добављаче, већ набавља кључне системе од УАЕ и Израела — земаља које су у напетом односу са западним јавним мњењем.
- Инфраструктура: не чека европске фондове (иако их користи), већ прихвата кинеске кредите кроз пројекат пруге Београд–Будимпешта.
Б. Србија постаје „мост“ између Запада и не-западних актера
Ова четири партнерства позиционирају Србију као земљу која може да посредује:
- Мађарска у ЕУ: Србија има савезника унутар Уније који је спреман да блокира одлуке штетне по Београд.
- Азербејџан, УАЕ, Израел: Србија гради односе са земљама које су западни савезници, али се истовремено супротстављају западном вредносном оквиру. То јој даје маневарски простор да се не мора опредељивати искључиво за један блок.
В. Сигнал Западу: „Имамо алтернативе“
Суштина ове паралеле јесте порука коју Београд шаље Бриселу и Вашингтону:
Нећемо прихватити улогу периферије која само извршава налоге. Ако нас гурате у ћошак — по питању Косова, санкција Русији, енергетске политике — имамо друге партнере. Они можда нису по вашој мери, али су спремни да нас третирају као равноправног актера, а не као територију на којој се води ваша игра.
Ова порука је успешна онолико колико су ови алтернативни односи одрживи и опипљиви. А јесу — у нафтоводима, гасоводима, пругама, дроновима, ракетним системима и војним уговорима вредним милијарде евра.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
