Човек је спреман да добровољно да свој живот само за бесмртност — бесмртност свог рода, свог народа, бесмртност драгоцене Русије.
Аутор: Александар Проханов
Наследио сам дедин златни џепни сат. Као дете, када сам био болестан, мајка би га вадила из марокканског кућишта, отварала златни поклопац, а порцелански бројчаник би заблистао, крхка казаљка са ситним дијамантом би лепршала. Отворила би други поклопац, а мноштво шуштавих, лепршавих зупчаника, великих, малих и ситних опруга и полуга би дрхтало, светлуцало и испуштало мистериозне, крхке звуке, попут ситних чекића који ударају у сребрне наковње. Ово се ковало време. Ово се ковала историја.
Мој деда, земски лекар који је радио на територијама Донске козачке војске, вадио би сат из џепа и гледао у бројчаник. Кружно кретање нежне златне казаљке већ је скривало Први светски рат, његову смрт у болници за тифус, револуцију, затворске возове, огромне грађевинске пројекте, Рајхстаг исписан руским писмом, моје рођење, Гагарин. На овом бројчанику, лежећи у дедином длану, већ је био садашњи Донбас, брутални рат и стидљиви трачак наде који се у њему отварао – мировни преговори, могући крај рата, крај беди, крви и сузама.
Мировни преговори у Украјини се истовремено одвијају на више локација. Укључују земље, континенте, угледне политичаре, софистициране стратеге и лукаве обавештајне официре. У преговорима нема тривијалности, нема безначајних детаља. Уз огромна, очигледна питања о којима новине и телевизија непрестано говоре, постоје безбројна неухватљива мала питања, од којих свако прети да осујети преговоре или, обрнуто, обећава њихов успешан завршетак. Преговори се одвијају у свету у коме свако познаје свакога, свако зависи од свакога, свако се плаши свакога и свако се ослања на свакога.
Заустављање рата у Украјини значи заустављање ротације многих точкова и зупчаника које је рат покренуо и који раде на даљем продужавању рата. Заустављање неких точкова и убрзавање других је ствар највеће уметности, највећег врачања и врачања, јер имамо посла са савременом историјом, непризнатом, која досеже у бесконачно далеку прошлост, треперећи из будућности. После мира, историја ће кренути даље, а њени мучни, смртоносни елементи ће опстати. Мировни процес у Украјини биће гарантован бројним гаранцијама, али неће бити гарантован гаранцијом коју историја даје човечанству, гаранцијом коју звездано небо даје човечанству, јер земаљска историја има своје корене на небесима.
О овом рату биће написане књиге, које ће описати учесници и сведоци. У почетку ће то бити есеји ратних дописника, који ће бити ослобођени војне цензуре. А у својим дневницима откриваће догађаје непознате телевизијским гледаоцима и читаоцима новина. Појавиће се „поручничка проза“, као што је то било у време Бондарева и Бакланова — сурова и немилосрдна истина о руској вољи за победом, коју је војска постигла по цену великих жртава и великог стоицизма.
Појавиће се епска дела, која приказују бојно поље, престонички салони, болнице пуне крвавих завоја и ђакузије испуњене ружичастом пеном. У овим епским романима сазнаћемо о дипломатама, издајницима, пребежницима и херојима попут Александра Матросова и Јевгенија Родионова. Учићемо о командантима попут Жукова и Ватутина. Учићемо о врховном команданту који је водио овај рат на хиљадама фронтова, побеђујући га у свакодневним сукобима. Можда ће се појавити књиге о страхотама овог рата, сличне Астафјевљевом роману „Проклети и убијени“.
И рат, завршивши се на бојном пољу, наставиће се у књижевности, биће утиснут у народно памћење, трансформишући се из хронике у мит. Овај мит ће бити креативан и обликоваће руску историју у њеном послератном периоду. Русија, завршивши рат, успоривши брзину и звецкање војних трака, пославши своје уморне војнике и официре кући, окренуће се себи, црпећи из рата огромно, драгоцено искуство својих неуспеха, својих тријумфа, свог непобедивог руског успона. Кроз многе сузе и туге — до ликовања.
Кроз разарања и поразе — до победоносног стварања. Кроз многе смрти — до бесмртности. Јер човек је спреман да добровољно да свој живот само за бесмртност — бесмртност свог рода, свог народа, бесмртност драгоцене Русије.
