Када Владимир Ђукановић у „Политици” упореди Србију са Мексиком и нарко-картелом Синалоа, то није тренутак искрености. То је панична бежбедносна одбрана Андрићевог венца са циљем да се заштити „неко“, жртвује Ивица Дачић и прикрије десетогодишњи државни спонзорисани криминал који је кулминирао крвавим сукобом на Сењаку. Да се Власи не сете.
Активирање медијске мочваре Србије
Медијска мочвара у Србији званично је прокувала. Најбољи доказ за то је ауторски текст истакнутог напредњачког функционера и гласноговорника Владимира Ђукановића у листу Политика. У тренутку када се безбедносни сектор распада под теретом афере „Сењак” и хапшења бившег начелника београдске полиције Веселина Милића, Ђукановић исписује реченице које звуче као да су преписане из најоштријих опозиционих говора: Србију пореди са Мексиком, а српску полицију са корумпираним структурама под контролом злогласног нарко-картела „Синалоа”.
За сваког озбиљног безбедносног аналитичара и извиђача који ствари посматра из тишине и мрака, ова изненадна ПР „искреност” је јасан црвени аларм. Овде се не ради о буђењу савести. Ово је почетак класичне операције контролисања штете (Damage Control), вођене директно са Андрићевог венца.
Шта је, између осталога, написао Владимир Ђукановић?
„Испада да је држава ушла у неки ресторан на сусрет са човеком за кога се сумња да је из криминалног миљеа и да са њим договара да се у ресторан доведе особа за коју се такође сумња да је из криминалног миљеа како би они решили несугласице.
Свако ће помислити да смо постали Мексико, тачније Синалоа, јер баш тамо готово комплетна полиција ради за нарко-картел.
Уколико се нешто радикално не предузме, доживећемо судбину мексичких територија где војска и полиција не смеју да зађу и да праву власт врше нарко-банде које под директном контролом имају полицију, локалне политичаре, посланике, министре.
Дакле, време је да се са речи пређе на дела и да се покрене свеобуватна акција чишћења полиције од позорника до директора, свако да се нађе на провери.”
Не тако мали број функционера СНС-а има конекцију и комбинације на сличан начин како је то имао и дојучерашњи начелник београдске полиције.
Снајперски прецизна улога Веселина Милића: Ко је стварао српски Мексико?
Ђукановић панично упозорава да ћемо доживети судбину мексичких територија где војска и полиција не смеју да кроче, док истовремено прећуткује кључно питање: Ко је пуних 14 година стварао, штитио и у безбедносни апарат угуравао људе који су ту границу избрисали?
Веселин Милић није пао са Марса у мају 2026. године. Он је аутентични кадар ове власти. Био је начелник београдске полиције у ноћи када су фантомке рушиле Савамалу, а полиција одбијала да одговори на позиве грађана. Уместо смене и суђења, Милић је тада награђен – Александар Вучић га је лично узео за свог саветника за безбедност, чак и након што је јавно махао списком деце за ликвидацију после трагедије у ОШ „Владислав Рибникар”.
Када десет година штитите човека који суспендује закон за рачун партијских потреба, онда је потпуно природно да тај исти човек заврши у ресторану на Сењаку, где као начелник полиције, у друштву још четворице полицајаца за столом, посредује у милионском сукобу између СНС батинаша и финансијских лобија око Алта банке. Сакривање леша и уклањање доказа соном киселином у Путинцима није „инцидент” – то је логична завршница система који је неко (ко контролише све) лично пројектовао.
Операција „Санитарни кордон” око Оскара
Зашто се Ђукановић оглашава баш сада? Одговор лежи у паници унутар куполе моћи након што су у Скупштини исцурели брутални оперативни подаци:
- Породична контаминација Владе: Јавност је сазнала да је Дејан С., човек оптужен за уклањање тела убијеног Александра Нешовића Баје, наводно у директној емотивној вези са свастиком актуелног премијера Милоша Вучевића.
- Мацутов гаф: Вучевић и Премијер Ђуро Мацут су, због тоталног колапса безбедносних протокола, сутрадан ручали на свежим траговима крви у ресторану на Сењаку, где је Мацут дословно газио по заосталим чаурама.
- Тајни ноћни преговори: „Неко“ је лично морао да проведе ноћ преговарајући са Милићем о његовом контролисаном хапшењу, како начелник из ћелије у ЦЗ-у не би повукао целу државну структуру за собом.
Ђукановићева колумна у Политици служи као ПР штит за Александра Вучића. Ја видим циљ да се Оскар прикаже као неко ко се „изненада згражава” над криминалом у сопственој полицији, како би се сачувао његов лажни култ безгрешности пред нове изборе.
Лов на Дачића и пуцање коалиције
Овај „мексички наратив” има и своју унутрашњу политичку жртву. СНС-ова машинерија је донела одлуку: комплетан цех криминалног блата биће испоручен Ивици Дачићу и његовом ресору. Скупштински напади напредњачких јуришника, који тврде да се министра унутрашњих послова „не тиче што му начелник полиције крије лешеве”, јасан су увод у политичку ликвидацију СПС-а.
Како ствари стоје, притисак је тек почео. Социјалисти су сатерани у ћошак и предвиђања из безбедносних кулоара су јасна: ово води или у брзи формални расцеп унутар СПС-а – где ће реформистичка струја око Бранка Ружића активирати Статутарну комисију да спаси партијско језгро из Скај блата и повеже се са новом хоризонталном енергијом Студентског покрета – или у панично, изнуђено иступање СПС-а из коалиције кроз тактику „бега унапред”.
Маске су спаљене у соној киселини
Врх режима више не може да објашњава грађанима зашто о криминалу у врху МУП-а сазнају са социјалних мрежа, од бегунаца из других држава, док унутрашња контрола (коју води кадар доведен директно из БИА-е) годинама „не примећује” Милићеве милионске некретнине са платом од 200.000 динара.
Господине Ђукановићу, у једном сте у праву: Србија јесте почела да личи на Мексико. Али не због опозиције, студената или независних портала. Србија личи на Синалоу зато што је Ваш странка од безбедносног сектора направила приватну агенцију за заштиту криминалних лобија, грађевинских комбинација и партијских батинаша. Кула од карата се урушава, а прање руку у државној штампи више не може да заустави долазак „Црног лабуда”. Време за свођење рачуна је почело.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net