Хаос је реч која најбоље описује ситуацију у Србији у последњих пар година. Број хаотичних догађаја се ређа један за другим. Може ли хаос бити део плана? Може!
Овај текс и анализу сам објавио крајем маја 2026. године. Објављен је на другом сајту који је у потпуности на енглеском језику. Тај сајт је прошао кроз неколико трансформација и тренутно за њега немам времена. Шта ме је навело на превод на српски и објављивање у Погледу 360? Слање 87 типова сумњивих намера и прошлости је била кап која је прелила чашу. Хајде да поверујемо да је „неко из окружења“ донео ту одлуку онако одокативно. То пребацује кривицу на „некога“. Хаде да видимо ко би могао да буде тај „неко“.
Ајнхорн, Израел и оперативна мрежа иза режима
Човек у бекству од израелске правде живи у Београду, зарађује милионе, гради имиџ председника и организује извоз муниције у активну ратну зону. Ово није хипотеза — ово су документоване чињенице.
Када говоримо о страним утицајима на српску политику, обично помислимо на Русију, Кину или Европску унију. Ретко помињемо Израел. И управо је израелска нит – конкретна, документована и финансијски мерљива – која открива можда најбољи пример онога што политиколози називају „заробљеном државом“: систем у коме страни актери користе домаће институције за своје интересе, а домаћи лидер то дозвољава у замену за политичку заштиту и личну корист.
Централна фигура ове приче зове се Јисраел „Срулик“ Ајнхорн. Али прича почиње много пре него што је он стигао у Београд.
Муниција: 182 милиона долара и 3.000 тона
Од 7. октобра 2023. године — дана када је Хамас покренуо напад на Израел — до 31. децембра 2025. године, Србија је извезла оружје у Израел у вредности од преко 182 милиона долара. Укупна количина транспортованог оружја премашила је 3.000 тона.
Ове податке није процурео неки анонимни извор. Потичу из Завода за статистику Републике Србије — државне институције задужене за евидентирање спољне трговине.
Паралелно са овим извозом, Србија је увозила оружје из Израела. У августу 2025. године, израелски одбрамбени гигант Елбит Системс потписао је уговор са Србијом вредан 1,64 милијарде долара — петогодишњи пакет који укључује прецизне артиљеријске и ракетне системе дугог домета, борбене дронове са вештачком интелигенцијом, системе за електронско ратовање и напредну обавештајну инфраструктуру. То је 70% укупног годишњег одбрамбеног буџета Србије у једном уговору.
Ово није био први уговор. Почетком 2024. године, Елбит је продао Србији артиљеријске системе и дронове у вредности од 335 милиона долара. Затим је уследио уговор вредан 1,64 милијарде долара. Министарство одбране Србије није одговорило ни на један новинарски упит о овим куповинама. Председник Вучић, по сопственим речима, је „једини“ који објављује информације о куповини и извозу оружја.
Ко је Срулик Ајнхорн — и зашто живи у Београду?
Израел „Срулик“ Ајнхорн није класични политички консултант. Његова биографија подсећа на сценарио шпијунског романа — осим што је у потпуности документована.
Каријеру је започео као ди-џеј и организатор журки на хипстерској сцени Тел Авива. Затим је ушао у свет политичког маркетинга и почео да ради за Бенџамина Нетањахуа 2019. године. Учествовао је у четири изборне победе израелског премијера. Израелски новинари описују његове методе као рад са „алтернативним чињеницама и запаљивим лажима“, систематско ширење дезинформација о противницима и стварање „токсичне атмосфере“ у јавном дискурсу.
Паралелно са радом за Нетањахуа, Ајнхорн је почео да ради за Александра Вучића. У Београду је основао консултантску фирму Insight Partners, а касније и Perception Media. Његов задатак: „значајно побољшање имиџа Србије и Вучића“ у иностранству – укључујући Сједињене Државе и Европу.
Детаљи кампање које су открили БИРН и израелски лист Харец бацају потпуно другачије светло на оно што је јавност мислила да зна о Вучићевом односу са западним медијима. Ајнхорн је планирао да Вучић буде гост у неким од најпознатијих америчких подкаста — Џоа Рогана, Криса Андерсона и Бена Шапира. Било је планирано да се на Бродвеју у Њујорку постави билборд са натписом: „Хамилтон је леп, али Србија је најбрже растућа економија на Балкану“. Страни аутори су ангажовани да афирмативно пишу о председнику. У децембру 2023. Ајнхорн је објавио колумну у Јерусалим посту под насловом „Србија сија кроз свог председника“.
Колика је финансијска вредност овог посла? Харец је утврдио да је Ајнхорнова компанија у Србији зарадила 2,3 милиона долара само од „услуга на страном тржишту“ у периоду од априла до децембра 2024. године. То је период у којем је, како сам Харец напомиње, „емигрирао у Србију“.
Зашто је емигрирао? Зато што га је израелска полиција тражила.
Катаргејт, цурење информација са Би-Би-Сија и налог за хапшење
Ајнхорн је у центру два велика скандала у Израелу, које локални медији називају „Бибиликс“ и „Катаргејт“.
У скандалу који укључује цурење поверљивих докумената, Ајнхорн је осумњичен да је, заједно са бившим портпаролом Нетанијахуовог кабинета Елијем Фелдштајном и Џонатаном Урихом, учествовао у крађи и дистрибуцији поверљивих војних докумената — од којих је један завршио у рукама немачког листа Билд. У приватним порукама размењеним путем Сигнала, Ајнхорн и Фелдштајн су разговарали о поверљивом документу и називали Катарце „пријатељима“ — у време када су обојица, према истражитељима, примали новац из Дохе.
У причи „Катаргејт“, Ајнхорн је осумњичен да је водио тајну ПР кампању за Катар — државу која финансијски подржава Хамас — током активног израелског рата у Гази. Истовремено, радио је за Нетањахуа и примао израелски новац. Три стране, три клијента, три различита интереса — и поверљиви војни документи између њих.
Израелска полиција је издала налог за хапшење. Ајнхорн се није појавио на испитивању. Уместо тога, преселио се у Београд.
У јулу 2025. године, два израелска истражитеља су дошла у Врховно јавно тужилаштво Србије у Београду да испитају Ајнхорна. Детаљи тог испитивања нису откривени јавности. Зашто? Зато што је Србија захтевала тајност.
У јануару 2026. године, израелска полиција је званично прогласила Ајнхорна „бегунцем-криминалцем“.
И даље живи у Београду.
Муниција, Ајнхорн и Црна Гора: Оперативна улога
Ајнхорнова улога у Србији није била само маркетинг. БИРН је, у сарадњи са Харецом, документовао да је Ајнхорн помогао у организовању састанака на високом нивоу који су били важни за почетак извоза српске муниције у Израел преко Црне Горе.
Ово је кључни детаљ. Ајнхорн је био саветник не само Вучића током овог периода, већ и црногорског премијера Милојка Спајића. Његове паралелне позиције у две суседне владе — Србији и Црној Гори — омогућиле су му да служи као „мост“ за логистику коју ниједан формални дипломатски канал не би лако омогућио.
Дакле, човек под истрагом због крађе тајних докумената и рада за страну силу, тражен по потерници, живи у Београду, зарађује милионе, гради имиџ двојице балканских лидера и организује транспорт оружја у активну ратну зону.
Ово није обавештајна операција у смислу теорије завере — то је оперативна мрежа видљива свакоме ко жели да гледа.
Елбит, дронови и питање сврхе
Вратимо се на уговор са Елбит Системс. Вредност: 1,64 милијарде долара. Садржај: прецизни артиљеријски и ракетни системи дугог домета, борбени дронови са вештачком интелигенцијом, системи за електронско ратовање и обавештајна инфраструктура ISTAR.
Ово оружје није купљено у одбрамбене сврхе у уобичајеном смислу. Ракете дугог домета нису одбрамбено оружје. Борбени дронови нису одбрамбено оружје. Системи за електронско ратовање нису одбрамбено оружје.
Војни аналитичар Александар Радић јавно је поставио питање које влада није желела да чује: „Питао сам израелску владу, компанију Елбит и Министарство одбране, које је морало да одобри сваки војни посао, да ли у уговору постоје клаузуле које би забраниле употребу овог оружја против једне од наших пријатељских земаља или земаља НАТО-а, на пример Хрватске, а они су одбили да то коментаришу.“
Питање остаје без одговора. Министарство одбране не комуницира са медијима о овим куповинама. Председник Вучић се прогласио јединим информисаним — и јединим компетентним — да о томе говори.
Паралелно са тим, Србија је, истовремено док је куповала ово оружје, извозила муницију у Израел. Размена је симетрична: Србија обезбеђује муницију, Израел обезбеђује технологију. Ко посредује? Ко организује? Ко штити овај однос?
Одговор је: Ајнхорн.
„Агент хаоса“: Процена израелских новинара
Израелски новинар Јоси Мелман, специјалиста за обавештајне послове, дао је процену Ајнхорновог рада коју вреди цитирати у целости:
„Крив је за ширење лажних информација о личностима и стварање веома токсичне атмосфере у Израелу. Претпостављам да је исто и у другим земљама, попут Мађарске и Србије. Кад год постоји десничарски лидер са тиранским тенденцијама, они то искоришћавају. Покушавају да поткопају истину. Желе да изазову забуну у јавности, тако да јавност не разликује истину од лажи и заправо живи у хаосу. Дакле, на неки начин, Срулик Ајнхорн је агент хаоса.“
„Агент хаоса“ у Израелу — исти агент у Србији. Исти клијент, иста метода, исте последице.
Сада овоме додајте слоган „Боље бити учитељ него нациста“ — слоган Српске напредне странке, за чије ауторство су студенти Факултета организационих наука директно оптужили Ајнхорна. Слоган који деценијама дели српску јавност, нормализује поређење политичких противника са нацистима и систематски трује политички дискурс.
„Агент хаоса“ је веома тачан опис у овом случају.
Вучић, Нетањаху и изолација
У септембру 2024. и септембру 2025. године, Александар Вучић и Бенјамин Нетањаху састали су се на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку. Нетањаху се јавно захвалио Вучићу на његовој „снажној подршци Израелу“ и „непоколебљивом пријатељству“.
Важно је разумети ово у контексту. У то време, Нетањаху је био оптужен од стране Међународног кривичног суда за злочине у Гази. Многе европске земље су одбиле да га приме. Шпанија, Ирска, Белгија, Холандија — нека од ових питања су решена ћутањем или отвореним одбијањем да га приме. Светски лидери су избегавали фотографисање са Нетањахуом.
Вучић се сликао. Вучић се састао. Вучић је захвалио.
Истовремено, Израел је испоручио Србији технологију за надзор и обавештајне системе. Вредност ових система није само војна — они су алати за контролу комуникација, праћење грађана и обраду обавештајних података. То су исте технологије које Елбит продаје широм света, укључујући и режиме познате по злоупотреби система за надзор против сопствених грађана.
Питање које новинари нису довољно истражили: да ли Србија користи израелску инфраструктуру ISTAR и C4ISR само за спољашњу одбрану, или и за унутрашњи надзор?
Оружје за бензин: Морална димензија
Постоји и морална димензија ове приче коју не можемо игнорисати.
Елбит Системс је компанија чији су дронови, хексакоптери и борбени авиони коришћени у операцијама у Гази. Уједињене нације и бројне невладине организације документовале су употребу ове технологије у ваздушним нападима који су резултирали цивилним жртвама.
Паралелно са куповином ове технологије, Србија је продала Израелу муницију, вредну 182 милиона долара, тежине 3.000 тона. Ова муниција је транспортована преко Црне Горе. Постоји озбиљан разлог за претпоставку да је бар део ове муниције коришћен у оружаном сукобу.
Министарство одбране Србије никада није одговорило да ли уговори са Елбитом садрже клаузуле о намени. Председник Вучић је у јуну 2025. године тврдио да је Србија обуставила извоз у Израел — али без верификације, транспарентности или парламентарног надзора.
Ово није само питање спољне политике. Ово је питање одговорности.
Закључак: Сигурна кућа
Постоји дипломатски (обавештајни) термин — „сигурна кућа“ — за место где оперативац може да борави без ризика од екстрадиције или хапшења, уз знање и прећутну сагласност домаћих власти.
Београд је, у случају Срулика Ајнхорна, функционисао и даље функционише управо тако. Човек ухапшен у Израелу, осумњичен за крађу тајних докумената и рад за страну силу, живи у Београду, води консултантску фирму, зарађује 2,3 милиона долара за осам месеци, гради имиџ два балканска председника и посредује у пословима вредним стотина милиона долара.
Истовремено, Србија потписује уговоре о наоружању вредне преко две милијарде долара са земљом у чијој је влади радио исти овај човек, извози муницију у активну ратну зону и штити детаље тих трансакција позивајући се на државне тајне.
Ово није савез. Ово је однос зависности — у којем Вучић добија политичку заштиту, новац за пропаганду и безбедносну технологију, а заузврат обезбеђује муницију, тржишта и тишину.
И управо та тишина — министарства, тужилаштва, парламента — говори најгласније.
Ја мислим да знам ко је „неко“. Шта ви мислите?
Текст је заснован на истраживачким извештајима БИРН-а, извештавању израелских новина Харец и Тајмс оф Израел, подацима Завода за статистику Републике Србије, јавним изјавама учесника и документацији израелске полиције. Сви горе наведени подаци се могу проверити из наведених извора.
Припремљено уз помоћ Клода АИ (Антропик).
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net