Збогом памети, добар дан туго. Управо сам одгледаo видео клип на YouTube и морам да кажем да сам шокиран. Зоран (Баки) Анђелковић је био гост заједно са Милошем Јовановићем.
Нећу вам препричавати шта су водитељи и гости казали. То можете да погледате сами:
Тужно је видети ко је на челу једне стратешки изузетно важне институције државе Србије. Тужно је чути како буком покушава да одбрани оно што се више одбранити не може. Пошто за господина Зорана Анђелковића раније нисам чуо, бацих се на претрагу. Ево шта сам „открио“:
Од Титовог пионира и ударника до директора Поште Србије – Историја камелеона
Биографија и каријера Зорана Бакија Анђелковића представљају класичан пример политичког преживљавања и прагматизма кроз четири различите епохе – од позног социјализма, преко деведесетих и Милошевићевог режима, па све до постпетооктобарске транзиције и актуелне владајуће коалиције СНС-СПС.
За шта је стручан? (Образовање и привредни профил)
Формално посматрано, Анђелковић има двоструки образовни профил, али се кроз целу каријеру позиционирао првенствено као менаџер у јавном сектору и медијски предузетник.
- Образовање: Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду. Поред тога, завршио је и тадашњи Факултет одбране и заштите (данас Факултет безбедности) у Београду, стекавши звање професора одбране и заштите.
- Рано искуство у привреди: Каријеру је започео осамдесетих година у чувеним „Робним кућама Београд“, радећи као директор радње у родном Варварину, а касније и као директор предузећа „Крушевац промет“.
- Управљање јавним предузећима: Иако није саобраћајне струке, годинама је водио највише органе „Железница Србије“. Од 2008. до 2012. био је председник Управног одбора овог јавног предузећа, а од 2012. до 2022. године председник Скупштине акционарског друштва „Железнице Србије“.
- Медијски бизнис: Са својом породицом основао је и дуго водио „Радио С“, који је од локалне станице израстао у једну од најмоћнијих националних радио-мрежа у Србији, што му је донело озбиљан утицај у медијској сфери.
За разлику од многих ликова данашње политичке „елите“, Зоран Анђелковић бар није купио диплому и на томе му скидам капу.
Политичка каријера: Од омладинца до директора Поште
Његов политички пут траје више од четири деценије и може се поделити у неколико кључних фаза:
1. Комунистички период (Осамдесете)
У политичке воде улази преко Савеза комуниста (СКС). Био је класичан кадар тадашњег ССО-а (Савез социјалистичке омладине).
- Обављао је функцију председника омладине Србије (1984–1986), а затим и секретара омладине Југославије.
- Био је познат и на терену – као командант велике савезне радне акције на изградњи Ауто-пута 1984. године. Крајем осамдесетих улази у само Председништво ЦК СК Србије.
2. Стуб Милошевићевог СПС-а и Косово (Деведесете)
Трансформацијом Савеза комуниста у Социјалистичку партију Србије (СПС), Анђелковић постаје један од њених кључних оперативних људи на терену. Из тог периода датира и његов надимак Баки.
- Био је генерални секретар СПС-а и шеф посланичког клуба у Скупштини Србији, где је биран за посланика готово у свим сазивима од 1990. до 2007. године.
- Министар за спорт и омладину: Ову функцију обавља у другој влади Мирка Марјановића (1998–2000).
- Управљање Косовом: Његова најкомплекснија и историјски најистакнутија улога била је функција председника Привременог Извршног већа за Косово и Метохију (1998–2002). Постављен је у тренутку када су сукоби ескалирали и практично је водио цивилну власт на терену током НАТО бомбардовања и непосредно након повлачења војске, покушавајући да организује живот преосталог српског становништва.
3. Повлачење у заветрину и бизнис (После 2000.)
Након 5. октобра 2000. године и пада Слободана Милошевића, Анђелковић остаје веран СПС-у, али се вешто повлачи из првих редова дневне политичке борбе. Фокусира се на развој свог медијског бизниса (Радио С) и прелази на позиције у управним одборима државних система (поменуте Железнице Србије), где је функционисао као део коалиционих договора. У Скупштину се вратио само накратко, од 2013. до 2014. године, како би заменио Ивицу Тончева.
4. Повратак на велику сцену под окриљем СНС-а (2024–данас)
Анђелковић је у мају 2024. године именован за вршиоца дужности директора „Поште Србије“, али на директан предлог листе Српске напредне странке (СНС). Пре овог именовања, две године је провео на позицији специјалног саветника министра за дијаспору.
Када сам прочитао ову биографију постало ми је јасно одакле господину Анђелковићу успева да буде врло шармантан, „народски човек“ и изузетно гласан. Не постаје се командант велике савезне радне акције тек тако! „… да са твога пута не скренемо“
Падоше ми на ум речи покојног Младена Делића: „Људи да ли је ово могуће“!
Ја се посебно захваљујем господину Анђелковићу на инсистирању (негде почетком клипа) да Поште Србије више није Јавно предузеће (ЈП) него Друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о.) Зашто? Ја сам био (оправдано) одсутан са ових простора од 1987. до 2024. То значи да нисам упућен у разлике између ЈП и д.о.о. Он ме је навео да проверим о чему се ради. О томе следи чланак – још један у мојој серији која обрађује (не)сувереност Србије.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net