Да ли саборност може да функционише у земљама које нису једнонационалне и које су мултирелигијске? Ако погледамо Европу из деведесетих година прошлог века, одговор би био негативан. Сви знамо шта се десило са Чехословачком, Совјетским Савезом и Југославијом. Ако погледамо данашњу Русију, појављује се трачак наде да је то ипак могуће. Руси и Чечени који су прошли кроз крвави рат данас ратују раме уз раме за јединствену Русију.
Искуства из деведесетих година прошлог века упозоравају да би таква саборност била врло крхка и неодржива без сагласности свих нација и религијских лидера о томе. Црква у томе игра значајну улогу али пре свега политичари. Политичари су ти који се редовно појављују у медијима. У Србији политичари (и “леви” и “десни”) контролишу медија и користе их за своје интересе. Најважнији фактор је свакако народ ослобођен предрасуда. Народ који одбија да буде подељен и манипулисан.
Саборност у Србији – Шта је потребно?
Саборност може ефикасно функционисати у мултирелигијској земљи, али то захтева прихватање њеног правог значења „јединства у мноштву“.
У својој филозофској суштини, саборност се дефинише као унутрашње диференцирана, органска целина међусобно повезаних појединаца. Саборност не захтева културну или верску униформност. Уместо тога, замишља друштво у којем различите групе превазилазе своју изолацију како би формирале заједницу која је „бесконачно разнолика по саставу, али коју карактерише морална солидарност“..
Да би саборност функционисала у држави са више религија, мора бити испуњено неколико кључних услова:
1. Одвајање од етнонационализма и ексклузивизма.
Да би служила као уједињујућа снага, саборност мора бити строго одвојена од политизованих, етнонационалистичких пројеката. На Балкану, екстремна тумачења су понекад користила концепт као оружје како би промовисала идеју „једне нације, једне религије у једној држави“, која инхерентно одбацује плурализам, демократију и толеранцију. Када се религија сведе на пуки цивилизацијски маркер који се користи за искључивање других, она издаје релациону великодушност и гостопримство које истинска саборност захтева .
2. Теологија загрљаја и плуралистичког сусрета.
У разноликом друштву, саборност мора да пређе из одбрамбеног става у став „плуралистичког сусрета“. Дубоке разлике између религија не морају нужно довести до подела. Оне могу пружити контекст за постизање дубље мудрости и пријатељства. Ово захтева „теологију загрљаја“ која одбија да дефинише сопствени идентитет у супротности са другима, омогућавајући реципрочно признавање „религиозног другог“. Посматрање сусрета са различитим верама не као претње, већ као прилике за међусобно поштовање, је од суштинског значаја за кохезивну мултирелигијску државу.
3. Изградња међуверских и секуларних савеза
Саборност може да подстакне дубока и неочекивана савезништва између различитих система веровања. На пример, конзервативни Православни идеал саборности као чврсто повезане, верски засноване заједнице дели снажне сличности са исламским концептом уме. Штавише, концепт се може проширити чак и на секуларне грађане. Мислиоци сугеришу да се може појавити „обична саборност“ заснована на радикалној грађанској солидарности и „заједништву“, пружајући заједнички простор где људи свих вера и без вере могу сарађивати..
Да предухитрим критичаре – Немам намеру да правим некакву нову Југославију. Зашто онда ово пишем? Прво, државе које нису национално и верски хомогене имају само два начина до реше тај “проблем”. Један је подела (укључујући територијалну) са свим последицама које су познате. Други је доминација највеће групе над мањим групама.
Овај други начин потенцијално води на поделу (укључујући територијалну) када се за то створе услови – фактор дестабилизације који страни играчи на Балкану користе вековима. И тако у круг. Док и једни и други не постану плен глоблиста и својих локалних поглавица који ће тим глобалистима служити и заузврат купити мрвице са стола док странци пљачкају наше природне ресурсе. Да ли вам се ово чини познатим?
У Србију сам се вратио 2024. године. Од 1999. године враћао сам се као туриста једно десетак пута. Вести сам пратио редовно али не могу рећи да сам био добро обавештен. Знате ли шта ми је запало за око? Сваки пут сам приметио да је саборност која је била висока 1999. године полако али сигурно слаби. Знам да ће звучати провокативно али чини ми се да је саборност у Србији данас слабија него 1987. године када сам отишао у бели свет. Позивам критичаре да ми докажу супротно.
Лета Господњег 2024. мислио сам да српски суверенисти (да сада не набрајам све странке које се декларишу као такве) имају шансе да преузму улогу снаге која ће државу одвести у прави просперитет. За мање од две године, од те наде је остало врло мало. Зашто?
Да ли су лидери српских суверенистичких партија издали саборност?
Да , према мојим оценама и оценама неких истакнутих интелектуалаца и политичких аналитичара из самог патриотског блока, лидери српских суверенистичких партија су у пракси издали и изневерили изворни концепт саборности. Издали су је тиме што одбијају да се усагласе и нађу заједнички језик. У Србији се политичке партије сматрају као приватно власништво које је неотуђиво. “Лидери” странака остају на челу истих и после пораза на изборима (више од једног). То правило важи и за партије глобалиста.
Приметио сам да је у Србији врло мало поштовања према Војиславу Коштуници. Он је једини поднео оставку после пораза на изборима. Тако се то ради у правој демократији. У Аустралији би кратко казали “нико се не клади на коња који губи трке” као објашњење. Моји кенгури воле да се кладе на коњским тркама и свакако знају пуно о томе.
Саборност, као духовно и социјално-филозофско начело, захтева превазилажење личности, самољубља и гордости.. У саборности, човек својим свакодневним напором треба да савлађује сопствени его (сви га имамо) и да тежи сагласности и једногласности са другима ради општег добра, а не сопственој победи и моћи. Међутим, деловање лидера суверенистичких странака показује потпуно супротан образац понашања.
Издаја саборности се огледа у следећем:
Секташки менталитет и сујета уместо саборности
Како истиче историчар Милош Ковић, у суверенистичком блоку на српској политичкој сцени влада склоност поделама и „дивљачка нарцисоидност”. Чак и када се слажу у девет од десет тачака, људи су спремни да се сукобе и разиђу због једне преостале, што Ковић директно назива „секташким, а не саборним менталитетом”. На пример, брз распад покрета „Ми – Глас из народа” обележен је управо сујетом, питањима „зашто се ја истичем” и ултиматумима лидера око апсолутне контроле. Сада видим да се и “Ми – Снага народа” осипа.
Новац и привилегије испред идеје
Публициста Игор Ивановић најављује да је „саборни” дух у програмима ових странака присутан само декларативно. Све док се не појаве паре из државног буџета. Чим се суверенистичке странке домогну Народне скупштине, великих средстава и привилегија, идеја саборности бива савим подређена себичним интересима. Тада почињу унутрашњи, приземни сукоби политичког карактера уз појаву психологије чистки “неподобних кадрова”. Да ли револуција једе или не једе своју децу?
Неспособност за политичко жртвовање
Суверенистички бирачи константно траже уједињење патриотских снага. На жалост лидери нису у стању да оставе по страни личне сујете чак ни када су у питању интереси Косова и Метохије или Републике Српске.
Неке процене говоре да би уједињени “суверенисти” могли да освоје најмање 15% гласова на парламентарним изборима. Неки чак говоре и о читавих 20%. Овако како ствари стоје данас после последње од многих подела расколничка братија која парадира као “суверенисти” неће прећи ни цензус.
Господо, држава је у озбиљном проблему када безличне групе без познатог програма и циљева и без познатих лидера (говорим о “студентском покрету”) представљају једину снагу способну да понуди алтернативу тренутној влади. То значи да народ гласа против (не само садашње “власти” него и против немуште “опозиције”). То значи да народ бира да верује некоме “на слепо” уместо да верује политичким странкама.
Када ће српски “суверенисти” схватити да без саборности не може бити ни суверености? Време је да почисте своје двориште или да се склоне.
Анализа припремљена у сарадњи са Gemini АI моделом компаније Google. “Копање” по подацима је импресивно обавио NotebookLM компаније Google.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
.