Април 2026. године је донео политичке промене у Бугарској и Румунији које могу резултирати промени снага на полуострву. Знам, по многима Румунија није на Балкану. Можда је мањи део Румуније део Балканског полуострва али политички и историјски она свакако припада Балкану.
Резултати парламентарних избора у Бугарској (19. април 2026)
Бугарски парламентарни избори одржани 19. априла 2026. године су фундаментално променили политички пејзаж земље. Након пет година застоја и осам ванредних избора, бивши председник Румен Радев и његова нова странка, Прогресивна Бугарска (ПБ) , обезбедили су убедљиву победу са око 44% гласова .
Овај резултат даје Радеву скоро већину (отприлике 130–135 места у скупштини од 240 места), што је омогућило прву стабилну владу после више година.Ево анализе како би овај исход могао утицати на односе Бугарске са њеним суседима и регионалним партнерима:
1. Северна Македонија: Обновљена тврдокорна линија или прагматизам?
Односи са Северном Македонијом су затегнути због спорова око историје, језика и права бугарске мањине.
- Фактор Радев: Као председник, Радев је био гласни заговорник услова „Француског предлога“, инсистирајући да Северна Македонија мора да укључи Бугаре у свој устав пре него што преговори о приступању ЕУ могу да се наставе.
- Изгледи: Са новим мандатом и без потребе да удовољава крајње десничарским коалиционим партнерима (који су углавном пропали на овим изборима), Радев би могао да покуша „прагматични“ пробој.Међутим, мало је вероватно да ће ублажити основни захтев у вези са уставним променама, што би потенцијално могло да држи пут Северне Македоније ка ЕУ у стању „стабилне пат позиције“.
2. Турска: Уравнотежење енергије и миграција
Однос Бугарске са Турском дефинисан је 13-годишњим гасним споразумом са компанијом BOTAŞ и управљањем спољном копненом границом ЕУ.
- Енергетска безбедност: Радев је историјски подржавао диверзификацију енергетских рута преко Турске како би се смањила зависност од традиционалних посредника. Очекујте наставак стратешког партнерства у вези са терминалима за течни природни гас (ТПГ).
- Фактор ДПС: Покрет за права и слободе (ДПС) , који представља турску мањину, забележио је најслабији резултат од 1994. године.Влада која се не ослања на подршку ДПС-а може се осећати мање „обавезном“ према Анкари по питању домаће политике, иако сарадња у области безбедности граница остаје неопходна.
3. Србија и „руска веза“
Однос Бугарске са Србијом се често посматра кроз призму транзита енергије (Балкански ток) и сарадње са Москвом.
- Такса за транзит гаса: Крајем 2023. године, Бугарска се суочила са тензијама са Србијом и Мађарском због предложене таксе за транзит руског гаса.Иако је та такса суспендована, Радевова репутација „попустљивог према Русији“ сугерише да би могао да избегне будуће трзање са Београдом око транзита енергије, фаворизујући регионалну стабилност уместо агресивних енергетских санкција које предводи ЕУ.
- Слагање: Радевљев скептичан став о војној помоћи Украјини више се поклапа са „неутралним“ позиционирањем српског председника Вучића него са претходним прозападним бугарским кабинетима.
4. Грчка и Румунија: Интеграција и инфраструктура
Шенген и еврозона: Након што је постигла улазак у Шенген на копненој граници 2025. године и усвајање еврозоне почетком 2026. године, Бугарска је сада дубље интегрисана са Грчком и Румунијом.
Стратешка дубина: Радев је изразио интересовање да Бугарска постане центар европског одбрамбеног екосистема.Очекујте повећану сарадњу са Грчком на „Вертикалном гасном коридору“ и са Румунијом на регионалној инфраструктури (као што су нови мостови преко Дунава) како би се ојачао источни бок ЕУ.
Поређење са „Фицом“: Аналитичари сугеришу да би Радев могао да се понаша као словачки Роберт Фицо — користећи популистичку реторику против политика ЕУ/НАТО код куће како би задовољио своје присталице, док би се на крају уздржао од блокирања важних одлука ЕУ у Бриселу како би осигурао континуирани приступ европским фондовима.
Румунска влада ушла у фазу нестабилности
Актуелна влада у Румунији тренутно се налази у стању акутне нестабилности и на ивици је колапса. Од 21. априла 2026. године, земља је ушла у велику политичку кризу након слома владајуће проевропске коалиције.
Тренутна криза
Социјалдемократска партија (ПСД) , највећа странка у коалицији, званично је повукла подршку премијеру Илију Болојану из Националне либералне партије (ПНЛ) 20. априла 2026. године .
- Сукоб: ПСД је захтевао Болојанову оставку, наводећи незадовољство строгим фискалним реформама, мерама штедње и недавним повећањем ПДВ-а.
- Став премијера: Премијер Болојан је одбио да поднесе оставку , оптужујући ПСД да је занемарила своју одговорност према економској стабилности земље. Најавио је намеру да предводи мањинску владу како би спровела реформе потребне за финансирање од стране ЕУ.
- Председништво: Председник Никушор Дан позвао је све политичке странке на консултације које почињу сутра, у среду, 22. априла. Иако се залаже за останак тренутне коалиције како би се спречило да крајње десничарска странка АУР дође на власт, признао је да би промена руководства могла бити један од ретких преосталих сценарија за избегавање ванредних избора.
Кључни фактори који угрожавају стабилност
Нестабилност је узрокована неколико важних фактора:
- Губитак већине: Без ПСД-а, влада више нема већину у парламенту. ПСД и опозиција (АУР) би потенцијално могли да усвоје предлог за изгласавање неповерења како би приморали владу да падне у року од неколико дана.
- Финансијски притисак: Румунија је под интензивним притиском ЕУ да смањи буџетски дефицит. Неуспех у спровођењу реформи до августа 2026. године могао би довести до губитка око 11 милијарди евра из фондова ЕУ за опоравак.
- Претња „екстремне деснице“: Све главне проевропске странке (PNL, PSD, USR и UDMR) су опрезне према превременим изборима јер недавне анкете указују на то да би крајње десничарска странка AUR могла да победи, што би фундаментално променило прозападну путању Румуније.
Укратко: Влада је изузетно крхка . Иако би се потпуни колапс могао избећи именовањем новог премијера, период „стабилне“ владавине под Болојаном је ефикасно завршен.
Србија пред превременим изборима?
Политичка ситуација у Србији од априла 2026. године обележена је најдубљом институционалном кризом у више од деценије.
Иако владајућа Српска напредна странка (СНС) остаје доминантна снага, суочава се са невиђеним притиском масовног протестног покрета предвођеног студентима који је фундаментално померио политичку рачуницу.
1. Узроци нестабилности
Тренутна напетост произилази из трагедије на железничкој станици у Новом Саду (новембар 2024), која је изазвала континуирани талас протеста против корупције.До почетка 2026. године, овај покрет се развио од окупљања вођених тугом у моћну политичку снагу:
- Мобилизација студената: „Српски студентски покрет“ постао је главни опозициони актер, успешно организујући кампању прикупљања потписа у децембру 2025. године која је окупила скоро 400.000 присталица за ванредне изборе.
- Институционална криза: Након оставке премијера Милоша Вучевића почетком 2025. године, 16. априла 2025. године инсталирана је технократска влада коју је предводио Ђуро Мацут (лекар без претходног политичког искуства).Овај потез је схваћен као покушај председника Вучића да „деполитизује“ администрацију, а да притом задржи контролу.
2. Шансе за ванредне изборе у лето 2026. године
Председник Александар Вучић је мајстор „калибрисане нестабилности“, често расписујући ванредне изборе како би ресетовао политички сат и избацио опозицију из равнотеже.Вероватноћа избора у лето 2026. године (тачније око Видовдана, 28. јуна ) тренутно је оцењена као умерена до висока на основу недавних дешавања:
- Јунски прозор 2026: У априлу 2026. године, Вучић је експлицитно наговестио да би парламентарни избори могли бити одржани до краја јуна.Он је већ обавио консултације са коалиционим партнерима (СПС, ВМСЗ, ПУПС) у вези са овим временским оквиром.
- Тестирање терена: Локални избори одржани 29. марта 2026. године показали су да је коалиција СНС-а победила у руралним подручјима, али да је значајно изгубила подршку у урбаним центрима попут Бора у корист студентских листа. Овај „подељени“ мандат би могао да натера СНС да сада распише националне изборе пре него што се незадовољство градова даље прошири. Тзв. студентска листа је отела део гласача СНС-а али је више од тога отела гласаче неким од водећих партија опозиције
- Синхронизација 2027: Вучић не може да се кандидује за трећи председнички мандат 2027. године. Постоје спекулације да би могао да поднесе оставку превремено како би се кандидовао за премијера 2026. године, синхронизујући парламентарне и председничке гласове како би максимизирао свој лични утицај на гласачки листић.
3. Препреке за летње изборе
Упркос реторици, неколико фактора би могло да помери датум на крај 2026. или чак 2027. годину:
- Отпор опозиције: Главне опозиционе странке бојкотовале су недавне консултације, захтевајући „прелазну владу“ која би обезбедила праведан приступ медијима – услов који СНС вероватно неће испунити.
- ЕКСПО 2027: Влада је у великој мери инвестирала у престиж пројекта ЕКСПО 2027 .Неки аналитичари тврде да ће Вучић избегавати високоризичне националне изборе док се инфраструктура за ЕКСПО не учврсти као „прича о успеху“.
Процена:
Иако су избори у јуну 2026. године тренутна „главна тема разговора у Београду“, исход остаје веома непредвидив. По први пут после много година, владајућа странка се суочава са децентрализованим, грађанским покретом за који анкете указују да би потенцијално могао да надгласа листу коју предводи СНС ако се одржи фер окружење. По мом уверењу СНС више одговарају превремени избори у јуну него крајем године. Тиме се скраћује време за евентуално успостављање сарадње између студентске листе (ако иста уопште и постоји као уобличен и дефинисан покрет) и разједињене опозиције. Рани избори би најмање одговарали опозицији.
Можда је отварање шампањца у Бриселу после резултата недавних избора у Мађарској, било преурањено. То ћемо највероватније знати пре краја ове године.