Енергетика је темељ развоја сваке земље па и Србије. Какво је стање енергетског сектора у Србији? Ово је први у серији чланака са освртом на тренутно стање енергетике у Србији и какве су потребе за електричном енергијом у будућности. Како изградити енергетски сектор као један од основних услова за развој привреде и бољи животни стандард?
Бруто производња струје у Србији је током претходне деценије бележила променљив тренд, са просеком између 34.000 и 40.000 GWh годишње. У 2016. години произведено је 36.461 GWh струје, док је у периоду од 2019. до 2021. године производња благо расла (са 37.600 GWh на 38.235 GWh).
Значајан пад догодио се 2022. године, када је услед велике хаварије у Рударском басену “Колубара” производња пала на 35.510 GWh (пад од 7,1%). Ова хаварија је приморала државу на огроман увоз угља и струје. Систем се поново стабилизовао 2023. године уз производњу од 40.027 GWh, док је за 2024. годину процењена производња од 40.585 GWh. Међутим, Енергетски биланс за 2026. годину предвиђа поновни благи пад на 39.299 GWh. Традиционално, највећи део струје у Србији (преко 62-64%) долази из термоелектрана на угаљ, док остатак махом покривају хидроелектране (око 25%).
Потрошња електричне енергије Потрошња струје у Србији бележи тренд константног раста. Иако се укупан број становника у држави смањује, потрошња електричне енергије по глави становника се повећава – са 4.499 kWh у 2024. години на пројектованих 4.650 kWh у 2026. години.
Финална потрошња струје је 2023. године износила 28.733 GWh, док је за 2026. годину планирана потрошња од 29.972 GWh (раст од 6% у односу на 2025. годину). У структури финалне потрошње убедљиво доминирају домаћинства са око 44,5%, док индустрија и грађевинарство заједно чине 33,5% укупне потрошње.
Однос, губици и будући трендови Иако је бруто производња знатно већа од финалне потрошње (на пример, ~40.000 GWh производње наспрам ~28.700 GWh потрошње), систем је често у дефициту. Разлог за то су огромни губици у преносу и дистрибуцији (који су 2023. године износили 4.129 GWh) и сопствена потрошња самог енергетског сектора (4.004 GWh)
- У 2022. години, Србија је због кризе у Колубари и скупе енергије на тржишту увезла струју у вредности од скоро 1,6 милијарди евра. Током 2023. држава је поново остварила нето извоз струје (извоз 7.363 GWh, увоз 5.174 GWh).
- Дугорочни трогодишњи план Електропривреде Србије (ЕПС) до 2028. године предвиђа неповољан сценарио: очекује се раст потрошње од 1% годишње, уз истовремени пад сопствене производње за 1%. Овај тренд ће до 2028. створити дефицит од око 6,5% који ће се морати покрити увозом.
- Додатни изазов представља развој нових технологија (попут дата центара и вештачке интелигенције), чија се потрошња енергије може удвостручити или утростручити до 2028. године, што ће захтевати изградњу далековода великог капацитета и нових производних погона како би се обезбедило ефикасно функционисање српског електроенергетског система
Анализа припремљена у сарадњи са Gemini АI моделом компаније Google. “Копање” по подацима је импресивно обавио NotebookLM компаније Google.
Ваши прилози и предлози су добродошли!
info@pogled360.net
