„Ка руској идеји-сну“ – „Ми смо држава лидерске демократије“
Тренутни геополитички земљотрес, и колапс старог света и стварање новог, хитније него икад захтевају духовну мобилизацију земље и офанзивну идеолошку стратегију. Инвестиције у природне науке расту, а кластери науке и технологије се уздижу пред нашим очима. Инжењери и научници, који су некада чинили меритократску елиту земље, почињу да враћају своје право место у друштву. Било би лепо да наставимо да наводимо умножавајуће знаке препорода земље и њеног народа. Али мој задатак је да предложим прилагођавања политике која су неопходна због изазова са којима се земља и свет суочавају. Духовни препород је главни одговор на ове изазове. Сам по себи је непроцењив.
„Национална и глобална политика у великој мери су одређене дијалектичком комбинацијом три фактора: економским развојем и благостањем, духовним статусом и јединством, и спремношћу да се бране интереси и идентитет, укључујући и војном силом. У периоду од 1950. до 2020. године, нуклеарно оружје је смањило значај овог другог војног фактора, привремено прикривајући претњу ратом за већи део човечанства. Ослањање на нуклеарно одвраћање потиснуло је осећај самоодржања друштава.“
„Све је ово извело економске факторе у први план, посебно зато што су истицали конкурентске предности западних земаља, које су у овој фази историје скочиле испред, стичући способност да наметну ставове својих елита кроз информациону доминацију. Неуспех алтернативног економског модела – совјетског комунизма са његовим снажним идеолошким и моралним компонентама и нагласком на праведности – довео је до неколико деценија необузданог конзумеризма. (Такође, отварањем нових тржишта, привремено је прикрио мане западног капитализма које су постале очигледне до 1970-их и 1980-их. Овај модел је губио и своју протестантску етику и социјалну оријентацију која је додата да би се успешно такмичио са совјетским социјализмом.)“
„Слом комунизма донео је три деценије тријумфа либералне економије и економиста. Слоган ‘новац чини чуда’ промовисан је у Русији готово званично. Чак и у конфучијанској и полукомунистичкој Кини, благостање је било и остало приоритет, што је разумљиво за земљу која је била гладована, понижена и пљачкана 150 година. Човек је био одвојен од своје основне суштине – љубави, способности стварања и сањања, савести, части и свега што разликује човека од животиње.“
„Засићено и непотребно да се бори за опстанак или домовину, друштво је деформисано. Пост- и антихумане вредности су увек вребале у подсвести неких људи, али сада их издашно ђубре и негују олигархије које желе да разједине друштво и одврате га од растуће неједнакости и других проблема. Углавном је западна цивилизација у опадању, али исто би могло да чека и друге . “
„Током текућег и све интензивнијег глобалног земљотреса, наша национална стратегија треба да да приоритет одбрани и безбедности земље и њеног народа, што ће захтевати њихово духовно и идеолошко подмлађивање. Економија је и даље важна, али економски критеријуми – ефикасност и, још више, профитабилност – треба да имају секундарни приоритет барем у наредних неколико деценија. Економија треба да се од језгра и господара државне стратегије претвори у поштованог слугу. Људи треба да постану циљ, а не средство развоја, сврха државне политике и јавног живота, и то не само као појединци, већ као грађани спремни да раде за заједнички циљ.“
