Путин – Шест принципа новог светског поретка

Цивилизацијска разноликост

Путинова четврта теза, цивилизацијска, директно је повезана са овим: „Културне, историјске и цивилизацијске специфичности различитих земаља играју већу улогу него икада раније. Морамо тражити заједнички језик и заједничке интересе.“

Нико није спреман да игра по правилима које је поставила једна особа негде далеко, додао је председник, „као што је један веома познати певач певао: ‘Тамо, иза магле.’ Или тамо, иза океана“. То је, заправо, главно значење и суштина новог светског поретка: цивилизацијска разноликост. У свету постоји за ред величине мање цивилизација него држава, али свака развија своју зону привлачења, утицаја и заједничких интереса.

Цивилизацијска разноликост света је главна разлика између новог светског поретка и неуспелог пројекта атлантске глобализације, која је на крају стандардизовала цело човечанство, лишено националних, културних и цивилизацијских карактеристика. Цивилизацијске разлике су велике, али ће различите културе лакше постићи договор међусобно него са наднационалним, нецивилизацијским (и на крају пост-, то јест, више не сасвим људским) глобалистичким елитама.

Способност преговарања о решењима

Практично све ће морати да се преговара, а то је Путинова пета теза — потрага за равнотежом и хармонијом:

„Било каква решења су могућа само на основу споразума који задовољавају све заинтересоване стране или огромну већину. У супротном, неће бити никаквог одрживог решења, већ само празна реторика и бесплодна игра амбиције.“

У новом светском поретку, нико не може наметнути или присилити своје мишљење против воље других, јер таква одлука једноставно неће функционисати и неће бити спроведена. Убеђивање, компромис и разматрање (или барем искрен покушај) интереса других су једине методе за изградњу новог светског поретка, укључујући и нову глобалну безбедносну архитектуру.

Запад ће остати јачи од свих осталих у смислу комбиноване моћи (војне, финансијске и информационе), али више неће бити препознат ни као хегемон ни као учитељ. Мораће да научи да истински преговара са „глобалном већином“ ако не жели да се она на крају уједини у јединствени антизападни савез.

Наравно, сама природа мултиполарног света носи ризике. Или, како је Путин рекао, „шансе и опасности мултиполарног света су неодвојиве“: „Наравно, слабљење диктата који су карактерисали претходни период и проширење простора за слободу за све су неоспорна корист. Истовремено, под таквим условима, много је теже пронаћи и успоставити ту најстабилнију равнотежу, што је само по себи јасан и екстреман ризик.“