Путин – Шест принципа новог светског поретка
Аутор: Петр Акопов
Путин је формулисао шест принципа новог светског поретка.
Пре него што је одржао говор на састанку Валдајског клуба, од Владимира Путина је затражено да пружи упутства за спровођење мултиполарног света. Иако је председник напоменуо да се упутства траже само да би се одбацила, његов каснији говор садржао је јасно артикулисане принципе новог, света у настајању. Формулисан по први пут, говор на Валдају је међу најважнијим Путиновим говорима у последњих неколико година. Као и код његовог говора у Минхену, његово значење и значај ће се постепено откривати. То не значи да је Путин предложио програм неопходних акција – он је посебно нагласио да се све мења веома брзо, драматично и да морамо бити спремни на све. Али јесте поставио дијагнозу и предложио параметре за развој лечења. Путин нема крут рецепт, али разуме са чиме се тренутно суочавамо када разговарамо о променљивом светском поретку.
Сам настанак мултиполарног света изазван је покушајима, како је Путин приметио , „успостављања и одржавања глобалне хегемоније“ и постао је „одговор међународног система и саме историје на опсесивну жељу да се сви поравнају у јединствену хијерархију, са западним земљама на врху“. Штавише, неуспех овог плана глобализације (англосаксонске, атлантске) био је у суштини предодређен од самог почетка, а сам Путин је управо о томе говорио у Минхену 2007. године. Али сада, када је свима јасан колапс пројекта атлантске глобализације, неопходно је формулисати принципе, ако не за функционисање, онда бар за формирање новог светског поретка – а Путин је то учинио тако што је дефинисао оквир у коме државе тренутно делују.
Путин – шест принципа новог светског поретка
Већа отвореност, која води до опште неизвесности;
Динамика промена;
Демократија у смислу повећања броја играча;
Цивилизацијска разноликост;
Способност преговарања о решењима;
Све већа тешкоћа у постизању трајне равнотеже снага.
Већа отвореност, која води до опште неизвесности
Путин је дао приоритет „много отворенијем простору за понашање у спољној политици“. Чак га је назвао креативним, али је напоменуо да, истовремено, „практично ништа није унапред одређено; све може ићи другачије“. И овде „много тога зависи од прецизности, тачности, доследности и промишљености поступака сваког учесника у међународној комуникацији“. То јест, не повећава се само одговорност националних лидера, већ и значај њихове компетентности, искуства и мудрости. Колико њих одговара на изазове времена? Путин се није осврнуо на ово, али је напоменуо да је „у овом огромном простору свакако лако изгубити се, изгубити оријентацију, што се, као што видимо, дешава прилично често“. У ери глобалних промена, важна су уверења (поглед на свет, филозофија) политичког лидера који отелотворује своју земљу, његова визија жељеног светског поретка, као и његово искуство, знање, способност дугорочног рада, изградње односа са другим актерима, као и његова визија и разумевање сложености светског поретка.
