Српско село – Бразда сачувала државу

СУМОРНЕ БРОЈКЕ

Попис из 2022. указује да су насеља у руралним подручјима Србије, без података за КиМ, највећа слабост националне политике „равномерног” регионалног развоја, јер су најбројнија – 4.471 од укупно 4.709 насеља, заузимајући највећу територију (69.796 квадратних километара од укупно 77.707 квадратних километара. Нажалост, демографски су испражњена. У њима живи 2.207.955 становника од укупно 6.647.003, колико је данас у Србији.

АГРОНОМИ ДА УЧЕ НАРОД

У другој половини 19. века, кадa је основана прва Земљоделска школа у Топчидеру, у двогодишњем трајању Кнежевству Србије даривала је првих 200 сеоских економа (агронома). Потом је 1869. у Београду формирано Друштво за пољску привреду, чији је правни следбеник од 1964. Савез пољопривредних инжењера и техничара. У нашој земљи је тада било више од 90 одсто аграрног становништва.

Први будући агрономи сваки дан су пролазили кроз капију изнад које је писало: „Агрономи да уче народ како се ради и да га надзиравају.”

ПОБЕДНИЦИ ПОСУСТАЛИ

Проф. др Шеварлић указао је на још једну тамну страну опстанка наших села:

– Као вишегодишњи члан и председник комисије за „Такмичење села Србије”, скренуо сам пажњу на чињеницу да су поједина села данас „на издисају”, иако смо их до краја 20. века проглашавали за републичке победнике. Држава не треба преписивачки да примењује методологију наметнуту из Европске уније, већ да у пописне категорије насеља врати село, као најбројнију и територијално најсвеобухватнију категорију насеља.