Владимир Путин – Мултиполарност: Водич за кориснике

Али бескрајно претварање демократских и изборних процедура у фарсу и манипулисање вољом народа неће успети. Рећи ћемо само шта се догодило у Румунији — нећемо улазити у детаље. То се дешава у многим земљама; у некима покушавају да забране своје политичке противнике , који већ стичу већи легитимитет и поверење бирача. Знамо то; то се догодило у Совјетском Савезу. Сетите се Висоцкове песме: „Чак је и војна парада отказана! Ускоро ће све забранити, дођавола!“ Али то не функционише; забране не функционишу.

Воља народа, воља грађана ових земаља, је једноставна: нека лидери ових земаља реше проблеме својих грађана, брину о њиховој безбедности и квалитету живота, а не да теже химерама. Сједињене Америчке Државе, где је захтев народа довео до прилично радикалне промене политичког правца, јасан су пример за то. А за друге земље се може рећи да су, као што знамо, примери заразни.

Подређивање већине мањини, карактеристично за међународне односе током периода западне доминације, уступа место мултилатералном, кооперативнијем приступу. Он се заснива на договорима између водећих играча и разматрању интереса свих. То, наравно, не гарантује хармонију и потпуно окружење без сукоба. Интереси земаља никада нису потпуно усклађени, а читава историја међународних односа је, несумњиво, борба да се они остваре.

Али фундаментално нова глобална клима, коју све више покрећу земље глобалне већине, даје наду да ће сви играчи, на овај или онај начин, морати да узму у обзир међусобне интересе приликом развоја решења за регионалне и глобалне проблеме. На крају крајева, нико у суштини не може сам, у изолацији, да постигне своје циљеве. Свет, упркос ескалацији сукоба, кризи претходног модела глобализације и фрагментацији глобалне економије, остаје кохезиван, међусобно повезан и међузависан.

Знамо то из личног искуства. Знате колико су наши противници последњих година, да се отворено изразимо, уложили труда да Русију избаце из глобалног система, да нас гурну у политичку, културну и информациону изолацију и економску аутаркију. По броју и обиму казнених мера које су нам наметнуте, а које се срамотно називају санкцијама, Русија је апсолутни рекордер у светској историји: 30 [хиљада], а можда и више, разних ограничења.

Па шта? Јесмо ли постигли свој циљ? Мислим да не треба да објашњавам присутнима да су ти напори потпуно пропали. Русија је свету показала изузетан степен отпорности, способност да издржи најмоћнији спољни притисак који је могао да сломи не само једну земљу, већ целу коалицију држава. И у том погледу, осећамо, наравно, легитиман понос – понос за Русију, за наше грађане и за наше Оружане снаге.