Владимир Путин – Мултиполарност: Водич за кориснике

У том смислу, вреди запамтити да се од 1945. године број земаља чланица УН скоро учетворостручио. Организација, која је настала на иницијативу неколико великих земаља, не само да се ширила током деценија; она је апсорбовала мноштво различитих култура и политичких традиција, стекла разноликост и постала истински мултиполарна много пре него што је свет то постао. Потенцијал својствен систему УН тек почиње да се открива, и уверен сам да ће се у новој ери то догодити, и то брже.

Другим речима, земље глобалне већине сада природно чине убедљиву већину у Уједињеним нацијама, што значи да се њена структура и управна тела морају ускладити са овом чињеницом, што ће, узгред буди речено, бити много више у складу са основним принципима демократије.

Нећу порећи да тренутно не постоји једногласност о томе како би свет требало да буде организован, или на којим принципима би требало да се заснива у наредним годинама и деценијама. Ушли смо у дуг период истраживања, углавном тражећи свој пут. Када ће се коначно обликовати нови, одрживи систем и његов оквир, непознато је. Морамо бити спремни на то да ће друштвени, политички и економски развој бити непредвидив, а понекад и прилично нестабилан, још дуго времена.

Да би се одржале јасне смернице и остало на правом путу, свима је потребан чврст темељ. По нашем мишљењу, то су, пре свега, вредности које сазревају унутар националних култура током векова. Култура и историја, етичке и верске норме, утицај географије и простора – то су основни елементи који рађају цивилизације, препознатљиве заједнице које се граде вековима и дефинишу национални идентитет, вредности и традиције . Све су то ствари које служе као референтне тачке, омогућавајући нам да се крећемо кроз олује турбулентног океана међународног живота.

Традиције су увек јединствене, препознатљиве и својствене свакоме. Поштовање према њима је први и најважнији услов за успешан развој међународних односа и решавање новонасталих проблема.

Свет је доживео покушаје уједињења, наметања наводно универзалног модела који је био супротан културним и етичким традицијама већине народа. Совјетски Савез је у своје време био крив за то, намећући свој политички систем. Ми знамо за то. Искрено, не мислим да би се ико с тим препирао. Онда су Сједињене Државе преузеле палицу. Европа је такође била сасвим другачија. У оба случаја ништа није функционисало. Површно, вештачко, а посебно када се намеће споља, не траје дуго. А они који поштују своје традиције, по правилу, не задиру у туђе.

Данас, у контексту међународне нестабилности, јединствена основа за развој, она која је независна од међународних турбуленција, добија посебну пажњу. И видимо како се земље и народи окрећу управо тим основама. То се дешава не само у већини земаља; западна друштва такође достижу ову тачку. Ако сви следе овај пут, фокусирајући се на себе и не трошећи се на непотребне амбиције, лакше је пронаћи заједнички језик са другима.