CIA, Mossad & Epstein: Oбавештајнe везe породице Мaxwell
Аутор: Alan Macleod
CIA, MOSSAD & Maxwell клан. Са све већим спекулацијама да би Трамп могао да је помилује, MintPress представља породицу осуђене трговкиње људима Гислен Максвел. Од њеног оца медијског магната, који је био високопозиционирани шпијун за Израел, њене сестре, која је радила на промовисању интереса Тел Авива у Силицијумској долини, њене браће, која су основала сумњиви, али веома утицајни антиисламски екстремистички тинк-тенк, и нећака на утицајним позицијама у Стејт департменту и Белој кући, клан Максвел има широке везе са америчком и израелском државном влашћу. Ово је њихова прича.
Ослобађање Гислен, закопавање Епштајнових досијеа
Расту спекулације да би Гислен Максвел ускоро могла бити ослобођена. Упркос кампањи заснованој на обећању да ће објавити Епштајнове досијее, све је више знакова да Трампова администрација разматра помиловање најозлоглашенијег осуђеног трговца људима у сврху сексуалног трговца на свету.
Прошлог месеца, Трамп (који је разматрао ову идеју током свог првог мандата) више пута је одбио да искључи помиловање, изјављујући новинарима да „имам дозволу да то урадим“. Само неколико дана касније, Максвел је пребачен преко државе у установу минималног обезбеђења у Брајану, у Тексасу – што је веома неуобичајена пракса. Ни женама осуђеним за сексуалне злочине, нити онима којима је преостало више од 10 година затвора, генерално није дозвољено да буду пребачене у такве установе. Овај потез је изазвао подједнаку меру спекулација и негодовања.
Одлука о пресељењу Максвелове донета је након што је неко – потенцијално извор из самог њеног тима – почео да открива инкриминишуће и срамотне доказе који повезују Трампа са Епштајном. То је укључивало и рођенданску честитку коју је Трамп послао Епштајну, са руком цртаном голом женом, уз текст: „Срећан рођендан – и нека сваки дан буде још једна дивна тајна.“
Максвел је годинама помагала свом партнеру Џефрију Епштајну у трговини људима и силовању девојчица и младих жена, стварајући притом огромну мрежу сексуалних злочина. Међу Епштајновим сарадницима били су милијардери, научници, познате личности и политичари, укључујући председника Трампа, кога је сматрао својим „најближим пријатељем“.
Године 2021, две године након Епштајнове мистериозне смрти у затвору на Менхетну, Максвел је проглашен кривим за трговину децом у сврху сексуалне експлоатације и потом осуђен на 20 година затвора.
Вест да би Трамп ускоро могао да ослободи тако озлоглашеног криминалца изазвала је шок у његовој бази и изазвала оптужбе за очигледну корупцију у медијима. „Постоји ли икакав разлог да се помилује Гислен Максвел осим да се купи њена тишина?“, гласио је наслов једног чланка у листу „The Hill“. У међувремену, Тим Хоган, виши саветник Демократског националног комитета, осудио је оно што је тврдио да је „владино заташкавање у реалном времену“. „Доналдов Трампов ФБИ, којим управља лојалиста Каш Пател, редиговао је Трампово име из Епштајнових досијеа – који још увек нису објављени“, рекао је он.
Роберт Максвел: Медијски тајкун и израелски оперативац
Иако су многи злочини Гислен Максвел изашли на видело, мање су познате бројне везе њене породице са америчким и израелским државама националне безбедности. Међу њима су најважније везе њеног оца, осрамоћеног медијског магната и раног технолошког предузетника, Роберта Максвела.
Максвел, јеврејски избеглица који је бежао од Хитлерове окупације своје родне Чехословачке, борио се за Британију против Немачке. После Другог светског рата, користио је своје чешке везе како би помогао у испоруци оружја новонасталој Држави Израел, оружја које им је помогло да победе у рату 1948. године и изврше Накбу, етничко чишћење скоро 800.000 Палестинаца.
Максвелови биографи, Гордон Томас и Мартин Дилон, пишу да га је израелска обавештајна служба први пут регрутовала 1960-их и да је почео да купује израелске технолошке корпорације. Израел је користио ове компаније и њихов софтвер за шпијунажу и друге тајне операције широм света.
Максвел је стекао огромно пословно царство од 350 компанија, запошљавајући 16.000 људи. Поседовао је низ новина, укључујући „Њујорк дејли њуз“, британски „Дејли мирор“ и „Маарив од Израела“, поред неких од најутицајнијих светских издавачких кућа за књиге и научне радове.
Са пословном моћи дошла је и политичка моћ. Изабран је у британски парламент 1964. године, а међу његовим најближим пријатељима били су амерички државни секретар Хенри Кисинџер и совјетски премијер Михаил Горбачов.
Овај утицај је искористио за унапређење израелских интереса, продајући израелски софтвер за прикупљање обавештајних података Русији, САД, Великој Британији и многим другим земљама. Овај софтвер је укључивао тајни израелски „задњи улаз“ који је омогућавао израелској обавештајној агенцији Мосад да приступи поверљивим информацијама које су прикупиле владе и обавештајне агенције широм света.
