Од Израела до Индије: Саудијско-пакистански одбрамбени пакт
Од Израела до Индије: Саудијско-пакистански одбрамбени пакт
Аутор: Анајатула Нијазија
Одбрамбени пакт који је недавно формализован између Саудијске Арабије и Пакистана представља значајан геополитички помак, посебно у контексту недавних регионалних тензија. Споразум, закључен убрзо након састанка скоро 60 званичника држава са муслиманском већином у Дохи након израелског напада на катарску престоницу, шаље поруку да се морају решити регионална безбедносна питања. Суштина пакта налаже да ће се свака агресија против једне потписнице сматрати агресијом против обе, а Ријад га је описао као „свеобухватни одбрамбени споразум који обухвата сва војна средства“. Кључно је да је Пакистан, једина земља са муслиманском већином која поседује нуклеарно оружје, потврдио да ће његов нуклеарни програм бити „стављен на располагање“ Ријаду као део споразума.
Поред нуклеарног програма, Саудијска Арабија жели да искористи богату конвенционалну војну снагу Пакистана, настојећи да диверзификује своје безбедносне аранжмане, од ослањања искључиво на Сједињене Државе након напада на Катар. Пакистан се широко сматра једном од 10 водећих војних сила са значајним капацитетима, што Саудијској Арабији нуди „богатији животопис“ у искуству ратовања. Аналитичари истичу ефикасност пакистанског ваздухопловства, које је привукло позитивну пажњу током кратког сукоба са Индијом. Штавише, споразум служи као индиректан пут за Саудијску Арабију да приступи кинеском војноиндустријском комплексу, с обзиром на то да 81 одсто пакистанске војне опреме испоручује Кина. Комбинација кинеске имовине и вештог пакистанског особља сматра се значајним фактором, посебно зато што Исламабад деценијама одржава војно присуство у Краљевини, тренутно распоређујући између 1.500 и 2.000 војника за техничку и оперативну подршку.
За Пакистан, пакт нуди виталне финансијске и безбедносне предности. С обзиром на то да Пакистану често треба финансијска помоћ, споразум нуди могућност директног убризгавања капитала и саудијских инвестиција у кључне секторе попут авијације, транспорта и телекомуникација. Поред тога, Пакистан добија безбедносне гаранције у својим сталним тензијама и сукобима са заклетим ривалом Индијом. Пакт компликује сваку будућу војну кризу између Пакистана и Индије, јер Индија сада мора да призна да је Саудијска Арабија, „барем номинално, на страни Пакистана“. Међутим, овај нови савез има значајне геополитичке ризике за Исламабад, посебно у вези са Израелом. Стручњаци упозоравају да је Пакистан, који је историјски одржавао неутралност у сукобима попут сиријског грађанског рата, сада „играч у блискоисточном сукобу, желео то или не“, повећавајући своју видљивост и потенцијално ескалирајући свој ранг на листи приоритета Израела, што би могло да изазове директне одговоре, као што су циљање нуклеарних научника или чак ваздушни напади.
Што се тиче забринутости посебно за Индију, овај пакистано-саудијски споразум о одбрани је толико забрињавајући не зато што би Саудијска Арабија икада директно деловала против Индије, већ зато што би могао да ојача пакистански војни естаблишмент, покрене његов дух и промени политику Залива где Индија покушава да обезбеди своје економске и интересе дијаспоре. Индија ће вероватно одговорити јачањем сопствених одбрамбених, обавештајних и дипломатских веза са Саудијском Арабијом и другим земљама Залива како би уравнотежила једначину.
Види оригинални чланак ОВДЕ
Гледано са тачке стварања мултиполарног света, Исламске земље су у закашњењу. Највероватније ће Исламске земље имати три предводника у том мултиполарном свету: Пакистан, Египат и Индонезија.
