Проститутке империје: Пакистански генерали и њихови арапски покровитељи

Аутор: Junaid S Ahmad

Историја их неће памтити као ратнике. Памтиће их као проститутке империје – људе који су изнајмљивали своје оружје, своје униформе и своје достојанство, и то називали патриотизмом.

Мало је спектакла гротескних као што је Газа под бомбардовањем. Али ако ишта може да се такмичи са тим по чистој увредљивости, то је призор пакистанских генерала како отресају прашину са својих медаља, затежу струкове и лете у Ријад попут недовољно плаћених полицајаца из тржног центра позваних да чувају паркинг милијардера. Једно је трагедија. Друго је пародија. А заједно чине болесно позориште нашег времена: геноцид с једне стране и понижавајућа кукавичлук с друге.

Од 1947. године па надаље, пакистански генерали никада заправо нису желели независност. Независност је неуредна, захтева одговорност, тера вас да владате. Много је лакше, одлучили су, да се потпишу уговору са било ким ко понуди најбољи договор: Вашингтоном, Ријадом или Абу Дабијем. Покрет несврстаних током Хладног рата се бар претварао да се опире империји. Његово поновно рођење данас је чисто подсмех: Несврстане монархије, где краљеви Залива и пакистански званичници држе руке, не у знак солидарности са угњетаванима, већ у заједничком служењу империји.

Плаћеници у униформама – пакистански генерали

Пакистанска војска се често описује као најмоћнија институција у земљи. То је обмањујуће. То уопште није национална војска. То је плаћенички подухват који случајно има државу повезану са њим као накнадну мисао. Замислите то као Блеквотер са нуклеарним оружјем и бољим униформама.

Када је краљу Хусеину било потребно да Палестинци буду поклани у Јордану током Црног септембра, ко се појавио на сцени? Извесни Зија-ул-Хак, жељан да докаже своју лојалност тако што ће руководити масакром. Зијина каријера вам говори све што треба да знате: убијање Палестинаца у иностранству, затим повратак кући да би се клерофашизам спровео у дело код куће, и вуа-ла – десет година диктатуре. Пакистанска војна врховна команда је као пас који уједа онога на кога му господар покаже, а затим маше репом чекајући остатке хране.

Ционизам у каки боји

Пакистански генерали воле да се представљају као вечни непријатељи Израела. Али ако је имитација најискренији облик ласкања, онда су званичници у Равалпиндију највећи обожаваоци ционизма. Они су копирали израелски модел војне аристократије која води политику, економију и идеологију са немилосрдном ефикасношћу. Проблем је што Израел, упркос свом моралном банкроту, поседује компетенције. Пакистански генерали, насупрот томе, нису мајстори ни стратегије ни управљања – они су мајстори само стамбених пројеката, швајцарских банковних рачуна и фине вештине губитка ратова од Индије.

Јавно вичу о палестинској патњи; приватно се диве израелској способности да се извуку са било чим. Чезну за таквом врстом некажњивости. Никада то неће признати, али њихова једина успешна операција била је у Јордану, када су их убијали Палестинце.

Заливске монархије: Нафта, сјај и лисице

Ако су пакистански генерали за изнајмљивање, онда су заливски монарси клијенти из пакла. То су владари који свету држе предавања о исламу док своју мигрантску радну снагу – углавном јужноазијску – третирају као нељудски терет. Купују фудбалске клубове и небодере док радници гину градећи их. Они су домаћини исламских конференција где је главна тачка дневног реда ко ће седети најближе Американцима.

Њихов однос са Пакистаном је трансакциони, а не братски. Залив обезбеђује новац и нафту; Пакистан обезбеђује трупе и лажно достојанство. Заузврат, обе стране се претварају да су важне на светској сцени. Истина је да су они прослављени средњи менаџери империје, који покушавају да докажу Вашингтону да нису робови већ добро обучени батлери.

Газа: Где је кукавичлук политика

Када је Газа сравњена са рушевинама, Пакистан држи помпезне говоре и одржава митинге пред камерама. Али распоредити и једног војника? Немогуће. Ризиковати дипломатске критике од Вашингтона? Незамисливо. Не задовољити Ријад или Тел Авив? Не долази у обзир.

Исти генерали који скоче у акцију када саудијски принц кија, изненада развију тешки артритис када се палестинска деца масакрирају. Њихова храброст је селективна. Они су попут ватрогасаца који журе да спасу луксузне пентхаусе, али дозвољавају да сиротињске четврти горе.

А изговор је увек исти: „Морамо заштитити националне интересе.“ Превод: виле у Дубаију, стипендије за њихову децу у Лондону и нови терени за голф у Исламабаду.

Амерички лудаци и пакистански опортунисти

Читава ова фарса се одржава лудилом саме империје. Вашингтон финансира масакре у Израелу док свету држи предавања о демократији. Осуђује ирански „тероризам“ док наоружава државу апартхејда. То је психотична политичка машина, која се заснива на новцу лобија и заблудама о вечној супремацији.

Пакистански генерали напредују захваљујући овом лудилу. Знају да ће њихове издаје бити превиђене све док се играју послушних плаћеника. Повремено ће издати изјаву „солидарности“ са Ираном или Газом, само да би подсетили Американце да су способни за независно размишљање. Али чим се Тел Авив или Ријад намрште, генерали се враћају у ред попут несташних школараца престрављених притвором.

Народ против месинга

Иронија је у томе што ни сами Пакистанци нису равнодушни. На улицама људи скандирају за Газу, прикупљају средства и плачу за палестинским мученицима. У касарни, њихови такозвани чувари израчунавају вредност препродаје нове стамбене парцеле у DHA. Јаз између народа и војне (и политичке) елите је толико велики да се човек пита да ли уопште живе у истој земљи.

Зато се генерали плаше сопственог народа више него било ког спољног непријатеља. Знају да би оног дана када Пакистанци схвате да војни естаблишмент није њихов заштитник већ њихов сводник, цела грађевина могла да пукне. До тада, званичници се крију иза празних слогана „одбране уме“, док заправо бране банковне рачуне елите.

Закључак: Проститутке империје

И тако долазимо до поенте ове суморне комедије. Покрет несврстаних, некада пројекат достојанства, поново је рођен као Несврстане монархије: гротескни савез нафтних барона, изнајмљених војника и империјалних помагача. Газа гори, Израел слави, Америка финансира, а „лидери“ муслиманског света или аплаудирају или зевају.

Пакистански генерали заслужују посебно помињање у овом позоришту срамоте. Они нису чувари ислама, нису браниоци Пакистана, нису заштитници угњетаваних. Они су плаћеници са медаљама, прослављени чувари обезбеђења заливских монарха и вољни подизвођачи царства. Њихов прави геније не лежи у рату већ у некретнинама, не у стратегији већ у сервилности.

Одавно су испунили своју животну амбицију: да од робова постану услужни слуге. Њихова лојалност није Пакистану, ни исламу, ни Гази, већ ономе ко им потписује чекове у Ријаду, Абу Дабију или Вашингтону.

Историја неће памтити пакистанске генерале као ратнике. Памтиће их као проститутке империје – људе који су изнајмљивали своје оружје, своје униформе и своје достојанство, и то називали патриотизмом.