Русија, Индија и Кина као цивилизацијске државе

Александар Дугин

Александар Дугин напомиње да Владимир Путин, Си Ђинпинг и Нарендра Моди отелотворују древне цивилизације које сада потврђују свој суверенитет унутар сопствених система вредности. Русија, Индија и Кина су цивилизацијске државе.

Наше државе нису идентичне: неке имају предности у демографији, друге у економском расту, треће у геополитици, природним ресурсима, наоружању или технологији. Па ипак, ниједна не зависи једна од друге. То су три независна пола – то је мултиполарност. У сржи сваке лежи сопствена религија, идентитет, култура и веома дуга историја. То носи огроман значај.

Русија је коначно почела да себе види не као део Запада, већ као центар независног руског света. Исто се дешава са Индијом и Кином. У сржи кинеског идентитета лежи конфучијанска идеја Кинеског царства. Маоизам и Денг Сјаопингов либерализам били су методе модернизације друштва како би се оно могло бранити од Запада. Па ипак, суштина остаје непромењена. Кина се држи сопствених принципа и метафизике.

Индија, такође, са успоном конзервативне Индијске партије (Бхаратија Џаната парти) Нарендре Модија, све више схвата своје противљење Западу као ведску цивилизацију. Моди је поставио курс деколонизације индијске свести и чврсто га спроводи, знајући да западни систем не одговара индијском друштву, које је структурирано на другим принципима.

Руска цивилизација сеже дубоко у индоевропско друштво, у времена Сармата и Скита, када су се појавили Словени. Па ипак, ми смо постали права цивилизација спајањем хришћанства и византизма, са његовим грчко-римским наслеђем. Ми смо наследници културе индоевропског кода.

После Великог раскола цркава у 11. веку, наши путеви су се разишли од Запада. Ми смо наставили да носимо закон, док се Запад удаљавао од њега. У модерној ери, Запад је изградио цивилизацију на антихришћанским и антиримским принципима, прекидајући са сопственом суштином. Ми смо, упркос одступањима у 18. и 20. веку, остали носиоци православне вере у коју нас је крстио Свети кнез Владимир.

Након пада Цариграда, постали смо једини наследници законика. На нас је пала одговорност да будемо бедем православља. Није случајно што нас називају Трећим Римом. Ми смо наследници не само хиљадугодишње традиције већ и много дубљег наслеђа, које се протеже до Персије и Вавилона, како пише Константин Малофејев у својој књизи „Империја“ . Последњих 500 година, ми Руси носимо Круну Империје, чувајући цивилизацију коју је Запад напустио.

Ми нисмо део Запада; него, Запад је дегенерисана верзија нас. Они су се одвојили од цивилизације, док смо ми остали верни њој. Они су блудни синови који су залутали у пакао. Ми остајемо носиоци наше древне културе, баш као што су Кинези своје, а Индијци своје.

Након мање повољних епоха, ми, три препорођене цивилизацијске државе, поново се сусрећемо, препознавши дубину сопствене суштине. Пред нама стоји заједнички непријатељ: Запад. Трамп је можда постао још један суверени пол да је превазишао хегемонију глобалиста, као што је намеравао. Па ипак, није успео.

Три пола мултиполарног света већ постоје. Али клуб мултиполарног света је отворен. У БРИКС-у, ширем формату од Шангајске организације за сарадњу, постоји простор за исламски, афрички и латиноамерички свет. Што нас Запад више напада, то се више приближавамо једни другима. Чак и Трамп доприноси својим делом, чинећи овај процес неповратним — под његовим притиском нам се придружила Индија.

Овде постоји нешто есхатолошко. Сада осећамо сопствено биће и своју судбину продорније него икада у последњих 300 година. Исто важи и за Кинезе и Индијце. Индија, некада колонија, тек сада се истински буди, баш као што се Кина враћа својој конфучијанској сржи. Оно што је било на почетку, поново се открива на крају.

Улазимо у еру цивилизација-држава, док Запад, покушавајући да одржи своју хегемонију, пропада. Свима је већ јасно: његова хегемонија је завршена. То је његова агонија.

(Преведено са оригиналне руске верзије на Царград ТВ )

Наручите књигу Александра Дугина „Теорија мултиполарног света“ .