Да ли посматрамо сумрак империја – најновије поглавље? Питање да ли се историја понавља често добија потврдан одговор у тренуцима великих геополитичких ломова. Паралела између британског губитка контроле над Суецким каналом 1956. године и савремених изазова са којима се Сједињене Америчке Државе суочавају у Хормуском пролазу није само академска вежба, већ дубока анализа процеса који означавају крај једне ере доминације. Да ли се историја понавља сазнаћемо ако сачекамо исход војних операција у Хормуском заливу и Украјини. Постоји и могућност проширења овог сукоба, од Кубе и Венецуеле до Јемена и Бахреина.
1. Суецка криза 1956: Крај британске империје
Суецка криза из 1956. године остала је упамћена као преломна тачка у којој је Уједињено Краљевство, некадашња глобална суперсила, морало да прихвати нову реалност своје моћи. Након што је египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, Британија је заједно са Француском и Израелом покренула војну операцију како би повратила контролу над овим виталним пролазом.
| Аспект | Суецка криза (1956) |
|---|---|
| Главни повод | Национализација Суецког канала од стране Египта. |
| Војни исход | Брза војна победа коалиције (Британија, Француска, Израел). |
| Политички исход | Потпуно понижење под притиском САД и СССР |
| Глобална последица | Крај британске колонијалне доминације и успон САД као главног актера на Блиском истоку. |
„Суец је био тренутак када је Британија открила да више не може да одржава статус велике силе само кроз војну интервенцију, без подршке Вашингтона.“ [1]
2. Хормуз 2026: „Амерички Суец“
Данашња ситуација у Хормуском пролазу показује запањујуће сличности са догађајима из 1956. године. Након ескалације сукоба и војних удара у оквиру операције „Epic Fury“, Иран је де факто затворио Хормуски пролаз. Туда пролази око 20% светске нафте. Овај потез је изазвао шок на глобалном тржишту енергената, слично као што је затварање Суеца погодило Европу пре седам деценија.
Кључне паралеле у „прекорачењу моћи“ (Imperial Overreach)
- Рањивост војне инфраструктуре: Као што су британски падобранци 1956. заузели канал али нису могли да га задрже због политичког притиска, тако и америчка мрежа од 19 база у Заливу данас показује рањивост. Фиксне инсталације, попут базе Ал Удеид у Катару, постале су мете за јефтине дронове и прецизне пројектиле, што доводи у питање ефикасност традиционалне војне доминације.
- Промена улога великих сила: Године 1956, САД су биле сила која је зауставила Британију. Данас, улогу „стабилизатора“ преузимају земље Истока, првенствено Кина и Индија (за сада стидљиво), које су највећи потрошачи енергената из Хормуза (преко 80% извоза иде у Азију).
- Дистанцирање савезника: Заливске монархије (Саудијска Арабија, УАЕ) данас показују сличан опрез као и британски савезници 1956. Оне јавно одбијају да се њихова територија користи за нападе на Иран, бирајући економску стабилност кроз БРИКС+ уместо безусловне подршке Вашингтону. У овом случају “опрез” Заливских монархија је само вербалан. Вештачке творевине британске империје помажу Израелу и САД колико то могу. Оне поседују наоружање вредно десетине милијарди долара али им слаба унутрашња саборност (asabiyyah) прети унутрашњим поразом од сопственог народа (немири у Бахреину)
3. Економске последице: Тада и сада
Иако су динамике сличне, економски утицај Хормуза 2026. је потенцијално далеко опаснији него Суеца 1956. године.
| Параметар | Суец (1956) | Хормуз (2026) |
|---|---|---|
| Удео у светској нафти | Око 10% | Око 20% |
| Резервни капацитети | САД и Залив су имали 35% вишка енергената. | Нема значајних резервних капацитета. |
| Цена нафте | Контролисан раст. | Скок на преко 100$ (Brent до 119.50$). |
| Главни погођени регион | Западна Европа. | Азија (Кина, Индија, Јапан, Јужна Кореја). |
Закључак: Прелазак у мултиполарни свет
Губитак контроле над Хормуским пролазом за Сједињене Америчке Државе представља оно што је Суец био за Британију — моменат истине. То је тренутак који разоткрива да војна сила више није довољна за одржавање глобалне хегемоније у свету који се убрзано мења.
Док је Суец означио прелазак са британске на америчку доминацију, криза у Хормузу означава прелазак са униполарног америчког поретка на мултиполарни свет, где регионалне силе и економски џинови са Истока преузимају кључну реч у управљању глобалним ресурсима.
Аутори: Александар Аџић уз незаменљиву помоћ Манус АИ
