Свакако да можемо, а и морамо, сматра овај познати стручњак. – Тако, рецимо, Словенија примењује модел равномерног регионалног развоја, док је Аустрија најбољи пример трансформације конвенционалне, са пестицидима, ка органској пољопривреди. За интензивну пољопривредну производњу карактеристична је Холандија, која на око 11.000 хектара под пластеницима и стакленицима остварује годишњу производњу од 8,6 милијарди евра, а укупна вредност њене пољопривредне производње, на површини мањој од Војводине, премашује 100 милијарди евра!
Како демографски и економски не можемо да „оживимо” сва некадашња села, држава треба да значајно већа средства усмери на формирање центара руралног развоја – варошица са свим установама које ће житељима омогућити квалитетнији живот. Дакле, да имају школе, добре путеве, маркете, дом здравља, апотеку, бензинску пумпу, пошту са банкарским аутоматом… Једно је сасвим сигурно: село је еколошки најпогодније станиште за људе, а пољопривреда једина извесна делатност за производњу хране док постоји људска цивилизација.
За српско село има наде, али су потребни многи конкретни планови, а потом и резултати да би се то остварило. Неки подаци су, ипак, поражавајући: сва насеља која имају 100 и мање становника углавном су старачка и без наследника на газдинствима. По неком неписаном правилу, она немају квалитетне путеве, водовод, електро и информатичку инфраструктуру. А 21. је век!
СУМОРНЕ БРОЈКЕ
Попис из 2022. указује да су насеља у руралним подручјима Србије, без података за КиМ, највећа слабост националне политике „равномерног” регионалног развоја, јер су најбројнија – 4.471 од укупно 4.709 насеља, заузимајући највећу територију (69.796 квадратних километара од укупно 77.707 квадратних километара. Нажалост, демографски су испражњена. У њима живи 2.207.955 становника од укупно 6.647.003, колико је данас у Србији.
АГРОНОМИ ДА УЧЕ НАРОД
У другој половини 19. века, кадa је основана прва Земљоделска школа у Топчидеру, у двогодишњем трајању Кнежевству Србије даривала је првих 200 сеоских економа (агронома). Потом је 1869. у Београду формирано Друштво за пољску привреду, чији је правни следбеник од 1964. Савез пољопривредних инжењера и техничара. У нашој земљи је тада било више од 90 одсто аграрног становништва.
Први будући агрономи сваки дан су пролазили кроз капију изнад које је писало: „Агрономи да уче народ како се ради и да га надзиравају.”
ПОБЕДНИЦИ ПОСУСТАЛИ
Проф. др Шеварлић указао је на још једну тамну страну опстанка наших села:
– Као вишегодишњи члан и председник комисије за „Такмичење села Србије”, скренуо сам пажњу на чињеницу да су поједина села данас „на издисају”, иако смо их до краја 20. века проглашавали за републичке победнике. Држава не треба преписивачки да примењује методологију наметнуту из Европске уније, већ да у пописне категорије насеља врати село, као најбројнију и територијално најсвеобухватнију категорију насеља.
