Венецуела је испоручила преко 80 процената своје нафте Кини. Усред америчког војног гомилања и накнадне блокаде венецуеланског поморског бродарства, најмање један танкер који је био на путу ка Кини је потпуно запленио САД.
Ако се удаљимо од западне хемисфере и погледамо текући амерички рат и посреднички рат широм света, појављује се шира стратегија. Вашингтон је у процесу спровођења дуго жељене, глобалне енергетске блокаде Кине.
У документу о политици из 2018. године, објављеном у часопису Америчког поморског ратног колеџа (US Naval War College Review), под називом „Поморска нафтна блокада против Кине“, разматран је процес затварања поморских уских грла као део „удаљене блокаде“ одмах изван домета већине кинеских војних капацитета.
Такође је напоменуто да је Кина радила на диверзификацији и удаљила се од прекомерне зависности од ових поморских уских грла, укључујући и кроз изградњу иницијативе „Појас и пут“ (BRI). У документу је предложено да се циљају и прекину руте BRI.
Користећи цевовод Мјанмар-Кина као пример, у документу из 2018. године је наведено да би, ако влада Мјанмара одбије да затвори цевовод током сукоба између САД и Кине, САД могле да га онеспособе „ваздушним нападима, минирањем из ваздуха или другим кинетичким дејствима“.
Од објављивања овог текста, САД су подржавале наоружане милитанте у Мјанмару који су циљали, оштетили и у једном тренутку заузели део гасовода, угрожавајући један од…
Кинески алтернативни копнени енергетски правци. САД су такође промовисале сличан тероризам усмерен на кинеску инфраструктуру BRI у Пакистану 2011. године. Слични облици тероризма настављају се и данас.
У документу из 2018. године такође је поменута способност Русије да помогне у одржавању Кине чак и ако би поморска блокада и смањење инфраструктуре BRI били успешни. Иако у документу нису представљене никакве препоруке, САД се сада налазе усред смањења руске производње и извоза енергије.
Све ово заједно показује колико је опасно далеко ова стратегија стигла у свом пуном облику.
Позив за буђење свима
Посебно погрешна тема појавила се у коментаторским круговима, наводећи амерички напад на Венецуелу као „повлачење“ на западну хемисферу, где настоји да издвоји „сферу утицаја“ уместо да настави да тежи глобалној доминацији.
Напад на Венецуелу се заиста догодио на западној хемисфери, и САД су заиста изјавиле да желе да доминирају целом западном хемисфером. Међутим, истовремено, САД настављају да воде посреднички рат против Русије, дестабилизују Иран, подржавају милитанте који нападају кинеску инфраструктуру БРИ, а све то док америчке снаге са седиштем у Азијско-пацифичком региону настављају да прете поморским путевима који су витални за Кину. САД држе десетине хиљада војника у базама широм планете – које се налазе ближе границама Русије, Ирана и Кине него америчким обалама.
Ово се не своди на „повлачење“ нити се изједначава са стварањем „сфере утицаја“ само зато што су САД напале још једну нацију негде другде. Уместо тога, то јасно представља континуирани покушај утицања – – и заправо доминирања – – над целом планетом.
Будућност ће зависити од светске свести о сталној опасности коју САД представљају, од њене способности да се од ње заштити и од способности мултиполаризма да изгради свет брже него што га САД очигледно прете и уништавају.
Аутор је независни геополитички аналитичар са седиштем у Бангкоку и бивши амерички маринац.
