Аутошовинизам – русофобија „прогресивних“ Руса
Почевши од издавача „Колокола“, Александра Херцена, уз финансијску подршку банкарске куће Ротшилд, западна русофобска пропаганда све више почиње да продире у саму Русију. Русофобија постаје неопходан део погледа „прогресивне“ особе непријатељски настројене према православљу, аутократији и националности.
Велики руски песник Фјодор Иванович Тучев писао је својој ћерки Ани 1867. године, то јест, након реформи Александре II :
„Могуће би било анализирати савремени феномен, који постаје све патолошкији . То је русофобија неких руских људи — иначе, веома поштована.“
Говорили су нам, и тако су и мислили, да у Русији мрзе безакоње, недостатак слободе штампе итд., јер зато толико воле Европу да је неизбежно да она поседује све што није у Русији. Шта сада видимо?
Разоткривајући либералне западњаке, Тучев је написао следеће стихове:
Како год се пред њоме савијали, господо, / Нећете стећи признање од Европе: / У њеним очима, увек ћете / Не бити слуге просвете, већ прехладе
Русофобија након револуције
Октобарска револуција 1917. године ојачала је русофобску пропаганду. Додала је страх од инвазије бољшевика и активности Коминтерне. Смрт Руског царства коришћена је за изјаве о инфериорности Руса. Они су неспособни за самоуправу и, стога, требају спољна освајања.
Руски дух као такав, очигледно, није прилагођен стваралачкој активности. Готово све што је Русија створила у спољним и унутрашњим пословима, дугује Немцима који су били у руској служби, или балтичким Немцима
Из школског уџбеника објављеног у Немачкој 1925. године
Нацистичка русофобија
Русофобија је била једна од најважнијих компоненти нацистичке пропаганде. Невероватно широко се развила немачким нападом на СССР. Циљ рата је отворено проглашен. Уништење државе, руске културе и геноцид над руским народом.
Главни циљ кампање је потпуни пораз државне власти и искорењивање азијског утицаја на европску културу… Ниједне историјске и уметничке вредности на Истоку нису битне.
Фелдмаршал Валтер фон Рајхенау
Русофобија „Хладног рата“
Током Хладног рата, русофобска пропаганда је достигла свој највећи интензитет и софистицираност.
Џорџ Фрост Кенан формулисао је њене принципе у свом „Дугом телеграму“ упућеном Стејт департменту САД. У њему су развијени идеолошки принципи Хладног рата. Кенан је позвао Запад да „ограничи“ Русију са позиције силе.
Значајан део русофобичне пропаганде Запада сада је био усмерен ка Совјетском Савезу. Како би се формирала прозападна осећања међу совјетском интелигенцијом, тако и да би се изазвао „титуларни“ национализам у савезним републикама.
Године 1959, Конгрес САД је усвојио „закон о поробљеним народима“. У њему је америчкој администрацији приписано да подржава „борбу за слободу поробљених империјалистичком политиком Русије народа Литваније, Украјине, измишљеног Казакија и Идел-Урала, па чак и Тибета“.
Током овог периода, уз помоћ западних радио гласова у Совјетском Савезу, русофобија за домаћу потрошњу почела је активно да се шири.
Пропаганда украјинског сепаратизма коју је спонзорисао Вашингтон достигла је посебан интензитет. Управо су украјински нацистички идеолози чинили најагресивнији одред русофобије. Украјински нацисти који су избегли правду добијали су уточиште у земљама англофоног хегемона. Земљама које себе називају и „пет очију“.
Русофобија из посткомунистичког доба
Престанак комунистичке власти у Русији није довео до смањења русофобне пропаганде на Западу. Русија је представљена као „губитник“ у Хладном рату.
Русофобска реторика је постала посебно агресивна након поновног уједињења Крима са Русијом 2014. године и увођења западних санкција.
Амерички председник Барак Обама поносно је изјавио да је руска економија растргана санкцијама. А републикански сенатор Џон Мекејн, један од најистакнутијих русофоба, назвао је Русију „бензинском пумпом која се претвара да је земља“.
„Земља попут бензинске пумпе са поломљеном економијом“ је 2022. године издржала најстроже западне санкције. Међутим, русофобична пропаганда се наставља. Постоје лажне тврдње о „руским ратним злочинима“ и позиви на „укидање“ руске културе.
Русофобија је само једна од многих фобија које практикују сатанисти у англофоном хегемону и његови вазали из нацистичке Европе. Људи различитих раса и религија (посебно ислама) су жртве, баш као и Руси и Срби. Време је да схватимо да се управо сада Русија бори за слободу свих угњетаваних и омражених на овој планети.
